Čiji su „zeleni” glasovi u Srbiji

Najveći mirni protest građana u Srbiji u poslednje skoro dve godine nazvan „Ekološki ustanak” okupio je u centru Beograda nekoliko hiljada ljudi koji su osim zahteva za čistim životnim uslovima, slali i političke poruke. Deo bojkotaške opozicije je pokušao da prisvoji ove glasače, iako zvanično nisu imali ništa sa tim protestom. Vladajuća koalicija je optužila pripadnike bivšeg režima da su pod izgovorom zaštite životne sredine organizovali skup, pre svega u nameri da Srbija od izvoznika, postane uvoznik električne energije i da se zaustave investicije iz država koje nisu po volji Zapadu.

Osudi protesta pridružio se i Aleksandar Šapić, lider SPAS-a, koji je pitao da li ekološko pitanje predstavlja zaista važnu temu ili ona služi nečemu drugom. „Pritom, ekologija predstavlja vrlo važno pitanje za koje se prvi zalažem da bude među prioritetima, ali kada se na tom protestu tri minuta priča o problemima životne sredine, a 53 minuta o aktuelnoj vlasti, onda se dovodi u pitanje ko stoji iza tih protesta”, istakao je Šapić.

Na ovom skupu, kao i na drugim ekološkim protestima širom Srbije aktivni su predstavnici iz Inicijative „Ne davimo Beograd” (NDB). Dobrica Veselinović iz ovog pokreta za naš list kaže da je odgovor na protest u centru Beograda koji dolazi od vlasti, želja da se sve to dezavuiše. Ističe da ne vidi ništa loše u tome što su u tom protestu učestvovali njihovi politički predstavnici kojima su zeleni najbliži. „Skup koji je bio organizovan i teme koje su bile stavljene na dnevni red nisu ništa drugo nego političke teme. Kako će naša životna sredina izgledati, kako se uništava ili održava, sve je to političko pitanje”, kaže Veselinović.

Upravo zbog toga ne vidi ništa neobično što su na protestu bili izneti i politički stavovi i to obrazlaže da ekološki problemi sadrže i druge politički važne stvari kao što su korupcija, vladavina prava i nepoštovanje zakona. „Na primeru gradnje mini- hidroelektrana mogu da se vide sve te stvari i to nije samo pitanje ekologije, jer neko je dobio posao zato što je  blizak vlastima. Sve je u Srbiji politika hteo to neko da prizna ili ne”, navodi Veselinović.

A čiji su „zeleni” glasači u Srbiji?

Goran Čabradi, predsednik Zelene stranke, kaže ako se pogledaju izborni rezultati koje je ova partija u koaliciji sa Novom Srbijom ostvarila na junskim parlamentarnim izborima, onda tih glasača nema mnogo. Umesto da „Padnu maske”, kako je tada glasio slogan ove koalicije, zeleni su prilično loše prošli na izborima. Za „Politiku” kaže da kod ljudi postoji svest na visokom nivou da se za zdravu životnu sredinu treba boriti, ali da još nisu spremni da glasaju za tu opciju. „Nismo precizno utvrdili zašto je to tako, a moguće je da nismo dobili glasove, jer ljudi misle da nismo dovoljno jaka partija. Mislim da se tek formiraju ’zeleni’ glasači. Te teme su decenijama bile u zapećku i po strani u Srbiji i ne može preko noći da se postane veliko glasačko telo”, kaže Čabradi.

Poslednjih meseci dolazi do protesta zbog ugrožavanja životne sredine od Stare planine do Bora i čini se da građani polako uviđaju značaj zelene političke opcije. Ipak, Čabradi naglašava da su ti protesti organizovani da bi se zaštitila priroda, ali ističe da je ljudima muka od političara koji se vrte na političkoj sceni 30 godina i koji se, kako kaže, građana sete samo pred izbore i dok se ne ugase kamere televizija koje sa sobom povedu iz Beograda. „Ljudi su siti obećanja i hoće nešto konkretno. Recimo u Boru, Smederevu i Obrenovcu se bore da zdravije dišu i svoj izlazak na ulicu ne doživljavaju kao politiku, već isključivo kao borbu za sebe. To je razlog zašto se ljudi lakše animiraju da se za nešto bore i spremniji su da deluju na terenu”, navodi Čabradi i dodaje da su Zeleni Srbije začetnici većeg broja tema.

Dobrica Veselinović, pak, kaže da su zeleni glasači oni koji teže progresivnim politikama i da će se to presložiti na način, ukoliko sa političkog spektra bude bilo zadovoljavajuće ponude ako je ona iskrena i autohtona. „Nije dovoljno da neko u imenu partije ima naziv ’zeleni’ već mora svojim delovanjem da pokaže da u to veruje i da se za te ideje bori. Što se inicijative ’Ne davimo Beograd’ tiče mislim da mi to pokazujemo godinama i da ćemo to pokazivati i u budućnosti”, kaže Veselinović.

Navodi da je Inicijativa NDB od početka dizala glas zbog različitih ugrožavanja životne sredine i naglašava da su na međunarodnom planu povezani za evropskim zelenima. Dodaje da su 2018. godine u kampanji imali podršku i od poslanika Zelene partije u Evropskom parlamentu, ali i od drugih raznih lokalnih ekoloških pokreta. „Sada imamo veoma dobru saradnju sa hrvatskim pokretom ’Možemo’ koji će u narednom periodu dati gradonačelnika Zagreba”, kaže Veselinović koji je inače kandidat NDB-a za gradonačelnika Beograda.

Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stoiljković kaže da je zanimljivo da u Srbiji prolaze protesti koji imaju šire društvene vrednosti, od ekoloških zahteva do kvaliteta života. Za naš list navodi da to znači da su građani procenili da nešto što ima političku sadržinu i što je politički zahtev jeste nešto što je zagađeno sferom politike i u tome ne žele da učestvuju. „Ekologija je jedina stvar koja se toleriše i u koju građani nisu izgubili veru. Zanimljivo je da smo postali osetljivi na probleme ekologije, a da nemamo nijednu uticajnu ekološku stranku. Zar to nije čudno? A zato će bilo vlast, bilo opozicija o zaštiti životne sredine i pravima radnika govoriti afirmativno jer je to politički korisno. Politika se realno procenjuje na osnovu toga gde ste između interesa između korporativnog kapitala i interesa životne sredine”. zaključuje Zoran Stoiljković.