petak, 14.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 19.04.2021. u 21:23 Katarina Đorđević

Naši ljudi podržavaju pravo izbeglica da pobegnu od rata

Kada je reč o šansi za bolji život trećina građana Srbije radije bi videla migrante kako odlaze drugde iz naše zemlje, pokazuju podaci nove studije Laboratorije za istraživanje individualnih razlika
Мигранти на граници према Мађарској (Фото Танјуг)

Iako je Srbija zemlja tranzita za najveći broj migranata sa Bliskog istoka, ne država u kojoj oni žele da se trajno nasele, više od trećine naših sugrađana veruje da postoji tajni plan za naseljavanje migranata, pa ne čudi podatak i da 32 odsto njih podržava njihovo proterivanje iz naše zemlje. Podaci izvedeni iz najnovije studije Laboratorije za istraživanje individualnih razlika (LIRA) Filozofskog fakulteta u Beogradu o stavovima građana Srbije prema migrantima i izbeglicama sa Bliskog istoka takođe pokazuju da svaki dvanaesti građanin Srbije smatra da će oko 100.000 migranata dobiti azil i trajno ostati ovde, a najveći broj naših sugrađana smatra da izbeglicama iz ratnog vihora treba dozvoliti samo kratkotrajno zadržavanje u našoj zemlji.

Gotovo petina stanovnika Srbije zalaže se za potpuno zatvaranje granica, a tek 12 odsto smatra da izbeglice treba da imaju ista prava kao i građani Srbije.  Ova studija predstavlja deo projekta pod nazivom „Ka unapređenju zaštite mentalnog zdravlja migranata u Srbiji” koju sprovode Mreža psihosocijalnih inovacija i Fondacija za otvoreno društvo.

– Glavni cilj ove studije bio je da se ispitaju stavovi naših sugrađana prema izbeglicama i migrantima sa Bliskog istoka, potom analizira efekat pozitivnog i negativnog kontakta sa njima i utvrdi veza između antimigrantskih teorija zavere i stava prema izbeglicama. Studija je urađena na nacionalno reprezentativnom uzorku od 1.006 ispitanika, a u uzorak je ušlo i 30 odsto ispitanika koji žive blizu migrantskih centara u Srbiji kako bismo ustanovili da li fizička blizina migranata utiče na odnos prema ovoj populaciji – istakla je Milica Ninković, istraživač u Laboratoriji za istraživanje individualnih razlika i doktorand socijalne psihologije na Filozofskom fakultetu na promociji ove studije.

– Iako bi glavni zaključak ove studije mogao da glasi da veliki broj građana Srbije podržava pravo izbeglica da pobegnu od rata i daju sebi i svojoj porodici šansu za bolji život, zabrinjava podatak da se petina naših sugrađana uopšte ne slaže sa ovom tvrdnjom, što znači da je njihov stav u suprotnosti sa Univerzalnom deklaracijom UN o ljudskim pravima. Obeshrabruje i činjenica da se svaki sedmi ispitanik protivi ideji da ljudi imaju pravo da emigriraju u druge zemlje iz ekonomskih razloga, imajući na umu činjenicu da se veliki broj ljudi iz naše zemlje iseljava u zemlje zapadne Evrope upravo iz materijalnih razloga – dodaje naša sagovornica.

Ona podseća i da je prvi veliki talas izbeglica sa Bliskog istoka „zapljusnuo” Srbiju 2015. godine – podaci UNHCR-a govore da je na vrhuncu izbegličke krize u našoj zemlji bilo 577.995 migranata sa pomenutog područja. Godinu dana kasnije njihov broj je smanjen na 96.117, dok je 2017. godine registrovano 6.199 migranata. U 2016. u Srbiji je boravilo 8.436 izbeglica, 2019. godine registrovano je 12.937, prošle godine njihov broj pada na 2.830,  da bi u februaru ove godine bilo evidentirano 5.675 migranata. U ovom trenutku, u migrantskim centrima u Srbiji nalazi se 4.473 ljudi koji su bili primorani da napuste svoj dom.

Podaci o nacionalnoj strukturi govore da najveći broj migranata (45 odsto) koji su zatražili azil u našoj zemlji potiče iz Avganistana, a svaki četvrti migrant stiže iz Sirije. Statistika UNHCR-a takođe svedoči da po tri odsto migranata dolazi iz Iraka, Irana i Bangladeša, dok iz Pakistana stiže pet odsto migranata. Iako muškarci čine ubedljivu većinu migranata (73 odsto), u izbegličkim kolonama nalazi se deset odsto dece i 17 procenata žena.

– Kada su počeli oružani sukobi na Bliskom istoku i u Severnoj Africi a izbeglice počele masovno da dolaze u Srbiju, izveštavanje medija uglavnom je bilo pozitivno, pa su i naši ljudi imali puno empatije i bili gostoljubivi prema ovoj populaciji. U Beogradu je otvoreno „Miksalište” gde su oni mogli da dobiju osnovnu higijensku negu i hranu, a u javnom diskursu nije bilo govora o tome da su oni pretnja po nas i taj „medeni mesec” trajao je do 2017. godine – podseća Ninkovićeva. Tada se, tvrdi istraživač, državna politika menja u pravcu integracija izbeglica u obrazovni sistem, da bi dve godine kasnije bio sklopljen sporazum MUP-a o vraćanju tražioca azila u Srbiju, koji je bio prilično netransparentan za javnost. Tako su počele da kolaju glasine o tajnim planovima masovnog naseljavanja izbeglica i migranata u Srbiju, što su desničarske političke partije iskoristile za svoju promociju i taj antimigrantski diskurs eskalirao je u prethodnoj godini, kada počinju da se formiraju i paravojne formacije sa ciljem zaštite lokalnog stanovništva.

–U tabloidima počinju da se pojavljuju tekstovi u kojima se migranti prikazuju kao najveći vinovnici nereda i haosa, iako podaci govore da oni ne čine više krivičnih dela u odnosu na lokalno stanovništvo. Zato ne bi trebalo da nas čudi podatak da fejsbuk stranica „Stop naseljavanju migrantima u Srbiji” prati čak 15.000 ljudi – zaključuje Milica Ninković.

 

Komеntari29
8f737
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

SLOBODAN MIKAVICA
Ima nesto sto me intrigira kod ovih izbjeglica koje bijeze od rata. Koliko ih vidim na ulicama Luksemburga sve su to mladi ljudi, uglavnom do 30 godina, dobro obuceni nikakve razlike sa njihovim vrsnjacima na zapadu,sa mobilnim obavezno. Ja sam vise misljenja da je to ekonomska emigracija pa ovi ratovi su pravi raj da napuste njihove zaostale siromasne domovine, to sad prava prilika da se dokopaju Zapada kojeg izvrsno poznaju preko interneta.
mrki
Vala u Srbiju nece. Videli smo lepo sta se desava u EU sa njihovom najezdom.
Lale
Ta "podrška naših ljudi" se već videla na prošlim izborima, u malom procentu izlaznosti. A na sledećim izborima će, uz Kosovo, verovatno da bude glavni uzrok velikog pada podrške naprednjacima.
nikola andric
Izraz ''svako ima pravo na P'' izgleda jasan ali, na zalost to nije tako''. Izraz ''svako'' nije ime koje nesto naznacava nego sluzi za izrazravanke opstosti. Zbog toga se zove ''univerzalini'' (opsti) kvantor. Njega ''objasnajva'' numericki kvantor kao, recimo, tacno 1000 lica. Kad se postavi pitnaje ''koliko izbeglica moze da primi Nemacka a koliko Madjarska?'' dobijamo ''drugu sliku'' tog ''opsteg prava''. Srbi se dakle slazu sa tim ''pravom'' mada ne znaju sta znaci.
Pregalac
Seti se Srbijo 90-ih i izbeglica! Niko tada ovde nije došao iz nečasnih namera, kao deo neke veće zavere već bežeći od smrti. Nemoj da nesreća zakuca na naša vrata, pa da nas natera da tako shvatimo u kakvom su položaju ti ljudi. Niko dom ne napušta jer mu je neko platio da uđe u gumeni čamac bez svetla i otisne se u noć ili da krene pešaka dok mu se obuća ne raspadne.
Учесник
Сећају се Срби веома добро и Озрена и Паштрика и светих ратника који воле да обезглављују! Не мешајте бабе и жабе.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja