subota, 08.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 19.04.2021. u 14:00 Višnja Aranđelović

Gradovi duguju, umetnici ispaštaju

Iako je država 2018. odlučila da iz budžeta izdvoji milion evra i tako namiri dugovanja za poreske doprinose nastale prema sveštenicima 90-ih godina prošlog veka, dugovi prema umetnicima još nisu na dnevnom redu
(Драган Стојановић)

Nekoliko stotina samostalnih umetnika u Srbiji nailazi na probleme kad god treba da overe zdravstvene knjižice. Nevolje ne zabilaze ni one koji bi u penziju. Razlog su poreska dugovanja nastala jer lokalne uprave nisu redovno uplaćivale doprinose za PIO i zdravstvena osiguranja umetnika samostalaca. Ipak, Poreskoj upravi nije od značaja ko sa uplatom kasni, beleže dug i obračunavaju kamate, a neažurnost gradova i opština pogađa samo umetnike. Sankcije za neodgovorne lokalne vlasti ne postoje, jer pomenute doprinose, prema zakonima koji regulišu ovu oblast, mogu ali i ne moraju da uplaćuju.

– Do 2006. lokalne vlasti plaćale su doprinose direktno Poreskoj upravi i PIO fondu. Međutim, situacija je otežana i izmenama akata koje su propisale da gradske uprave taj novac uplaćuju udruženjima, koja ga potom prosleđuju dalje. Uplate su od početka kasnile i po godinu dana, a ta neredovnost nastavila se do 2016. godine. Analiza koju smo sproveli pokazala je da su u najvećem broju slučajeva krivci gradovi i opštine, a ne udruženja – objašnjava za „Politiku” Isidora Ilić, deo takozvanog socijalnog bloka Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), oformljenog kako bi unapredili status samostalnih umetnika.

Ukupna dugovanja, prema analizi iz 2016. godine, iznose oko 870.000 evra. Naša sagovornica procenjuje da je danas taj dug manji, jer su mnogi pristali na reprogram pritisnuti odlaskom u penziju.

Dok razmišljaju o rešenju problema, umetnici gledaju u Srpsku pravoslavnu crkvu. Iako je istim pravnim aktom propisano da se i sveštenicima i samostalnim umetnicima uplaćuju najniži doprinosi, crkva je uspela da se 2012. izbori za posebnu uredbu prema kojoj se novac za njihove doprinose odvaja iz republičkog budžeta. Ni dioptrija kojom se posmatraju dugovi jednih i drugih nije ista. Dok je 2018. odlučeno da se iz budžeta izdvoji milion evra i tako namire dugovanja nastala prema sveštenicima 90-ih godina prošlog veka, dugovi prema umetnicima još nisu na dnevnom redu.

– Nešto manja cifra rešila bi i naše probleme, ali za sada ne vidimo da ima političke volje – ističe Isidora Ilić.
Njena koleginica Ana Piljić Mitrović dodaje da ni svi „slobodnjaci” nemaju isti tretman – dok je najpovoljnija situacija u Beogradu, jer se sa uplatama više ne kasni, gradske vlasti u Trsteniku ili u Kruševcu umetnike ignorišu.

– Ali čak i u Beogradu ostali su stari dugovi, pa smo imali par slučajeva u kojima su kolegama izvršitelji kucali na vrata – priča Ana Piljić Mitrović.

Uplata doprinosa na najnižu osnovicu, bez obzira na staž i stručnu spremu, promena njegovog načina uplate, nisu jedine izmene koje su ugrozila samostalne umetnike. U leto 2005, kada su udruženja bila na pauzi, a većina umetnika na odmoru, država je zadala još jedan udarac.

– Tada su naručioci posla oslobođeni od nameta za socijalno, zdravstveno i penziono osiguranje. Objašnjenje je glasilo da će se na taj način zapravo povećati potražnja za našim uslugama. Ne samo da se to nije dogodilo, nego su oštećeni oni koji odlaze u penziju i porodilje, jer u obračunama za naknadu, njihove zarade u prethodnom periodu se ne računaju pošto doprinosi nisu uplaćeni. Porodilje samostalne umetnice imaju naknadu koja je ispod minimalca ‒ oko 15.000 – dodaje Piljić Mitrović.
Ko su samostalni umetnici? Ovaj status nosi oko 2.500 ljudi u Srbiji, a najveći broj, više od 2.000, živi i radi u glavnom gradu. Pre nego što su stekli ovo zvanje, njihov rad procenjivala je stručna komisija. Ocenjivali su rezultate rada, doprinos kulturnom životu zajednice, sagledavali kakve su ocene dobili od stručne merodavne javnost... Među slobodnim umetnicima nalaze se književnici, prevodioci, kompozitori, operski pevači, slikari, vajari, reditelji, glumci, kostimografi, koreografi...

Ministarstvo kulture: Lokalne uprave moraće da plaćaju doprinose

U Ministarstvo kulture kažu za „Politiku” da su pokrenuli izmenu Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje kako bi plaćanje doprinosa za samostalne umetnike bila obaveza lokalnih samouprava a ne mogućnost.

– To je jedna od najvažnijih determinanti akumulacije nastalog duga. Ova odredba je sadržana i u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi. U toku je i izrada jedinstvenog registra reprezentativnih udruženja, kao i registra samostalnih umetnika, kako bi se napravila jedinstvena baza podataka o njima. Ministarstvo kulture redovno finansira i poverene poslove reprezentativnih udruženja (poslovi davanja statusa samostalnim umetnicima, vođenje evidencije i izdavanja uverenja) – odgovaraju u resornom ministarstvu na naše pitanje kako popraviti status samostalnih umetnika.

Inače, vlada je dala saglasnost da se samostalnim umetnicima isplati bespovratna novčana pomoć radi ublažavanja posledica izazvanih pandemijom. Kako su saopštili iz resornog ministarstva, pomoć je jednokratna, a odnosi se za period od dva meseca.

Komеntari0
a21f9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja