petak, 14.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 20.04.2021. u 08:23

Ekologija je pitanje savesti građana, a ne samo vlasti

Београд у облаку смога (Фото: А. Васиљевић)

Kad su velike ekonomske sile opustošile ekološke resurse Zemlje, a ona počela da im uzvraća na svoj način, setili su se ili osetili da bi to mogao biti i kraj naše civilizacije. Počela su dogovaranja koja su za sada prilično bezuspešna i deklarativna. Siromašne zemlje na ekološke probleme ne obraćaju preteranu pažnju boreći se za puko preživljavanje. Srbija nije siromašna, ali nije ni bogata, te njene ekološke probleme treba sagledavati, ako je moguće, u uzročno-posledičnom odnosu. Lako je nabrojati sve naše ekološke nedaće, kao što to čini Boško Jakšić, i još je lakše politizovati te probleme, ali osnovno pitanje glasi: Zbog čega nastaju?

Zašto je vazduh u našim gradovima, posebno u Beogradu, najzagađeniji? Nije reč o industriji, već o automobilskom saobraćaju. Nije teško izračunati koliko se stotina tona čestica i izduvnih gasova dnevno ispusti u beogradski vazduh, ali pitanje je zašto toliko. Odgovor je višeznačan. Na jednoj strani građani koji po svaku cenu žele da imaju automobil, bez obzira na materijalne mogućnosti, a na drugoj država koja dozvoljava da se evropski automobilski otpad uvozi pod najpovoljnijim uslovima. Dovoljno je na svakoj beogradskoj uzbrdici videti dim koji kulja iz auspuha naročito vozila s dizel-motorom, pa shvatiti da nemaju filtere za gorivo i da često voze i na lož-ulje. Može li se to rešiti? Može. Zabraniti uvoz polovnih automobila ispod nivoa evro 5, a ne evro 4 i, što je već u najavi, pri registraciji poštovati neke norme u vezi s izduvnim gasovima. Međutim, to s izduvnim gasovima je samo kupovina vremena – treba zabraniti registraciju automobila bez filtera i katalizatora izduvnih gasova, a pogon gradskih autobusa prebaciti na struju i gas. U tom slučaju vazduh u Beogradu sigurno bi bio na dobrom nivou za disanje.

Što se tiče industrijskih pogona i rudarskih basena, od inostranih i domaćih vlasnika treba tražiti striktno poštovanje svetskih i naših ekoloških standarda, po cenu obustavljanja proizvodnje.

Kad je reč o uklanjanju smeća i otpadnih voda, u većini slučajeva problem je u niskom nivou ekološke svesti samih građana, a naročito onih koji rade u samoupravnim interesnim zajednicama. Svaki vodotok u Srbiji preplavljen je tonama komunalnog otpada. Građanima je najlakše da đubre bace u reku – kad naiđe visok vodostaj odneće to drugima, pa neka oni razmišljaju kako da reše problem. A nije im u pameti da sve to đubre i otpadne vode stižu do jezera koja služe i za vodosnabdevanje. Umesto da se u samoupravama bore za investicije kojima bi se napravili kanalizaciona mreža s kolektorima i deponije gde bi se reciklirao otpad, lakše je praviti divlje deponije, zagađivati vodotokove i živeti u ekološkom zagađenju. Kada deponije postanu velike, onda rešenje vide u njihovom spaljivanju. Koga briga za čist vazduh...

U Beogradu ima više od 40.000 kućnih ljubimaca. Ako iza svakog ostane 100 grama izmeta, to su četiri tone dnevno. A gde ovaj otpad završava? Uglavnom po parkovima i na ulici. Opet je reč o ekološkoj svesti i savesti nazoviljubitelja kućnih ljubimaca. Gde su komunalni milicajci i službe da kažnjavaju neodgovorne?

Za sve iznete ekološke probleme u Srbiji postoje zakoni i uredbe, koje ne zaostaju za evropskim propisima, ali su potrebni savesni građani i odgovorna vlast da ih sprovode. A iznete ekološke probleme niko u poslednjih 50 godina nije na odgovarajući način rešavao. Nizak nivo ekološke svesti većine građana u Srbiji sigurno ne bi oprostio onima koji bi pokušali da ih nateraju, uglavnom novčanim kaznama, kako se to radi u razvijenim ekološki osvešćenijim zemljama, da menjaju tu svest. Ali jednog dana, pre ili kasnije, neko će morati nešto da preduzme.

Živorad Maličević,
Beograd

Komеntari10
ece44
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Боба
Свест су рецимо индустријским радницима у Енглеској пре двеста година утеривали физичким кажњавањем. Пример је екстреман али ипак демантује оне који мисле да се може било шта постићи само препуштањем свести, поготово када су главни загађивачи корпорације - термоелектране, рударска постројења, саобраћај који је одговорност власти. Држава и локална власт је та која треба да спречи загађење стриктном применом прописа. Свест људи треба дизати наравно напоредо са уређењем околине.
Lili Vu
u Srbiji voze defektne krs automobile koji sagorevaju UJE !!!!!
dusan1
Zagađenje je očigledno ali je očigledno da niko ne želi da vidi da saobraćaj-automobil sa tim nema mnogo veze ! Sagorevanje kilo plastike pravi više otrova nego bure benzina ! A ako se meri CO2 i tu stostruko više doprinosi grejanje (čak i na struju jer se proizvodi sagorevanjem uglja ) nego vozila ! Ekološka svest bi bila kad bi se zabranila upotreba plastike kao nepovratne ambalaže i vratile flaše za pivo, vodu i sokove i papir za meso voće i povrće . I kao nekad jeftin tramvaj i železnica !
Саша Микић
По вама хајде да забранимо уопште коришћење струје, јер се добија сагоревањем угља(?). Што се тиче амбалаже ту је дискутабилно и са кориштењем стаклене амбалаже. Да се одмах разумемо ја сам против пластике у превеликој мери, али и стакло је проблем када нема адекватног откупа амбалаже, већ само разбијеног стакла. Са друге стране ако се стаклена амбалажа пере загађује се вода ако се употребљена враћа без пречишћавања. А колико се шуме уништи за папирну амбалажу? Све има своје предности и мане!
Бојана
Pre 30-tak godina Beograd je imao 100 000 automobila.Sada se taj broj procenjuje na oko 500 000. Ne bih se složila da je to zanemarljiv uticaj. Bila sam u Madridu pre 2 godine i zapazila da, iako su automobili vrlo brojni, na velikim raskrsnicama nema mirisa sagorelog benzina, tako prepoznatljivog u svakoj našoj prometnijoj ulici. U pravu je autor kada kaže da je evropski otpad na našim ulicama. To pokazuje i razlika u mirisu i sastavu vazduha za vreme i posle vanrednog stanja.
Саша Микић
Одакле вам податак да је у Београду било 100 000 возила? Тамо 80-тих је у Београду било регистровано 400 000 возила од чега је у сталном саобраћају било око 200 000 возила. Што се тиче мириса бензина на раскрсницама све зависи од времена задржавања, да ли се користи систем за гашење мотора док стоји и највише од ширине улице и висине зграда које је окружују као и од струјања ваздуха. Европски отпад јесте на нашим улицама, али главни разлог је куповна моћ. Сви би волели ново возило, али нема се.
Cvele
Eto ti sad. Nije kriv gradjanin koji zagadjuje nego je kriva vlast sto mu nije zabranila (automobil, kera i sta je vec pobrojano....). A da vlast zabrani do plafona bi skocili pomenuti Jaksic i njegovi luzeri! Osecali bi se kao da ih je bog najzad pogledao.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja