nedelja, 09.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 18.04.2021. u 22:00 Jelena Stevanović

Ko je na čijoj strani

Najmoćniji republikanac u Vašingtonu nedavno je poručio korporativnoj Americi da će, ako nastavi da se ponaša kao „paralelna vlada” kojoj je iznenada proradila savest, morati da snosi „ozbiljne posledice”. Kako Mič Makonel predstavlja stranku za koju je uvreženo mišljenje da je daleko bliža krupnom kapitalu nego što su to demokrate, njegove reči su donekle bile iznenađujuće. Oni koji veruju u krute podele između republikanaca i demokrata zapitali su se da li se Makonelova partija i profit „razvode” i da li konzervativci i liberali menjaju strane kad je reč o ekonomiji.

Svet bi bio jednostavniji kad bi se ispod etikete nalazilo ono što na njoj piše i kad bi republikanci više brinuli o biznisu, a demokrate o radnicima, ali „marke” malo znače. Ni za najveće ideološke „brendove” često nije jasno šta u praksi stvarno znače. Da nije tako, zar bi na najnovijoj „Forbsovoj” listi objavljenoj pre nekoliko dana komunistička Kina bila druga zemlja po broju milijardera, odmah posle Amerike?

SRP I PROFIT: U Kini živi 626 milijardera, među kojima su i brojni članovi vladajuće komunističke partije, zakonodavnog tela i vlade. Komunistička partija Kine ove godine slavi vek postojanja, ali je komunistička samo po tome što održava jednostranački sistem. U poslednjih godinu dana, u doba pandemije, Narodna Republika je stekla 239 novih milijardera. U isto vreme Amerika, koja se zvanično ne meša u ekonomiju, u privredu je upumpala milijarde dolara. Posle dve finansijske injekcije koje odobrio tadašnji predsednik Donald Tramp, i predsednik Džozef Bajden nedavno je potpisao paket pomoći od 1,9 biliona dolara. Povrh toga, Bajdenova vlada namerava da uloži još dva biliona dolara u izgradnju infrastrukture. Tu kao da nema razlike između nekadašnje republikanske i sadašnje demokratske administracije. A ono što je nagnalo Makonela, lidera republikanaca u Senatu, da odbrusi kompanijama za čiju se slobodu delovanja inače zalaže, jeste to što korporativna Amerika sve češće javno komentariše političke prilike, uglavnom kritikujući konzervativce.

REČI SU BESPLATNE: Od republikanaca, odnosno Trampa, korporacije su dobile ono što su najviše tražile – smanjivanje poreza, tako da sad mogu malo i da „puste jezik”, posebno ako se ima u vidu da su demokrate na vlasti i u Beloj kući i u Kongresu. Tako su „Koka-kola”, avio-prevoznik „Delta” i druge kompanije nedavno osudile republikance u Džordžiji, koji su u ovoj saveznoj državi pooštrili izborne zakone. Kako je pisalo u pi-ar saopštenjima nakon što je zakon već donet, kompanije osuđuju svaki pokušaj da se građani odvrate od glasanja, što najviše pogađa manjine.

„Savesni” ili „svesni” kapitalizam je za vreme bivšeg predsednika naišao na plodno tlo zbog pritiska da svi moraju da imaju stav o šefu Bele kuće. Na kraju Trampovog mandata kritike su postale brojne i otvorene, pa su i kompanije koje su dotad ćutale saopštavale da osuđuju stavove Zapadnog krila o manjinama, strancima i navodno pokradenim izborima. „Korporativni aktivizam” je procvetao jer su kompanije shvatile da se društvo menja, da su mladi Amerikanci sve progresivniji i da je pripadnika manjina sve više, kao i da će privući mušterije i uposlenike ako izgovaraju „prave stvari”. U praksi, verbalni napadi na političare nisu promenili sistem, pa su poslovni ljudi nastavili da finansiraju kampanje i republikanaca i demokrata, uključujući „mete” svojih verbalnih napada.

ŠTA JE ČIJE: Bez obzira na to što na predizbornim skupovima ističu da se bore za interese radnika i srednje klase, demokrate su podjednako bliske kapitalu kao i njihovi politički protivnici. Hilari Klinton je to priznala pre nekoliko godina, kad se sastala s bankarima na zatvorenom sastanku, čiji su transkripti objavljeni zahvaljujući „Vikiliksu”, primećujući da demokrate u javnosti napadaju finansijsku industriju, ali da nikome stvarno ne pada na pamet da se okrene protiv Volstrita. Posle Trampa, liberalima je još teže da održe imidž narodnih tribuna jer im je bivši predsednik preuzeo narativ, tvrdeći da zatvara granice za imigrante i uvodi carine da bi zaštitio američke radnike.

Konzervativcima i liberalima nije lako da se odluče ni „čiji” je rat u Avganistanu. Nakon što je republikanski predsednik Džordž Buš naredio invaziju, demokrata Barak Obama je obećao povlačenje, da bi, ironijom sudbine, drastično povećao broj vojnika u toj zemlji. Tramp je najavio da se trupe vraćaju kući i o tome postigao sporazum s talibanima, ali će po svoj prilici njegov naslednik zvanično proglasiti kraj najdužeg rata u američkoj istoriji. Kako je Bajden objavio pre nekoliko dana, sve američke trupe povući će se iz Avganistana do 11. septembra.

Izvan bojnog polja ne nose se uniforme i nije lako prepoznati ko je na čijoj strani, pa ni podvući nedvosmislene razlike. U predizbornoj kampanji demokrate su se zgražavale nad Trampovom politikom prema ilegalnim migrantima, obećavajući potpuni zaokret. Ipak, u četvrtak su mediji objavili da vlada i dalje vrši eksproprijaciju na južnoj granici i primorava vlasnike da joj prodaju zemljište, što se ne bi radilo da Bajden ne namerava da nastavi najosporavaniji antiimigrantski projekat bivše administracije. Izgleda da se ni za „Trampov” zid na granici s Meksikom na kraju neće znati čiji je.

Komеntari10
fb5d4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

LaCosta
Tekst je samo potrvrda teze da u Americi ne postoji demokratija. Imas dva izbora koji se po svojoj sustini u malo cemu razlikuju i to onda prodajes kao vrhunac demokratske ideje. Obe partije su u rukama istog gazde.
Luis
Tekst je potvrda da u demokraciji povremeno iz medija možeš doznati funkcioniranje vlasti i donošenej odluka u sjeni. U hegemonijama toga nema. Sve su odluke ispravne.
Vesna
A gazda je vojno-inudustrijski kompleks - kako je to definisao Prez. Ajzenhauer, ili ”deep state” po Trampu.
Račić Ilija Štutgart
Gospodo ja sam Penzioner. Dugogodišnji Vozač i to je sve do u penziju. Kada svi pišu da i ja nešto napišem pa i ako se i neobjavi moj komentar nije ni važno. Kao običan penzioner u svojih 70 godina smatram ovak: Sve dotle dokle se SAD nesmire mira na našoj planeti nikad neće biti. SAD misle da su one danas najrazvijenije i obadajuse kao bik kad ga ujede obad. Danas je svaka država Evrope i Azije Razvijena i jake. Više nismo da prosimo TRUMANOVA JAJA I SAD KOZERVE POKVARENOG SIRA to dobro pamtim.
dragan stankovic
Mislite na "Trumanova jaja" ono smrdljivo mleko u prahu i onaj zuti sir.
jedan gavrilo
Promućuran, dobro osmiśljen članak, bolje receno ANALIZA. Trebalo je dosta vremena pratiti i analizirati sta se zadnjih godina desavalo u pogledu medjustranackih odnosa. "Keep going" (nastavi tako pisati)
Mike Kovian
Jelena to i radi otkad je pratim na Politici... - i to savesno, profesionalno i objektivno.
Kalimero
Odlično i poučno.
Lepa Ribich
Odlican clanak. Izmedju republikanaca i demokrata u SAD nema gotovo razlike, specijalno u spoljnoj politici jos poodavno. Zajednicko im je i mrznja prema Rusiji koja se sprovodi kroz sva javna glasila i kroz filmove iz Holivuda. Nista novo.
EvGenije
Ništa novo i nepoznato. Još pre više decenija su i američki politički analitičari konstatovali da su Republikanska i Demokratska stranka "dve podjednako prazne boce".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja