Nastava filozofije u stručnim srednjim školama na aparatima

Eventualnim ukidanjem filozofije u srednjim stručnim školama, mnogim profesorima preti da ostanu bez posla, a đacima – da budu lišeni bitnih znanja za promišljanje života i sveta u kojem žive. Ovim rečima, Ivan Vučković, filozof iz Bora koji predaje srednjoškolcima u tom gradu, objašnjava zašto je pokrenuo javnu inicijativu u okviru koje je nedavno poslao i otvoreno pismo resornom ministru Branku Ružiću. Povod za njegovo oglašavanje jesu najave da bi filozofija u srednjim stručnim školama mogla da bude zamenjena novim, neadekvatnim izbornim predmetom.

„Stari programi se menjaju novima u kojima filozofije više nema. Profesori za to najčešće ne saznaju u startu, osim ako samoinicijativno ne iščitavaju programe, što radi malo njih. A kad đaci koji uče po novom programu dođu do četvrte godine, u kojoj bi u srednjim stručnim školama trebalo da dobiju filozofiju, nastavnici se nađu pred svršenim činom saznajući da je taj predmet zamenjen. Ja sam, listajući nove programe za pojedine srednjoškolske smerove, kao što je na primer smer elektrotehničar energetike, primetio da filozofije u programu za četvrtu godinu više nema. Učenici koji su ove školske godine upisali elektro ili mašinske smerove, kad dođu do završnog razreda, neće je imati. Umesto nje imaće predmet logika sa etikom, koji je jako nevešto koncipiran i nema status obaveznog predmeta već se vodi kao izborni i to u okviru još pet drugih opcija. Stoga, šansa da baš ovaj predmet bude izabran je gotovo ravna nuli jer su neki drugi izborni predmeti uskostručni ili deluju atraktivnije učenicima. Zato nastavnicima filozofije u srednjim stručnim školama preti da ostanu bez norme, posla i prihoda”, navodi Vučković.

Ne krijući bojazan da se na ovaj način na mala vrata teži ukidanju filozofije u srednjim stručnim školama, on postavlja pitanje zašto se filozofija kao „osnov svih nauka i kao veština argumentovanog mišljenja uskraćuje učenicima koji ne pohađaju gimnaziju”.

„Tendencija da školujemo decu koja nisu sposobna da sama donose zaključke, pa ni da se dalje samostalno razvijaju je poprilično uzela maha, a sa gašenjem filozofije biće još brža i opasnija. To je ozbiljna pretnja po intelekt i znanje budućih generacija u Srbiji”, navodi Vučković.

Na pitanje da li učenici srednjih stručnih škola imaju afiniteta prema filozofiji, on na osnovu svog nastavničkog iskustva odgovara potvrdno.

„Deca su dobra. Ima prostora da se ozbiljno radi sa maturantima. Međutim, ono što mi se ne sviđa jeste da sve manje ima bunta i individualnosti. Deca su poprilično postala konformisti te sklona da se ’nasmeše’ zarad sitnih poena. Ne sviđa mi se to poltronstvo i prilagođavanje koje je prisutno kod mnogih srednjoškolaca. To, nažalost, svedoči o amputiranom duhu, a tužniju sliku od takve teško i da mogu da zamislim. Siromaštvo i neznanje se pobeđuju ali klimoglavost i pseudodobrota vode u put bez povratka”, kaže Vučković.

Utoliko je važnije, dodaje on, vratiti filozofiju u život, jer je ona sada „na aparatima”.

„U protivnom, generacije koje dolaze će imati ozbiljne intelektualno-kulturološke rupe u znanju. Kapitalizam u kojem smo se našli nema potrebu da školuje decu sposobnu da misle. Istinski horor savremenog nastavnika je dete koje misli. To postaje suvišno – potrebno je usvojiti šablon i reprodukovati ga dalje bez pogovora. Ipak, još nije kasno da spasimo decu svakodnevnih hiperbanalnosti i probamo da zadržimo esenciju obrazovanja. Filozofija je potrebna za razvoj svakog učenika jer stvara slobodnog čoveka”, navodi Vučković.

On dodaje da njegova inicijativa još nije naišla na odgovor nadležnih, ali i da je u kontaktu sa svojim kolegama kako bi se udruženo izborili protiv eventualnog ukidanja filozofije.

„Ipak, želim da verujem da resorno ministarstvo radi u interesu dece i u ime svih kolega očekujem da će problem ubrzo biti rešen”, zaključuje Vučković.

U prepisci sa Čomskim

Ivan Vučković, tridesetčetvorogodišnji filozof iz Bora, bio je zvanično najbolji student na osnovnim studijama i među najboljim akademcima na master studijama Filozofskog fakulteta u Nišu. Osim profesure u rodnom gradu, objavljivao je originalne filozofske tekstove u domaćim časopisima, kao i u publikacijama na engleskom i nemačkom jeziku. U intenzivnoj je prepisci s Noamom Čomskim, s kojim povremeno sarađuje, kao i sa Univerzitetom u Beču. Takođe, mimo svog prosvetnog rada, u Boru je pre godinu i po dana pokrenuo i besplatnu filozofsku školu „Linkej” za mlađe srednjoškolce i starije osnovce.