nedelja, 09.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 22.04.2021. u 18:00 Vladimir Prvulović
POGLEDI

Pregovori o Kosovu i Metohiji – kako dalje

Dok se dogovorena i potpisana, najvažnija i jedina obaveza Prištine o formiranju Zajednice srpskih opština ne sprovede, mi ne možemo nastaviti pregovore sa neodgovornim partnerima

Mnogo ranije je stvorena svojevrsna zbrka, kao posledica nedovoljno promišljenog zahteva prethodnih ministara spoljnih poslova SRJ i Republike Srbije, oko nadležnosti međunarodnih multilateralnih institucija (SB UN i organa EU) za posredovanje u rešavanju ovog osetljivog i za nas krucijalnog pitanja. Danas je osnovni problem kako se ponašati u međunarodnim odnosima u  podeljenom i suprotstavljenom  svetu. Sa jedne strane, državna politika i raspoloženje većine stanovništva Srbije je naše opredeljenje i cilj za učlanjenje u Evropsku uniju (većina se, doduše, sa nedoslednostima EU, evidentno smanjuje). Sa druge strane, u globalnoj svetskoj politici dominiraju stavovi SAD kojima je vidljivo podređena i EU. Zato EU od nas otvoreno zahteva (bez obzira na negativan stav pet članica EU) da se Kosovu dozvoli međunarodno priznanje kao nezavisne države i da to Srbija prihvati, kao uslov za pridruživanje.

U takvoj situaciji, jedina odbrana našeg stava i interesa je Rezolucija 1244 SB UN i pravo veta Rusije i Kine u tom telu, na svaki pokušaj otimanja dela naše suverene državne teritorije. Koju politiku onda moramo izabrati i kakvu komplikovanu diplomatiju voditi, ali od najstručnijih i najiskusnijih diplomata? O tome moramo ozbiljno razmišljati i naše diplomatsko postavljanje korigovati, umesto pasivnog prihvatanja pritisaka sa Zapada.

Evropskoj uniji treba jasno poručiti da je Beograd spreman za dalje pregovore o tzv. normalizaciji odnosa sa Prištinom pod njenim okriljem, ali uz obavezno prethodno sprovođenje odredbi teško postignutog Briselskog sporazuma potpisanog 19. aprila 2013, čiji je EU garant. Beograd i Srbija su sve svoje obaveze iz tog sporazuma sproveli, uz čestitke EU. Dok se dogovorena i potpisana, najvažnija i jedina obaveza Prištine o formiranju Zajednice srpskih opština ne sprovede, mi ne možemo nastaviti pregovore sa neodgovornim partnerima. EU kao organizator i pokrovitelj budućih pregovora, mora jasno da definiše obaveze potpisnika sporazuma, uz precizne konsekvence za slučaj njihovog nesprovođenja.

Mi treba jasno da predočimo EU, koja je, na zahtev ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića iz oktobra 2008, preuzela nadležnost oko pitanja KiM, sledeće: ukoliko EU istraje na zahtevu da je naše priznanje nezavisnosti tzv. Kosova ključni  uslov za učlanjenje, mi ćemo biti prinuđeni da od tog učlanjenja odustanemo! Ono što već sada traže od nas – da odustanemo od bliske ekonomske, vojne, naučne, zdravstvene, odnosno strateške saradnje sa Rusijom i Kinom će onda ostati kao naš najvažniji adut u sprečavanju otimanja KiM.

Treba se istovremeno jasno i stalno pozivati na naše ustavno opredeljenje, po kome smo neutralna država, spremna na saradnju sa svim državama, bez ucenjivanja sa bilo koje strane.

Zbog toga bi, možda, predlog prihvatljiv za nas, a uz političku volju, verovatno i za Zapad u celini, mogao da bude: da smo saglasni da EU u članstvo primi Srbiju i Kosovo i Metohiju (pošto je po Ustavu Republike Srbije i Rezoluciji 1244 SB UN to jedinstvena država). Prihvatamo da to bude, nakon potpisivanja od EU traženog Sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i od strane Srbije i zatvaranja preostalih poglavlja za pristup. Time bi se omogućilo da se, u okviru EU, ti odnosi dalje sređuju i razvijaju, kao što je slučaj sa sličnim primerima iz drugih multinacionalnih država članica EU (Južni Tirol, Katalonija, Baskija, Korzika i dr.). Nije oportuno od EU ponavljanje argumenta da ne žele da prime, kako neformalno kažu, „još jednog bolesnika” sa unutrašnjim problemima, posle prijema Kipra (sa od Turske uzurpiranom tvorevinom Severni Kipar). Znajući unapred kiparsku situaciju, oni su to učinili na zahtev države članice Grčke, uz pretpostavku da će Turska, kao zvanični kandidat za prijem u EU, sarađivati u rešavanju kiparskog problema. Zašto do sada u tome nisu uspeli, to je pitanje za njihovu dubinsku analizu?

Ovaj naš predlog podrazumeva od EU garantovanu obavezu da se nikakvim akcijama organa tzv. Kosova ne ugrožavaju prava srpskog i nealbanskog stanovništva, verski, kulturni i istorijski spomenici na KiM. Zauzvrat EU bi mogla da takav sporazumni dogovor pod njenom kontrolom  iskoristi kao uslov za tzv. viznu liberalizaciju koju Albanci na KiM toliko traže. Naravno, samo uz dosledno sprovođenje Briselskog sporazuma o KiM ostvarenog pod okriljem EU pre više od sedam godina. Za ovakvo rešenje neće biti lako ostvariti saglasnost EU i njenog pokrovitelja  SAD, ali je ozbiljnom diplomatskom akcijom to moguće postići. To podrazumeva i da se, za početak, zaustave pritisci na Srbiju za ubrzano ostvarivanje nelogičnog i neprihvatljivog „međusobnog priznanja”. Republici Srbiji preostaje adut, koji EU moramo diskretno predočiti: Ukoliko se ovakav dobronameran plan ne ostvari, mi nećemo imati izbora, već ćemo morati da odustanemo od planiranog učlanjenja u EU i da se okrenemo pomoći i savezničkim odnosima sa Rusijom i Kinom. Važno je napomenuti da su, za ove diplomatski komplikovane poteze, neophodni iskusni, provereni i staloženi diplomatski asovi, spremni za intenzivnu diplomatiju strpljivih, ali odlučnih i nepokolebljivih ubeđivanja i pregovora.

Redovni profesor univerziteta

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komеntari15
1306c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Др
Већина Србије мисли исто, да треба одустати од ЕУ зарад одрицања од КиМ. Поред КиМ, изгубићемо и пола радно способног становништва успут. Но, који политичар у Србији ће то учинити, када ће га ЕУ сменити одмах? И на одговор ко овде поставља владе, долазимо до закључка на питање да ли смо ми такозвана "демократија" или такозвана "колонија"? Да смо слободни, сами би експлатисали своје богатство, и самостално би водили политику, као што то слободне земље раде.
Petar
Iskreno i zabrinuto, zaista mislim... Za sada, i to poduže, nema rešenja za ovo pitanje.. Sve dok se ne promene "spoljni faktori", o unutrašnjim neću ni da govorim, poznato je kroz istoriju.. Osim ako se ne pojavi neki predsednik "maneken", ili neko ko olako postavlja pitanja i "zatarabi" sve.. A, nije nemoguće.. Pobismo naše, dadosmo predsednika (kakvog takvog, ali našeg, što niko nije uradio pre nas).. I, obogatiše se pojedinci.. I sve je to normalno, kod nas.. I normalno i uvrnuto...
Luis
Zanimljivo bi bilo vidjeti koliko je od ovih sporazuma koji se često spominju uopće ratificirano.
Киза
Бриселски "споразум" није никакво спасоносно решење или излаз за решавање Косметског проблема, већ напротив - добровољно намицање омче око врата Србије! Једна су ствар преговори са сепаратистима, а сасвим друга давање територијално-правних атрибута самозваној "влади косова"! То је већ увод у признање независности. Једини документ на коме Србија треба да инсистира је р.1244!! Све друго је терање воде на шиптарску воденицу! Само кажем (да се после не би чудили)...
Kiseli Kupus
Prijem Srbije u EU sa sve Kosovom DA, ali pod uslovom da EU proglasi nezavisnost od SAD. Jer dok se ne unionišu Nemačka i Rusija nikom na svetu neće biti dobro. Čak ni Bajdenu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja