četvrtak, 13.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 19.04.2021. u 14:11 Jelica Antelj, Ivana Albunović

Pčelar podneo tužbu zbog „glifosata” u medu

Neizvesnost zbog upotrebe ovog ozloglašenog herbicida i dalje raste. Njegovo korišćenje je dozvoljeno do kraja 2022. godine, ali niko ne zna šta će biti posle
(Фото EPA-EFE/Tibor Rosta)

Jedan nemački pčelar morao je po nalogu državne službe za kontrolu hrane da uništi četiri tone meda jer je u njemu pronađen herbicid „glifosat”. Količine ostataka bile su 152 puta veće od dozvoljene granice.

Zbog pretrpljene štete pčelar se prošle godine obratio i sudu. Od poljoprivredne kompanije koja je koristila „glifosat” na svom posedu, u blizini njegovih košnica, zahtevao je odštetu od 70.000 evra, prenosi RBB navodeći da bi epilog ove priče uskoro mogao da bude poznat, a da je suđenje zakazano za 29. juli ove godine.

„Glifosat” je totalni herbicid koji suši biljku. Nezaobilazan je i masovno se primenjuje u evropskoj poljoprivredi, pa tako i u Srbiji. Njime se uništavaju korov i ostale nepoželjne biljke na poljoprivrednom ali i nepoljoprivrednom zemljištu. Posle vrlo kratkog perioda, dva-tri dana, biljka počinje da se suši a posle tri nedelje ona je potpuno suva – kao seno.

Kako je „glifosat” dospeo do meda i to u ovako velikim koncentracijama?

Stručnjaci napominju da je ovo teoretski moguće.  Pčele idu na maslačak ili neko druge vrste livadskog bilja koje su u suštini korov. Ako je vlasnik te livade istretirao „glifosatom” ovakvu površinu, kako bi je pripremio za sadnju neke kulture, pčele su u kratkom periodu, od nekoliko sati, mogle da „pokupe” „glifosat” zajedno sa polenom.

Ali mišljenja su podeljena kada je reč o tome da li će  ovaj pčelar uspeti da nadoknadi štetu, budući da je primena „glifosata” i dalje dozvoljena. U slučaju kada se koriste insekticidi to mora da bude najavljeno kako bi pčelari zatvorili pčele. Ako poljoprivrednik tretira voćnjak u cvetu, a to nije najavio i dođe do pomora pčela, u tom slučaju se može tražiti odgovornost vlasnika.

Iako su po pisanju nemačke štampe ovakva prekoračenja ostataka pesticida u medu „pojedinačni slučajevi”, što tvrde i u njihovom ministarstvu poljoprivrede, pitanje upotrebe ozloglašenog „glifosata” ponovo je aktuelno.

Zabrinutost javnosti u pogledu štetnosti takvih preparata pojavila se pre više od pet godina kada je Svetska zdravstvena organizacija objavila da je „verovatno kancerogen za ljude”. U međuvremenu, prošle godine Američka agencija za zaštitu životne sredine saopštila je da su istraživanja pokazala da „nema opasnosti od upotrebe ove aktivne materije po zdravlje ljudi”. Rojters je preneo da nije kancerogen ako se koristi prema uputstvima i na adekvatan način.

Kako piše portal „Agroklub”, neizvesnost oko njegove upotrebe u EU i dalje raste. Za sada je jedino poznato da je upotreba „glifosata” dozvoljena do kraja 2022. godine, a za 17 meseci očekuje se donošenje odluke da li će odobrenje za njegovu prodaju biti obnovljeno. Dok pokret zelenih insistira da nije dovoljno da ova aktivna supstanca bude samo zabranjena, već da to treba da važi i za uvoz hrane koja je sadrži, evropski poljoprivrednici mahom izražavaju nezadovoljstvo tvrdeći da im je egzistencija ugrožena jer ne postoji delotvorna zamena za „glifosat”.

Da li za ovaj herbicid postoji alternativa u savremenoj poljoprivredi?

– Jako teško, gotovo nemoguće. Nezamislivo je kako će se suzbijati korov u višegodišnjim zasadima ili na strnjištima. Da se vratimo na nas, ne možete danas naći radnu snagu da obere malinu, kako ćete je naći da okopa hiljadu hektara – kaže za „Politiku” Milan Stević, profesor s Katedre za pesticide Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Iako postoje mašine, one ne mogu da ga zamene u potpunosti jer višegodišnji korovi imaju takozvane rizome, podzemne organe koje mašine samo izlome i tako praktično nekada potpomognu umnožavanju.

Zbog toga je, dodaje naš sagovornik, ovo izuzetno nezahvalno pitanje. Kako kaže, s jedne strane postoji pritisak da „glifosat” bude zabranjen zbog određenih nepoželjnih efekata, dok sa druge strane postoji ogromna potreba da on bude u biljnoj proizvodnji jer nema takvih herbicida koji uništavaju sve korove a ostavljaju zemljište čisto i spremno za setvu i najosetljivijih gajenih vrsta.

– U tom smislu ne vidim šta je alternativa „glifosatu”, teško mi je da zamislim savremenu biljnu proizvodnju bez njega. Naravno, ne može se u ovom trenutku predvideti da li će on biti potpuno zabranjen ili će biti određenih ograničenja u primeni. Da je on na lošem glasu – jeste, a kakva je njegova sudbina to ne znamo – kaže naš sagovornik. Objašnjava i da je njegova primena široko rasprostranjena ne samo u poljoprivredi, koristi se za uništavanje korova tamo gde ne sme da ga bude: pored pruga, puteva, na aerodromskim pistama, kod dalekovoda...

Komеntari7
6e8cf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mile
A na Политици do ovog momenta svi komentari u prilog trovača! Očigledno da je na balkanu neko pritisnuo dugme za samouništenje. Možda i nije šteta.
dusan1
To se po Rimskom pravu vrlo jednostavno rešava ! Dovoljno je na 'vidno mesto' postaviti upozorenje da je usev tretiran (dozvoljenim sretstvom) a ko ne zna da čita kao na primer pčele- 'njegov problem' .
iz glave
свесно себе (и Земљу уопште) трујемо, и то уз маестрална тумачења образоване елите
Pavle
Ajmo, motiku u šake i na njivu da kopamo, kad ne smemo da koristimo totalni herbicid. Bicemo zdravi. Zdrava hrana i fizicka aktivnost :)
Borivoje m
Glifosat je generik, pravi ga svaka hemiska firma koja zeli. Galenikin se zove Glifol. Umesto jednog tretmana glifosatom, ukoliko bude zabranjen, bice potrebna barem 3 tretmana drugim preparatima uz upitni efekat i mnogo vece stetne posledice, jer se ne razgradjuju kao glifosat. Da li su ekolozi toga svesni? Na zalost zivimo u 21om veku gde jedan poljoprivrednik proizvodi hranu za 100 drugih ljudi. kako ocekujete da to uradi bez pomoci, ili ljudi ili hemiskih preparata?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja