Sajber monah

I ratni zločinac i mirotvorac i velikosrpski nacionalista i šiptarski patriota – sve je to u očima tabloida bio arhimandrit Sava Janjić. Ovakve ocene zavisile su samo od toga na kom ih jeziku čitate, albanskom ili srpskom. Ostrašćenosti nije manjkalo ni jednima ni drugima.

To što je otac Sava iguman srpskog pravoslavnog manastira Visoki Dečani, i što se nije libio da tumači političke prilike, verovatno su njegovi najveći gresi u očima onih koji vole da presuđuju. „Mnogo se slikaš”, navodno mu je zamerio jedan arhijerej. I zbog toga se otac Sava nalazio pod naizmeničnom medijskom paljbom u zavisnosti od toga da li je tvitovao o ugroženosti Dečana zbog bespravne gradnje u zaštićenoj zoni manastira ili je objavio post na „Fejsbuku” o neprihvatljivosti ideje razgraničenja Kosova. Ipak, kada je nedavno objavljeno skandalozno saopštenje Saveta za zaštitu ljudskih prava i sloboda iz Prištine, u kojem se traži da se ocu Savi Janjiću sudi zbog navodnih ratnih zločina i zarobljavanja Albanaca (!), stigla je jedinstvena podrška dečanskom igumanu od vrha srpske države i srpske crkve, ali i od domaćih medija.

Rad oca Save na Kosovu i Metohiji često se dodirivao sa politikom, još iz vremena devedesetih godina prošlog veka, kada je više puta sa tadašnjim vladikom raško-prizrenskim Artemijem, kasnije raščinjenim, putovao u Ameriku na sastanke sa zvaničnicima različitog ranga, otvoreno govorio protiv Miloševićeve politike na Kosmetu. U novije vreme svojim izjavama da država sprema predaju Kosova, ponovo se našao u situaciji da ga prozivaju da mu je više stalo do političkih nego do duhovnih borbi, da više zastupa političke nego nacionalne interese. Za njega, međutim, to je uvek bila borba za svoju crkvu i svoj narod.

Kakve god te bitke bile i kakvo god bilo naše mišljenje priliče li ili ne priliče monahu, činjenica je da za razliku od većine nas, otac Sava vojuje iz mesta gde neko ko je Srbin, pravoslavac, živi pod konstantnim pretnjama različitih vrsta: iz manastira koji je više puta granatiran, svetinje opkoljene bodljikavom žicom, bogomolje koja je više od 20 godina pod vojnom zaštitom, koju je Unesko stavio na Listu ugrožene svetske baštine, a „Evropa nostra” među sedam najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa Evrope.

Tu, u Visokim Dečanima sa njegovim više nebeskim nego zemaljskim freskopisom, otac Sava Janjić živi, uz manji prekid dok je boravio u Gračanici, od 1992. godine, kada je obnovljeno manastirsko bratstvo. Odlično govori engleski jezik, koji je i studirao u Beogradu uz bogoslovske studije. Svojim episkopima, prethodnom Artemiju i sadašnjem Teodosiju je i prevodilac i gostoprimac, zapadnim novinarima već poznat sagovornik. Uz to, odavno je stekao nadimak „sajber monk” – sajber monah, jer je još 1993. postavio prvi manastirski sajt i od tada, pa sve do danas, otac Sava je aktivan „na mreži”. Svojevremeno je, prema svedočenjima sabraće, kao vladikin sekretar 1999-2000. dobijao trista mejlova dnevno, a kada internet veza zakoči, sedao u kola i preduzimao opasan put do Kosova Polja da bi se ponovo nakačio na mrežu. Ažurno nas obaveštava o tome šta se dešava na Kosovu, komentariše, upozorava, hvali, ali svaki put kada se oglasi kao da nam daje znak – „Ne brinite, ima nas.” Svetlo još gori. Iguman je onlajn.