utorak, 11.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 21.04.2021. u 22:06 Jovana Rabrenović

Javna preduzeća 2019. napravila gubitke od 155 miliona evra

Od 2015 do2019. godine državne infrastrukturne firme prešle put od dobitaša do gubitaša
(Фото А. Васиљевић)

Ako se neko pita zašto su javna preduzeća stalna i nikad završena tema aranžmana sa Međunarodnim monetarni fondom (MMF), pa i novog najavljenog za leto, dovoljno je da pogleda rezultate njihovog poslovanja. U 2019. Godini, što je poslednji podatak, 22 javna preduzeća (JP22) napravila su gubitak od 155,7 miliona evra, jer im je dobit bila 105,1 miliona evra, a gubitak 260,8 miliona evra.

Da li zbog pandemije tek ovi podaci kao da su prošli ispod radara javnosti. Istini za volju, Fiskalni savet je u ovo doba prošle godine upozorio na gubitke EPS-a od 49,2 miliona evra, ali su gotovo nezapaženo prošli gubici „Puteva Srbije“ od čak 143,3 miliona evra što ih i čini najvećim gubitašem javnih preduzeća.

O rezultatima poslovanja republičkih infrastrukturnih preduzeća opsežno istraživanje uradili su Edvard Jakopin i Nataša Čokorilo za publikaciju Makroekonomske analize i trendovi (MAT). Njihova analiza pokazuje da su JP-22 u periodu 2015-2019. prešla put od dobitaša do gubitaša. Petogodišnji bilans pokazuje da je neto dobit JP-22 smanjena za 40 odsto, za 160 miliona evra, a da su se neto gubici povećali za 50 odsto, za 86 miliona evra.

Grupaciji gubitaša železničkih preduzeća, „Puteva Srbije“ i „Resavici“ u 2018. i 2019. pridružila su se i energetska preduzeća. Pored toga, primetan je pad neto finansijskog rezultata kod „Telekoma Srbija“ za 4,4 puta sa 91,9 milliona evra u 2018. na 21 miliona evra u 2019,  zatim u „Srbijagasu“, „Pošti Srbije“ i  „Elektromreži“.

Nakon dve decenije tranzicije i brojnih sprovedenih reformskih zadataka javni sektor u Srbiji je i dalje predimenzioniran. Mada je ukupan broj zaposlenih u JP-22 smanjen za 8.603 radnika u periodu 2015-2019., svaki 14-ti radnik u privredi Srbije je zaposlen u velikim infrastrukturnim javnim preduzećima.  Svaki deseti dinar gubitaka u privredi Srbije napravila su JP-22.

U cilju sagledavanja efekata korporativnog upravljanja državnih i javnih preduzeća MMF je 2019. sproveo obimno istraživanje u tranzicionim državama Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope, a rezultati sprovedenog istraživanja svrstavaju Srbiju u grupu država sa neefikasnim upravljanjem državnim preduzećima, naročito u oblasti fiskalnih veza između državnih preduzeća i Vlade. Evropska komisija je u svom redovnom godišnjem Izveštaju o napretku Srbije za 2020. konstatovala da su i pored izvesnog napretka, strukturne reforme javne uprave i državnih preduzeća su sporo napredovale.

Nereformisan, komplikovan i netransparentan sistem zarada u javnom sektoru doprineo je produbljavanju jaza u odnosu na privatni sektor. Neto zarade u JP-22 bile su prosečno veće za 26 odsto od zarada u privatnom sektoru u 2019. Ekstremni rasponi iznose skoro 3:1, a najviše prosečne zarade u „Telekomu“ i „Koridorima Srbije“ iznosile su 1.030 evra i 1.075 evra, a u „Pošti“ 378 evra. Jaz između javnih i privatnih preduzeća u udelu troškova zaposlenih u poslovnom prihodu teško je objasniti samo obrazovnom strukturom i drugim nivoima veština u poslovanju.

Dinamičan model privrednog rasta zasnovan na investicijama faktički je započet završetkom fiskalne konolidacije 2017. Investicije u osnovna sredstva JP-22 u 2019. iznosile su 1,9 milijardi evra, što je 22,1 odsto investicija ukupno u privredi. Najviše je u 2019. investirao „Telekom“  453,9 miliona evra i EPS 405,7 miliona evra, dok su najveće godišnje stope rasta 2015-2019. imali „Srbijagas“ (25,3 odsto), „Telekom“ (23,7 odsto) i „Infrastruktura železnice“  (24,2 odsto).

Neto dug najviše opterećuje poslovanje  EPS-a,  a radi se o 866 miliona evra, „Telekom Srbije“ duguje 1,2 milijardu evra,  „Putevi Srbije“ milijardu evra i „Železnice Srbije“ 550 miliona eva.

Mada je tržišna konkurencija uticala na inicijalna poboljšanja u upravljanju javnim preduzećima, njihovo poslovanje i dalje predstavlja značajan budžetski rizik. Imaju dominantno učešće u energetskom i saobraćajnom sektoru čime utiču na poslovanje celokupne privrede. Sprovođenjem sveobuhvatnog koncepta konsolidacije JP-22 (restrukturiranje, privatizacija, ekonomskofinansijska i investiciona konsolidacija) država bi se oslobodila dvostruke uloge vlasnika i regulatora i iscrpljujućeg balansiranja brojnih i često međusobno suprostavljenih ciljeva pri upravljanju ovim preduzećima – od stvaranja uslova za njihovo efikasno poslovanje, vođenje investicione politike u funkciji njihove dugoročne održivosti, utvrđivanje tarifa kompatibilnih sa dugoročnim poslovanjem do vođenja socijalne politike zaposlenih i zaštite potrošača od moguće zloupotrebe monopolskog položaja, navode autori Edvard Jakopin i Nataša Čokorilo.

Komеntari38
13fb7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

cjepidlaka
Pa pandemija ljudi moji! Nije se moglo više!
Klaus Svab
Od vajkada su direktori javnih preduzeca kod nas bili poznati kao "cvecke," a tek sada uz ovo korona cudo, su ocigledno protumacili izjave Klausa Svaba skroz doslovno, "da plandemija otvara nove sanse."
Natalija Stojanovic
Kako javna preduzeća da budu u gubitku kad uzimaju koliko im treba.Putevi Srbije mogu da budu u gubitku za prošlu godinu zbog manjeg broja protoka vozila, ali to mogu biti gubitci na papiru a u realnosti ne, jer trošiš onoliko koliko zaradiš a ne kako je neko napravio kalkulaciju.Kako javno preduzeće da daje donacije uzima pare od naroda pa nekog donira i još je gubitaš,ama ljudi ko sa kim rukovodi.
Марко
"Нето зараде у ЈП-22 биле су просечно веће за 26 одсто од зарада у приватном сектору у 2019". Само сте заборавили да поменете да највећи део приватника пријављује раднике на минималац а остатак исплаћује у кешу а кад се то узме у обрзир онда тих 26 одсто и више иде у корист приватника. На тај начин избегавају плаћање пореза и штете државу Србију а њихови запослени не могу да рачунају на све оно што банке имају у понуди (нпр. стамбени кредити).
Gaga
Onda dođe privatna firma i pokrije gubitak tako što digne cenu robe ili usluge. Umesto toga sada država pokrije gubitak iz poreza naplaćenog od građana. Sve u svemu nedostajuće pare će platiti građanin. Pitanje je samo kome ode iscedjeni nerealni profit. Ili ide strancu kroz otplatu nepotrebno velikih zajmova svojih banaka ili našoj političkoj vrhuški. Ne vidim zašto bih bio zaljubljen u strane banke kad ne volim ni naše kabadahije.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja