Utorak, 07.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ko će „spasti” naselje Cerak vinogradi

Projektant naselja Milenija Marušić apeluje na nadležne da se probude i poprave sve što je na tom kulturnom dobru urušeno, nadograđeno, napadnuto divljom izgradnjom…
Прво еколошко насеље у Београду – „градић на брду” (Фото Дарко Марушић)

Krovovi prokišnjavaju, fasade se krune, oluci propadaju, gradska preduzeća kada izvode radove ostavljaju raskopane ulice, ne vodeći računa o kulturnom dobru – naselju Cerak vinogradi, koje je, sa 92 hektara zaštićene površine, prepušteno samo brizi stanara. Ovo je deo problema sa kojima se suočavaju žitelji jednog od tri evropska naselja savremene arhitekture koje je od 2019. zaštićeno, a nadležni su već dve godine nemi na apele arhitekte Milenije Marušić, projektanta Cerak vinograda, da se pozabave malim gradom sa oko 15.000 stanovnika.

Zato će skup predstojećeg četvrtka u Kulturnom centru Beograda, u okviru 16. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture, biti još jedna prilika da se, pre svega, šira javnost uputi u stanje kompleksa u opštini Čukarica.

– Svrha vizuelnog podsetnika „Naselje Cerak vinogradi, kulturno dobro Republike Srbije” jeste da se skrene pažnja na prvo ekološko naselje u Beogradu i da se nadležni probude kako bi se popravilo sve ono što je urušeno, nadograđeno, napadnuto divljom izgradnjom. Naselje je dobilo status kulturnog dobra, ali u njemu od tada ništa nije urađeno i njegovo propadanje se nastavlja. Pre svega mislim na objekte, dok je prostor između zgrada dobro sačuvan – kaže Marušićeva, koja je sa Darkom Marušićem i Nedeljkom Borovnicom autor projekta za Cerak vinograde, čija je gradnja na periferiji Beograda počela 1979. godine.

Marušićeva je u prethodne dve godine uputila dopise na brojne gradske i republičke adrese, ali, kaže, reakcije nije bilo. Poslednje u nizu je pismo Vladi Srbije, od koje je dobila odgovor da će naselje biti u nadležnosti Ministarstva kulture i gradskih institucija. Ona kaže da do daljnjeg ostaje na „ceračkim barikadama” sa konkretnim predlogom za obnovu starog sjaja Cerak vinograda.

– Sa stanovnicima naselja, sa kojima sam, u stalnom, 40 godina dugom kontaktu, u julu 2019. godine sačinila sam dokument pod nazivom „Razvojna strategija rekonstrukcije, revitalizacije i modela upravljanja u naselju Cerak vinogradi”. U njemu su svi detalji o tome kako da se postupa sa ovom arhitektonskom celinom, u kojoj treba da bude kulturni centar-stanica. Ona bi bila spona između žitelja i nadležnih službi. Odavno je prošlo zlatno doba Cerak vinograda, a ono je bilo između 1983. i 2003, kada je postojala mesna zajednica koja se brinula o kompleksu i čuvala ga – ističe Marušićeva.

Kao prostorno kulturno-istorijska celina, Cerak jedan i Cerak dva prvo su stambeno naselje moderne arhitekture sa prostora bivše Jugoslavije koje je upisano u registar kulturnih dobara. Naselje je zavredelo i da se nađe na izložbi „Ka betonskoj utopiji – arhitektura Jugoslavije 1948–1980” u Muzeju moderne umetnosti MoMA u Njujorku. Posle toga odabrano je za stalnu kolekciju tog muzeja, kao jedno od dva dela iz Srbije, čime je potvrđen njegov status nacionalnog i međunarodnog kulturnog nasleđa. Tako je četrdesetogodišnja bitka da se čukaričkom kompleksu sačuva njegov autentični izgled, baš onakav kakav ima otkako je izgrađen 1987, dobijena. Ali tu tačka nije stavljena jer država, vlasnici i korisnici bezmalo 100 hektara na kojima je podignuto 67 objekata i 3.650 stanova imaju obavezu da ih štite i spreče svaki pokušaj samovoljnih graditeljskih intervencija.

Cerak 1

Komanda odbrane grada Beograda i Beogradska zajednica stanovanja – investitor

„Napred” – glavni izvođač

1978–1980 – projektovanje naselja – IAUS

1979–1984 – gradnja kompleksa

57,5 – hektara površina

2.500 – stanova

42 – stambena objekta

Cerak 2

Komanda odbrane grada Beograda – investitor

„Napred”, „7. juli”, „Hidrotehnika” – izvođači

1980–1983 – projektovanje naselja – IAUS

1983–1987 – gradnja kompleksa

35 – hektara površina

1.150 – stanova

25 – stambenih zgrada 

Cerak Marušiće ovenčao nagradama

1981. Oktobarska nagrada Beograda

1993. Velika nagrada Saveza arhitekata Srbije za životno delo

2012. Aprilska nagrada grada Beograda za vrtić „Plava ptica”

2018. Nagrada ULUPUDS-a za životno delo

2018. Nagrada „Đorđe Tabaković” za izuzetan stvaralački i pregalački doprinos u oblasti arhitekture

Graditeljski poduhvat i borba protiv kioska

To jutro 1979. godine bilo je božićno, ali je vojni kamion ipak stigao na poprište operacije, u kamp na Ceraku. Desetak kilometara od centra Beograda, na utrini nastaloj na mestu davno iskrčene cerove šume i uskog pojasa vinograda uz Ibarsku magistralu, iz kamiona su se iskrcali komandanti, da tu ostanu narednih devet i po godina. Toliko je vremena bilo potrebno arhitektama Mileniji i Darku Marušiću i Nedeljku Borovnici da, sa timom od 50 inženjera i brojnim građevincima, preobraze taj „kraj sveta” u najsavremenije naselje glavnog grada Jugoslavije.

Glavni izazov bila je konfiguracija terena, to jest visinska razlika od 60 metara između Ulica kneza Višeslava i Ibarskog puta. Zato su kuće na Ceraku raspoređene tako da se povijaju prateći teren.

Izveštaje o svim problemima graditelji su svakog ponedeljka u sedam sati ujutru podnosili tadašnjem gradonačelniku Beograda Živoradu Kovačeviću kad bi on došao da obiđe gradilište. Kovačević je pratio kako se nižu trospratne i šestospratne zgrade građene od montažnih elemenata na industrijski način (tzv. Žeželj), kako niču fasade od crvene i žute opeke, kao i kosi krovovi umesto klasičnih ravnih. Na jednom od krovova u Ceraku prvi put je primenjen i eksperiment solarne energije: ugrađeni su kolektori za zagrevanje vode, dok su zidovi projektovani tako da takođe greju stanove. U tu zgradu je smešten i komandni centar za kablovsku televiziju, koja je početkom osamdesetih godina prošlog veka uvedena u Beogradu.

Do 1981, novi „gradić na brdu” bio je spreman da primi prve stanare. Dočekao ih je ministar odbrane, uz predsednika opštine, vojni orkestar i tribine okićene jugoslovenskom zastavom. Gošća naselja 1988. bila je i Raisa Gorbačov kad je sa suprugom i poslednjim predsednikom SSSR-a Mihailom došla u Jugoslaviju.

Cerak vinogradi 1987. već su imali više od 12.000 žitelja. Na raspolaganju su im bili vojnomedicinski centar, vrtić i Osnovna škola „Ujedinjene nacije”, samousluga, mesna zajednica, parkovi i ulice koje su naziv dobile po zasađenom drveću: kedrovima, lipama, brezama i crvenim hrastovima. Sredinom naselja uz glavnu pešačku stazu je centralni park koji povezuje Košutnjak sa Adom.

Marušići nikad nisu napustili svoje remek-delo. Nastavili su da održavaju kontakte sa stanarima i da bdiju nad naseljem kako mu ništa ne bi poremetilo izgled, kao što su, dok se ono još gradilo, u vreme kad se reč arhitekata još poštovala, rušili sve što bi bilo napravljeno tako da odstupi od projekta. Za poslednje četiri decenije u Cerak vinogradima sprečavali su pokušaje nadogradnje, zaustavili podizanje kioska kakvi su tad gutali javne površine svuda po Beogradu. Nudili su i neke nove stvari za naselje: tipski projekat zastakljivanja lođa, kao i 1.000 povrtarskih bašta sa stazama. Projektovani su, ali još nerealizovani i sadržaji – višenamenski centar, sportska hala i bazeni.

Komentari40
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Горданс
Насеље ће спасити онај који помери фокус са града на село. Ако се не врате сељаци, вратиће се грађани. Како год, попустиће притисак на квадратуру у Београду и биће је довољно за све. А биће и пара да се промене црепови, поправе фасаде и столарија. Само 500 м од насеља, у удиличним двориштима Жаркова никле су петоспратнице предузимача из Босне, са по 48 гарсоњера у свакој. Толико и аутомобила више на уличним паркинзима. Изгубили смо се у самима себи. Село зове.
Adrenqlinko
Pozivam novinare da prođu parkinzima uz zgrade Cerak vinograda i ako nađu manje uzurpiranih parking mesta (raznoraznim koji se štite raznoraznim kupama, flašama, kamenicama, metalnim šipkama) od onih na kojima se "sme" parkirati, ja častim. Ubeđen sam, kad se uzmu svi ostali delovi grada zqjedno, da neće naći toliko uzurpiranih mesta kao na ovom mestu. Niko ne reaguje, bez obzira na dopise komunalnoj policiji, al' bitno da je to zaštićen kraj grada.
Владија Шарац
Оног момента кад су корисници бесплатно добијених станова исте откупили за тепсију рибе, они су постали приватна својина и приватна брига. Нема више СИЗа који им је даровао станова и плаћао одржавање из џепова свих нас. Док бејаше, убаво бејаше ... за неке ...
ivan seljak
apsolutno sam saglasa da svako treba da snosi troškove održavanja svga stana . ja nisam dbio sta iako sam uplaćiva ceo radni vek , jer sam imao kuću . i najvažnije u ovoj diskusiji je da niko, bar što se tiče radničke klase , nije dobio sta dzaba .
Irina
Imaju li te zgrade profesionalne upravnike? Neka stanari s njima rešavaju te probleme.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.