Ponedeljak, 27.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Mahovinom protiv zagađenja vazduha

(Фото ЈКП „Зеленило Београд”)

Mahovina je biljka koja ima vrlo važnu ulogu u eko-sistemu, ali se poslednjih godina pokazalo da utiče i na smanjenje aerozagađenja. Zidovi od mahovine, već su našli primenu u nekoliko velikih evropskih gradova poput Londona, Osla, Glazgova... Idući u korak sa najmodernijim tehnološkim dostignućima JKP „Zelenilo Beograd” je u februaru prošle godine, započelo projekat gajenja mahovina, kao još jedan od načina da se što efikasnije doprinese globalnom cilju – smanjenju uticaja aerozagađenja na životnu sredinu.

– Mahovine su takozvani bio-sunđeri, biljke koje nisu vaskularne, nemaju pravi koren već se za podlogu vezuju rizoidima, a sve hranljive materije apsorbuju iz vazduha. One imaju veliku upijajuću moć, što je za umanjenje aerozagađenja u gradskim, industrijskim, sredinama od velikog značaja – kažu u „Zelenilu”.

Proces gajenja mahovina počeo je tako što su radnici „Zelenila”, preneli mahovine iz njihovih prirodnih staništa iz Zvezdarske i Bajfordove šume, šume u Jajincima, sa Velikog ratnog ostrva, sa platoa ispred „Geneksa”, i Makiša u staklenike. Prikupljene mahovine postavljene su na posebno pripremljene površine i podloge koje su obezbeđivale stalnu vlažnost i strujanje vazduha.

– U početku su obrađene zemljane površine – na svakoj je postavljen drenažni sloj od šljunka, zatim sloj sunđera koji će čuvati vlagu, a potom je mahovina postavljena na tri različite podloge – geotekstil, mrvljenu kamenu vunu i PVC mreže za zasenu. Iz procesa gajenja ubrzo je isključena mrvljena kamena vuna jer se pokazalo da mahovine postavljene na njoj nisu pravile kompaktnu celinu. Uslovi u stakleniku u letnjem periodu su se pokazali nepogodnim za razvoj ovih biljaka zbog visokih temperatura i nedovoljnog strujanja vazduha. Zbog toga mahovine su iznete u šumski deo gde su se uslovi pokazali mnogo prikladnijim – objašnjavaju u „Zelenilu”.

Veliku pomoć u brizi o uzgoju mahovine dao je dr Marko Sabovljević, profesor sa Biološkog fakulteta u Beogradu. On je propratio proces prenošenja mahovina i u značajnoj meri usmerio kako da se najbolje reše određeni problemi u postupku gajenja.

Prvo je bilo potrebno da se tačno odrede vrste, a onda u toku letnjih meseci mahovine uvedu u stanje anabioze, odnosno mirovanja jer je uočeno da im nagle promene u temperaturi vazduha i količini vlage ne prijaju. Početkom jeseni je ponovo započeto sa procesom navodnjavanja i mahovine su takoreći oživele. One, inače, izrazito sporo rastu i imaju veoma mali godišnji rast. Za sad lepo napreduju u šumskoj sredini i uslovima koji su im obezbeđeni.

Što se tiče vrsta zastupljeni su rodovi Plagiumnium, Braćytecium, Anomodon, Amblistegium, Bryum, Syntrićia, Hypnum.

Trenutno je u „Zelenilu” u toku faza gajenja mahovina, ali postoje razne mogućnosti za njihovo korišćenje na javnim zelenim površinama, što je sledeći korak.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Minja
U New York-u jedan umetnik je pravio grafite od mahovine! Zivi grafiti, pa jos i u sluzbi ekologije.
Tašmajdan
Sve je to u redu. Samo su potrebne ogromne površine... Nego zar nije bliže pameti kontrolisati čime se lože peći po kućama? U Poljskoj koja ima isti ovaj problem kao Srbija su poslali kontrolore od kuće do kuće, oni pogledaju dim iz odžaka i po potrebi kontrolišu da li se koristi vlažno drvo ili loš ugalj te pišu opomene i debele kazne. U Nemačkoj svaka peć mora godišnje da se kontroliše i meri Itd.
SLOBODAN MIKAVICA
Cestitke iz Luksemburga, u ovom dijelu Evrope nisam cuo za upotrebu mahovine na javnim povrsinama(sem u cvecarama za cvijtene arnzmane) ponosam sam na vas ,prvo sto sam beogradski student, sto su neke moje kolege radile u Zelenilu, i sto se pojavljujemo na Evropskoj sceni medju prvima , koliko ja znam, znacajnom inovacijom. BRAVO!
Željko
Kakav tekst. Svaka čast!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.