petak, 07.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 18.04.2021. u 20:00 Boško Jakšić

Konfuzni jevrejski raskid

Američki Jevreji, posebno nova generacija, udaljavaju se od Izraela
Млади Јевреји из дијаспоре све мање имају разумевања за обичаје својих сународника у Израелу (Фото EPA-EFE/Abir Sultan)

Veze američkih Jevreja s Izraelom počele su ponovo da pucaju zbog rastućeg otpora mladih, progresivnih jevrejskih kritičara iz dijaspore politici Benjamina Netanijahua.

Izrael decenijama ima koristi od finansijske i političke podrške američkih Jevreja, ali poslednjih godina oni su vidljivo razočarani liderom desničarskog Likuda, koji ne rešava konflikt s Palestincima, ohrabruje jevrejsku kolonizaciju i ignoriše liberalno krilo judaizma. Američki Jevreji su posebnim putem krenuli 1885, kad je nastala Pitsburška platforma, nova teologija judaizma, koja je bila manje okrenuta mesijanskom povratku u Obećanu zemlju, a više izgradnji boljeg, ravnopravnijeg i tolerantnijeg sveta.

Iako se ogromna većina blizu sedam miliona američkih Jevreja identifikuje s Izraelom kao sastavnim delom njihovog identiteta, podrška poslednjih godina slabi, posebno unutar mlađe generacije. Podela se ne tiče isključivo politike i pogleda na palestinsko pitanje kroz prizmu ljudskih prava. U Americi ni danas ne razumeju zašto su u Izraelu legalni samo ortodoksni brakovi, zašto se reformisti napadaju pred jerusalimskim Zidom ili zašto izraelski rabinat ne uključuje više žena.

Dualnoj lojalnosti preti novi udar. Ukoliko Netanijahu uspe da formira šesti kabinet, izvesno je da će se raskol produbiti, pošto će ministarsko mesto dobiti pripadnik krajnje desne stranke Religioznih cionista, koju najuticajniji lobi američkih Jevreja AIPAC naziva „rasističkom i sramotnom”.

Religiozni cionisti su ideološki naslednici Meira Kahane, bruklinskog rabina koji je učio da su nasilje i osveta jevrejski imperativi i da Izrael nije vredan postojanja ukoliko se prostor između reke Jordan i Mediterana ne očisti od svih koji nisu Jevreji kako bi zemlja mogla da živi u skladu sa zakonima Tore.

U Njujorku je 1968. osnovao Jevrejsku odbrambenu ligu. Propovedao je da „jevrejsko nasilje u odbrani jevrejskih interesa nikada nije loše”, pa je FBI njegovu organizaciju stavio na terorističku listu. U Izraelu je 1971. formirao partiju čijim je članovima obezbeđivao paravojnu obuku. Zbog ekstremističkih stavova stranci je 1988. zabranjen rad, ali u sve podeljenijem Izraelu njegove poruke su opstajale, da bi „kahanizam” konačno ušao i u Kneset.

Religiozni cionisti su preskočili cenzus. Itamar Ben-Gvir, njihov lider iz stranke Icma Jehudit (Jevrejska moć), priznaje da mu je Kahane mentor i uzor. Bezalel Smotrič iz Nacionalne unije, još jedne članice alijanse, svojevremeno je predlagao segregaciju u izraelskim bolnicama kako se jevrejske žene ne bi porađale pored Palestinki, koje pripadaju zajednici od dva miliona izraelskih Arapa.

Opominjući uspon ideologije „kahanizma”, koja počiva na jevrejskoj supremaciji, sve ozbiljnije iritira progresivne američke Jevreje koji sve češće preispituju svoju bezuslovnu podršku Izraelu. U vreme Baraka Obame odnosi su vidno zahladneli. Deo kongresmena jevrejskog porekla oštro je kritikovao Netanijahua, a iz SAD su slate poruke: tek kada izraelski lideri osete da ugrožavaju deo američke godišnje pomoći od 3,8 milijardi dolara, razmisliće o svojoj politici.

Zamenik izdavača „Njujork tajmsa” svojevremeno je ovu situaciju opisao kao „konfuzni raskid”. Signali raskida posebno su pojačani u vreme administracije Donalda Trampa koja je bezrezervno podržavala Netanijahua.

Izraelski Jevreji su u Trampu videli spasitelja od iranske i drugih opasnosti, američkim Jevrejima on je bio egzistencijalna pretnja. Dok Jevreji u Izraelu većinski glasaju za desnicu, američki Jevreji mahom se drže liberalnih vrednosti i glasaju za demokrate. Više od 70 procenata američkih Jevreja glasalo je protiv Trampa 2016, a 76 odsto je prošle godine bilo za Džoa Bajdena.

Organizacije koje su deo američkog jevrejskog establišmenta prestaju da se dive liderima u Izraelu, koji su nekada bili njihov ponos, iako su delovi zajednice u SAD i dalje nespremni na bilo kakvu kritiku Netanijahua i desnice. Dok se po Izraelu podstiče omiljena Likudova naracija da je svaka kritika „izdaja jevrejskog naroda”, među mladim Jevrejima u SAD raste otpor ilegalnim naseljima po Zapadnoj obali i istočnom Jerusalimu i nespremnosti Netanijahuove vlasti da se decenijski konflikt reši po formuli dve države. Pamte da je Netanijahuov sin Jair pisao da bi bilo odlično da „svi muslimani napuste zemlju Izraela”.

Buru je prošle godine izazvao uticajni američko-jevrejski komentator Piter Beinart, koji smatra da dve države – Izrael i Palestina – više nisu moguće i da je jedino rešenje zajednički demokratski entitet Jevreja i Arapa, u kojem bi oba naroda bila ravnopravna.

Na Univerzitetu Merilend obavljeno je istraživanje koje je pokazalo da bi 63 odsto ispitanika, ukoliko rešenje dve države nije moguće, podržalo jedinstvenu državu, čak i ukoliko to znači da Izrael više ne bude jevrejska država. Uvećavaće se broj liberalno orijentisanih Jevreja po Americi koji ne žele da dopuste da „jevrejski dom” postane aparthejd država.

„Netanijahu je napravio kalkulaciju da se većina američkih Jevreja asimiluje i da na njih ne treba računati”, smatra Ilan Goldberg iz Centra za novu američku bezbednost i dodaje da je to „strašna kalkulacija”.

Jevrejska agencija, glavna neprofitna organizacija čiji je cilj unapređenje odnosa između Izraela i jevrejskog sveta, između ortodoksnog establišmenta Izraela i liberalnijih Jevreja u Americi, ima sve više posla kako bi sprečila uvećavanje jaza unutar jevrejskog sveta.

„Ne verujem da možemo da pričamo o ’jazu’ između Izraela i dijaspore”, izjavio je pre tri godine američki rabin Stiven Vernik. „To je sada ’kanjon’.”

Komеntari11
a94db
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Коста
После 1945, Јевреји убрзо схватају да је живот дијаспоре много бољи од живота у митској "Обећаној земљи," где је лепо бити Јеврејин, али мукотрпно -- и опасно. Зато је већина њих остала у хришћанским земљама, где су утицајни и сигурни. Проблем је да муслимани чине 21% израелских држављана са много вишим наталитетом од јевреског. Само је питање времена кад ће муслимански Арапи постати већина, што је матиматичка неизбежност -- а то значи сигуран конац Израела као јеврејске државе.
nikola andric
''Pogledi sa strane su drukciji od onih iznutra''. Davati lekcije Izraelu kako da postupaju sa Arapima svedoci o aroganciji i neznanju sto je u stvari isto. Palestina nema jednog zastupnika u politickom smislu skim bi Izrael mogao da pregovara. To se na zapadu previdja dok je ''kritika sa strane'' vrlo lak posao. Dok se Palestinci medjusobne ne sloze i nastupe kao takvi ostace u istoj situaciji u kojoj su vec godinama.
Demos Cratein
Мислим да је највећи проблем у јеврејско-палестинским односима то што муслимани нису учествовали у расељавању Јевреја из ондашње римске провинције. Исламска вера тада није ни постојала а муслимани су вековима након расељавања Јевреја насељавали данашњи Израел. Како сада након два века живљења на тој територији Палестинцима објаснити да то није Палестина већ ,,обећана земља" Јевреја.
Коста
Није два века него два меленијума.
Amer
Jevrejsko nejedinstvo nikada nije dovelo u pitanje Drzavu Izrael.Prica o naseljima na okupiranoj zemlji je ravna propagandi jer izraz Zapadna obala krije imena Judeje i Samarije starih jevrejskih teritorija na kojima nikada u istoriji nisu zivili Palestinci.Njihovo i jevrejsko porijeklo pokazuje da su polubrca,naslednici Ismaila i Isaka jedan sin sa egipcankom Hagarom a drugi sa jevrejkom Sarom.Islam je samo povecao jaz medju bracom sto je rezultiralo nejedinstvom i u jevrejstvu.
Srba
[email protected] nisu nikakve stare jevrejske teritorije vec zemlja koju su jevreji oteli od Palestinaca (Filestinci u Talmudu ili lazno nazvanom starom zavetu) kada su dosli iz egipta I napravili prvi genocid u istoriji(kad osvojite Jerihon pobite sve sto dise) Tako ih je savetovao njihov jehova.
Zoran Markovic
"... да се већина америчких Јевреја асимилује и да на њих не треба рачунати ..." Pa kao sto se vidi i iz clanka, vecina americkih Jevreja su vec asimilirani i ne zele da se isele u Izrael. Jos od 1885. i Deklaracije iz pitsburga. I sta je onda tu sporno? Pa to sto ti asimilirani Jevreji, koje ne zanima Izrael, sada bi da menjaju politiku Izraela!? Neo-liberalna i globalisticka Amerika, ciji su veoma vazan deo i asimilirani Jevreji, pokusava da se mesa u sve drzave sveta i govori im kako da zive.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja