Čačak – Slikarka Vesna Petrović predstavila se sugrađanima u Galeriji Narodnog muzeja u Čačku sa 34 akrila na platnu, naslovivši izložbu „San o slobodi”, i veli da je naziv došao spontano.
– Vratila sam se davnašnjoj ljubavi u likovnom izrazu a to je apstrakcija, za koju mislim da je najslobodniji od svih pravaca. Za godinu intenzivnog rada bilo je i nekih pomeranja, ali to je sve izloženo kao prikaz kratkog puta, koji je posledica dugog prethodnog razdoblja – kazala je Vesna Petrović za „Politiku”.
Ona se, evo, posle 22 godine ponovo predstavila radovima u rodnom gradu, gde je već četvrt stoleća urednik likovnog programa u čačanskom Domu kulture.
– Pred publikom je moja borba sa sobom, moje unutrašnje biće. Ovde su utkane godine, mnogo razmišljanja i bola. Ovo je moj dug najbližima, prijateljima. Da li će im postati blisko? Ne znam, ali to sam ja. Slikam, dakle postojim.
Slikarka opisuje dane koji su prethodili nastanku ovih dela:
– Čovek polako, neosetno, uranja u sopstvenu neslobodu. Klopka u koju sam upala učinila me nezadovoljnom osobom. Prošlogodišnje iskustvo sa karantinom, policijski čas i privatna situacija koja mi je dodatno onemogućavala kretanje, samo su pospešili ta osećanja. Trebalo je pronaći izlaz, za šta je potrebno mnogo snage i hrabrosti.
Ali...
– Srećom, postoje ljudi, prijatelji koji su tu da bodre i daju podstrek, ili u šali priprete. Onda sam ponovo počela da slikam. To je bio moj vid oslobađanja, beg u daljine.
Podseća, još, na ovu rečenicu Ive Andrića:
„Sloboda, puna sloboda, to je san kome ponajčešće nije suđeno da se ostvari, ali jadnik je svaki onaj ko ga nikad nije sanjao.”
