ponedeljak, 17.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 22.04.2021. u 14:23 Aleksandar Miletić
POVODOM „RATA” UEFE I MOĆNIH 12 FUDBALSKIH KLUBOVA

Vreme je da se i mali pobune

I Liga šampiona, kao i Superliga, u određenoj meri stavlja u neravnopravan položaj klubove iz ekonomski manje razvijenih zemalja. – I naši klubovi se zadovoljavaju trenutnim položajem
Протест навијача Челсија у Лондону (Фото EPA-EFE/Neil Hall)

Posle vesti da će 12 moćnih fudbalskih klubova da pokrene svoje takmičenje – Superligu – milioni navijača i stotine fudbalera podigli su svoj glas protiv toga. Među njima je i belgijski igrač Kevin de Brujne, član jednog od tih 12 klubova (Mančester siti), koji je karijeru započeo u mestašcetu od 13.000 stanovnika (Drongen) a danas „vredi” sto miliona evra.

– Ovaj čovek je potekao iz malog belgijskog grada, sanjajući da će igrati na najvišem mogućem nivou. Predstavljao sam belgijsku, nemačku i englesku ligu, a takođe, ponosno, i svoju zemlju… Svi znamo da je ovo veliki biznis i svestan sam da sam deo tog biznisa, ali sam i dalje dečak koji samo voli da igra fudbal… – napisao je, pored ostalog, na svom nalogu na „Tvitru” De Brujne koji je posle prvih fudbalskih koraka u Drongenu igrao u kadetima Genta, zatim u omladincima i prvom timu Genka, dok u 21. godini nije potpisao svoj prvi veliki ugovor (Čelsi).

De Brujne je, kao i više od 90 odsto velikih svetskih igrača, iz male sredine stigao do najveće fudbalske scene. O kolonizaciji koju desetak najvećih klubova sprovodi u fudbalu poslednje tri decenije niko nikada nije otvorio ozbiljnu debatu, verovatno i zbog toga što su „kolonije” bile zadovoljne redovnim mrvicama ispod trpeze za kojom su se gostili Real, Barselona, Mančester junajted, Juventus, Inter, Milan, Bajern, Liverpul… Od „Bosmanovog pravila” (1995), posebno dela koji se odnosi na kvote stranih igrača, najbogatiji klubovi su bukvalno porobili sve ostale koji se zapravo sve vreme bore da dođu u poziciju da budu njihova radna snaga.

Ako imamo u vidu to da je jedna mala zemlja kao Srbija bila šesta na svetu po broju igrača (521) u inostranstvu, lako ćemo zaključiti kako se to odražava na naš fudbal. To je kao da su kompletna Superliga i Prva liga Srbije završile u „izvozu” (ako svakom timu upišemo po 15 igrača u proseku).

Pošto je ovde reč o Ligi šampiona, trebalo bi uzeti u razmatranje i to kakav pristup inače ima Evropska fudbalska unija (Uefa) koja se sada brani od napada „pohlepnih i nezasitih klubova” (Mančester junajted, Mančester siti, Liverpul, Arsenal, Čelsi, Totenhem, Juventus, Milan, Inter, Real, Barselona i Atletiko). Problem može da se postavi i ovako – šta je Uefa uradila da spreči kolonizaciju u evropskom fudbalu; ma koliko njen predsednik Aleksandar Čeferin poslednjih dana, u obračunu protiv Superlige, govorio o „duhu solidarnosti” i „borbi protiv diskriminacije”…

U Ligi šampiona danas ima manje nego ikada šampiona (15 među 32 učesnika), manje nego i u prvoj sezoni Kupa šampiona (1955/56) kada se za titulu borilo 16 ekipa – sve sami nacionalni prvaci. Jedan od njih, Partizan, odigrao je protiv Sportinga u Lisabonu prvi meč (3:3) u istoriji ovog takmičenja. Istoriju ovog takmičenja, pokrenutog na inicijativu jednog lista (francuski „Ekip”), pisali su mnogi klubovi koji danas nisu među onima što žele po svaku cenu još unosnije takmičenje. Recimo, jedna Benfika, dvostruki evropski prvak (1961/62), sada daleko od stare slave, ali sa novom „misijom” u fudbalu: redovan izvoz igrača u najbogatije klubove.

O tome šta su neki od tih klubova, danas potpuno u zapećku, uradili za imidž najboljeg klupskog takmičenja ne treba posebno objašnjavati. Među njima je, bez sumnje, i Crvena zvezda čiji je trijumf u Bariju 1991. godine označio kraj jedne ere, ne samo političke (raspad Jugoslavije) već i fudbalske: nikad više niko iz istočne Evrope nije bio prvak, jer je sve išlo u tom smeru da bogati imaju sve više, a siromašni sve manje. Tako danas Crvena zvezda – kao prvak svoje zemlje – mora da igra četiri kola kvalifikacija da bi stigla do Lige šampiona, u kojoj igraju četvrti na tabeli u Engleskoj, Španiji, Italiji i Nemačkoj.

U vreme žarkog leta, dok najmoćniji klubovi uvećavaju svoj saldo na turnejama po Americi i Aziji, prvaci nekih liga prinuđeni su da se bore za goli život, kako sami opisuju bonuse koji im sleduju od ulaska u Ligu šampiona ili na ligu Uefe.

Evropski sport već duže vreme ide stopama američkog, u kojem novac odlučuje ko može uopšte da se takmiči. Tako je trenutna cena za pristup fudbalskoj MLS ligi, po klubu, 325 miliona dolara (oko 277 miliona evra). Platite i onda ne možete da ispadnete, jer se podrazumeva da ste uložili toliko novca da bi ste donosili prihod i sebi i ligi… To je, u neku ruku, bio i koncept Superlige.

Kada je Crvena zvezda postala prvak (1990/91) poslednji put se igralo po „nokaut” sistemu od početka do kraja, a u tom Kupu šampiona 31 prvak iz 30 država (Italija je imala dva predstavnika, Milano branio je titulu) borio se direktno za trofej (bez kvalifikacija). U sledećoj sezoni (1991/92) uvedena je završnica sa osam klubova u dve grupe, iz kojih su pobednici odlučivali šampiona u međusobnom duelu. Zvezda je tada u neravnopravnim uslovima ostala bez šanse da brani titulu (druga u grupi) pošto je sve mečeve igrala van naše zemlje zbog sankcija Ujedinjenih nacija.

Uoči sezone 1994/95. povećan je broj učesnika u grupama sa osam na 16 (15 prvaka iz 16 zemalja), a 1997/98 sa 16 na 24 učesnika (15 od 24). Bilo je promena u sistemu takmičenja i otkako igraju 32 kluba. Išlo se ka tome da se sve više otvara put klubovima iz najjačih evropskih liga, pa je tako danas polovina mesta rezervisana za ekipe iz Engleske, Španije, Nemačke i Italije (po četiri tima), zatim slede Francuska (tri), Rusija (dva)…

Od 54 evropske zemlje, trenutno samo 11 ima direktne predstavnike u Ligi šampiona. Kroz kvalifikacije se popunjava svega šest mesta (od ukupno 32) a u njima učestvuju prvaci 43 države. I ovakav sistem je trenutno prihvatljiv za one najsiromašnije, dok se oni najbogatiji bune i traže još više, iako im upravo Liga šampiona predstavlja najveći izvor prihoda.

 

Komеntari1
59dc2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dr Slobodan Devic
A Fifa i Uefa su humanitarne organizacije - ma nemoj??? Ovo nije rat izmedju Davida i Golijata. Ovo je rat izmedju dva Golijata, samo se nadam da Davidi ne nastradaju ...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja