SPC protiv čipovanih vozačkih i saobraćajnih dozvola

Povodom napisa u štampi da stručne službe MUP-a i Zavoda za izradu novčanica usaglašavaju aktivnosti na izdavanju novih saobraćajnih i vozačkih dozvola koje bi sadržale mikročip sa biometrijskim podacima juče se oglasila kancelarija Svetog arhijerejskog Sinoda Srpske pravoslavne crkve autorskim tekstom u kojem se podseća na uredbu Vlade Srbije kojom je omogućeno građanima da poseduju lične karte bez čipa.

Izražavamo zabrinutost, poručuju iz SPC, za smer u kojem se društvo na globalnom nivou kreće nekritičkom implementacijom ovakvih sistema, bez javne debate i stručne rasprave. Pogotovo zabrinjava činjenica da se za uvođenje invazivnih tehnologija kao opravdanje koristi politika zastrašivanja građana.

„Ovakav razvoj događaja očito vodi ka društvu totalnog nadzora koje su najavljivali mnogi mislioci našeg vremena. Osnovni problem jesu implikacije koje takav razvoj događaja donosi po slobodu ličnosti koja je najveća svetinja data od Boga. Čovek koji bi živeo u društvu u kome bi se aktivnost svakog pojedinca nadzirala u potpunosti bio bi u tom pogledu veoma ugrožen, kaže se u poruci Srpske patrijaršije.

Činjenica da je građanima omogućeno da imaju lične karte kao osnovni dokument bez mikročipa sama po sebi znači da ista mogućnost treba da postoji i u slučaju sekundarnih dokumenata koji se izvode iz lične karte, kakvi su zdravstvena knjižica, saobraćajna i vozačka dozvola, upozorava SPC i dodaje:

„U suprotnom, ukazujemo da bi sledeći korak bio objedinjenje svih dokumenata sa čipom u jedan univerzalni dokument, a potom bi sledilo i ukidanje anonimnosti svih operacija, čime bi privatnost građanina bila potpuno eliminisana. Na ovakav sled događaja ukazuju gotovo sve svetski poznate organizacije koje se bore za elektronska prava i slobode građana.”

SPC podseća da u Evropskoj uniji postoji direktiva za izradu unifikovanih vozačkih dozvola (pogledati dokument Saveta EU, pod oznakom 9010/1/06, REV 1), ali ona ne obuhvata obavezan, već opcionalni mikročip (pogledati str. 5, tačku 17. navedenog dokumenta). Rešenje u tom pogledu je potpuno ostavljeno nacionalnim zakonodavstvima i mikročip nije nikakav uslov evropskih integracija, kao što nije bio ni za lične karte, iako su se svojevremeno pojavljivale takve dezinformacije.

„Jedini mikročipovani dokument koji se zahteva od svake zemlje jeste pasoš, budući da je to međunarodna putna isprava čiji standard reguliše UN, a na nacionalnim zakonodavstvima je obim podataka (pogledati standard ICAO 9303), pri čemu je za privatnost građana poželjno da taj obim bude što manji. Sigurnost elektronskih pasoša je u poslednjih nekoliko godina dovedena u pitanje (pogledati Budimpeštansku deklaraciju FIDIS konzorcijuma), zbog čega ne treba žuriti sa njihovim uvođenjem dok se sigurnost tih dokumenata do kraja ne ispita,” poručuju iz Svetog sinoda.

SPC ukazuje i na činjenicu da se o ovim temama malo raspravlja u našem društvu, te da su takozvane građanske inicijative pasivne po tom pitanju, iako bi one prvenstveno time trebalo da se bave. U svetu postoji ogromna borba koju na tom planu vode građanske organizacije i vrhunski svetski stručnjaci iz oblasti informacionih tehnologija, zbog čega pozivamo analogne institucije i pojedince u Srbiji da budu na visini svog zadatka i uključe se u debatu o ovoj problematici.

M. S. P.