Subota, 25.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POLEMIKA

NATO je ubio 16 radnika RTS-a, to je bio ratni zločin

Naša država 22 godine nije tražila odgovornost NATO-a i to je naša sramota. Jedini krivac za sada ostaje Dragoljub Milanović, zato što nije zaštitio zaposlene
Споменик убијеним радницима РТС-а – Зашто? (Фото Д. Јевремовић)

Reagovanje na tekst „Pred godišnjicu napada na RTS”, „Politika”, 20. april 2021.

Nije mala stvar objaviti tekst na gotovo celoj strani „Politike”, a u svakoj rečenici bar po jednu neistinu, dezinformaciju ili konfabulaciju. Ne može to svako, ali može, eto, „esejista i prevodilac” Zoran Janić. Da mi je znati kako se izborio za tu privilegiju.

Prvo o činjenicama. U noći između 22. i 23. aprila 1999. godine NATO je raketirao sedište Radio-televizije Srbije, ubio 16 medijskih radnika i ranio nekoliko desetina naših kolega. Saopštio je da je bombardovanje zgrade RTS-a „napad na sam mozak Miloševićevog vojnog aparata”.

Ne kažem samo ja da je ovo bio ratni zločin. Uz Udruženje novinara Srbije je najuglednija svetska organizacija za zaštitu ljudskih prava „Amnesti internešenel”. Sa nama su Međunarodna federacija novinara (IFJ) i Evropska federacija novinara (EFJ), koje se slažu da mediji ne mogu biti legitimne vojne mete.

Kako je onda moguće da „Politika” ustupi toliko elitnog novinskog prostora „esejisti i prevodiocu” koji ni u jednoj rečenici ne osudi NATO zločin nad nedužnim civilima čiji je jedini zločin bio što su te noći došli da odrade redovnu radnu smenu? Ali zato ne propusti da Srbiju optuži i što nekome nije platila put u Strazbur?

Do danas niko iz NATO-a nije odgovarao za ovaj ratni zločin. Samo je tadašnji direktor RTS-a Dragoljub Milanović osuđen pred srpskim sudom jer nije ispraznio zgradu.

Naša država 22 godine nije tražila odgovornost NATO-a i to je naša sramota. Kako je moguće da to našem esejisti nimalo ne smeta?

Čudi me i što prevodilac Janić i sa prevodom ima problema. Jer, onaj ko zna strane jezike lako može da utvrdi da ne postoji nikakva „spomen-ploča novinara i medijskih radnika koji su izgubili život obavljajući svoju dužnost” o kojoj on u „Politici” piše, i da ne postoji „svetska federacija novinara u Njujorku”. Onaj ko poznaje osnove srpskog jezika može da proveri da nikad nisam najavio nikakvu „tužbu protiv funkcionera NATO-a” (Janiću ova laž nije bila dovoljna pa navodi da je najava koju je izmislio bila „gromoglasna, sasvim u skladu sa zakonima propagande”).

Tražio sam da Komitet za zaštitu novinara iz Njujorka, u čijem je upravnom odboru u vreme napada na RTS bila supruga Ričarda Holbruka Kati Marton, stavi ubijene radnike RTS-a na spisak stradalih novinara i medijskih radnika. Do danas na njihovom sajtu nema imena stradalih u najtežem napadu na medije u poslednjih 30 godina. (U napadu na pariski „Šarli Ebdo” 2015. godine teroristi su ubili 12 ljudi, od kojih osam saradnika tog lista. Njihova imena su na spisku.)

Tražio sam i tražiću odgovornost NATO-a. To je moja obaveza kao predsednika najvećeg srpskog udruženja novinara. To je moja obaveza kao novinara. Obaveza koju imam od 1999, kada sam kao mlad novinar objavio svoj prvi tekst o bombardovanju RTS-a.

Tražio sam i nastavljam da tražim i da naša država konačno nešto uradi. Prvi korak je napravljen nedavno kada je Radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara u svoj plan rada uvrstila otvaranje arhiva u vezi sa napadom.

Kaže Janić da sam 2019. napravio „međunarodnu revizionističku konferenciju” na kojoj je „opet optužen NATO kao isključivi krivac za pogibiju tehničara RTS-a”. Zna li to Janić da je neko drugi, a ne NATO, ispalio projektil koji je srušio zgradu u Aberdarevoj? Zna li to Janić da je neko drugi, a ne vođe NATO-a i SAD, naredio da se to uradi?

Seća li se Janić da je govorio na toj konferenciji i da je dobio priliku da kaže da je za stradanje radnika RTS-a odgovoran Miloševićev režim? Ili mu smeta što se na tom mestu čuveni američki novinar Džeremi Skejhil izvinio za zločin svoje vlade, što je zapadne političare za zločin optužila i poznata francuska novinarka Elizabet Levi? Što su im se pridružili američko-nemački novinar Metju Rouz, predsednik Saveza novinara Rusije Vladimir Solovjov, predstavnice grčkog sindikata novinara, funkcioneri Međunarodne federacije novinara i Evropske federacije novinara...

Kao predsednik Udruženja novinara godinama insistiram na odgovornosti naše države za ubistva Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, za činjenicu da su istrage kasnile ili nisu dobro vođene, za to što Srbija zbog ova dva ubistva i dalje nosi breme zemlje koja ne kažnjava najteže zločine nad mojim kolegama.

Ne vidim zašto isti aršin ne bi važio i za NATO.

Potrebna nam je pravda za radnike RTS-a, za troje kineskih novinara ubijenih u napadu na ambasadu NR Kine i za 15 srpskih i albanskih novinara i medijskih radnika ubijenih na Kosovu i Metohiji od 1998. do 2005. godine od strane terorista koje je podržavao isti taj NATO.

Glavni i odgovorni urednik „Pištaljke” i predsednik Udruženja novinara Srbije

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari17
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Драган
Новинари и телевизије РАДЕ у време рата свуда у свету. Као и војници, ватрогасци, полицајци, пекари...Значај информисања у време рата је од суштинске важности. Није Србија крива што их је агресор убио. НАТО је предузео агресију мимо међународног права и Повеље УН. НАТО је свесно и циљано нападао цивилне циљеве, међу којима је и РТС. НАТО, а у оквиру њега они који су наредили напад и извели напад су ратни злочинци. Ово је јасно чак и НАТО, али то крију јер им није у интересу. Аутошовинисти стоп!
Slavica Krsmanovic,glumica
Bravo . Niko nije iznad zakona .
Божидар Анђелковић
Проф. др Златко Рендулић, генерал пуковник авијације у пензији, пилот, инжењер и доктор техничких наука и последњи живи пилот Југословенског краљевског ваздухопловства и учесник Априлског рата, преминуо је у суботу, 24. априла у 101. години. После капитулације живео је и радио у Загребу све до 1943. кад одлази у партизане. Активно је летео до 1959. године, уз краће прекиде. Био је кључни човек за развој домаће авијације, одговоран и за пројекте Н-60 „галеб“, Ј-21 „јастреб“ и Ј-20 „крагуј“.
Ostoja Marić
Zar nismo mi pridruženi član NATO, vojne vežbe sa njima redovne, donacije nam daju, IPAP sporazumom smo de factna u NATO. Ovde se redovno piše protiv NATO, a niko da kaže reč protiv toga što smo i mi praktično u NATO. Autor radi isto. Naslućujem šta je u pitanju.
joca
[email protected] pik-lon.svejedno zivite negde u NATO drzavi ja to nebiuradio.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.