Ponedeljak, 27.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Banke nemaju pravo da prodaju dugove građana

Agencije za naplatu potraživanja sve češće u ime banaka ili operatera pozivaju korisnike i zahtevaju od njih da plate zaostala dugovanja
Фото Пиксабеј

Kada je umesto banke kojoj je dugovala rate kredita, jednu Beograđanku počela da poziva agencija za naplatu potraživanja koja je zahtevala da namiri dug, odlučila je da se obrati povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Razlog je, kako je navela, to što je banka bez njene saglasnosti ustupila lične podatke nekom drugom. Odgovor poverenika bio je vrlo jasan – da klijent u ovom slučaju ima pravo da podnese banci zahtev za brisanje podataka o ličnosti koje koristi agencija za naplatu potraživanja.

Ovaj slučaj koji je dostavljen Udruženju za zaštitu korisnika finansijskih usluga „Efektiva” ponovo je pokrenuo pitanje da li banke, operateri i kompanije koje pružaju usluge od opšteg ekonomskog interesa imaju pravo da lične podatke fizičkih lica tek tako ustupaju agencijama za naplatu potraživanja. U „Efektivi” kažu da je reč o nezakonitom postupanju i da bi svi oni koje, umesto banke ili operatera, pozove firma za naplatu dugovanja, odmah reaguju i zaštite svoja prava.

Prema rečima Jovana Ristića, pravnog savetnika „Efektive”, ovakvih primera kršenja propisa ima mnogo. U Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga se navodi da banke ne smeju da prodaju dug fizičkih lica ovim agencijama, ali one to ipak rade.

– Ovakav aranžman banke i agencija je nezakonit. Obaveza banke je da od dužnika za bilo kakvo ustupanje podatka o ličnosti od njega prethodno pribavi saglasnost za to, ali joj je u svakom slučaju zakonom zabranjeno da potraživanje ustupi drugom pravnom licu koje nije banka. Ukoliko to uradi bez znanja klijenta, on ima pravo da traži od banke da podatke izbriše, a potom i da se žali povereniku ili da pokrene sudski postupak protiv banke, objašnjava Ristić i dodaje da u Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga jasno piše da banka dugovanje fizičkih lica može ustupiti samo drugoj banci, ali ne i agencijama za naplatu potraživanja.

U Narodnoj banci Srbije za „Politiku” navode da je u skladu sa odlukom o upravljanju rizicima banke angažovanje agencija za naplatu potraživanja fizičkih lica, bez ustupanja nenaplaćenih kredita, dozvoljeno i predstavlja poveravanje aktivnosti u vezi sa poslovanjem banke trećem licu koje ih obavlja kao svoju pretežnu delatnost.

– Poveravanje tih aktivnosti podrazumeva zaključivanje ugovora između banke i lica kome se te aktivnosti poveravaju, pod uslovom da je banka, najkasnije 30 dana pre zaključenja tog ugovora obavestila o tome NBS i dostavila neophodnu dokumentaciju. Banka sa trećim licem zaključuje ugovor o zaštiti, odnosno obradi podataka o ličnosti, a oni su dužni da te podatke obrađuje samo na osnovu pismenih uputstava banke i samo u svrhu zbog koje su mu određene aktivnosti poverene – piše u odgovoru koji je NBS poslala našoj redakciji.

Kako dalje objašnjavaju, banka odgovara za poslove koje je poverila trećem licu, a NBS je zadužena u svakom pojedinačnom slučaju da kontroliše te poverene aktivnosti.

– Ukoliko se utvrdi neusklađenost sa važećim propisima preduzimamo odgovarajuće mere iz svoje nadležnosti. Narodna banka Srbije može naložiti banci da raskine ugovor o poveravanju aktivnosti zaključen s tim licem. NBS ne izdaje dozvole za rad agencijama za naplatu potraživanja i nema zakonska ovlašćenja za njihovu kontrolu – kažu u NBS i dodaju da sve odluke moraju da budu u skladu sa zakonom.

U „Efektivi” navode da građani nemaju samo problem sa potraživanjima banaka, nego i sa operaterima mobilne telefonije. U ugovorima koje građani potpisuju sa njima dešava se da je napisana klauzula da korisnik pristaje da se njegovi lični podaci ustupe trećem licu, što je takođe problem.

– To je nepravična ugovorna odredba – objašnjava Ristić. On dodaje da je i po Zakonu o zaštiti potrošača trgovcima usluga od opšteg ekonomskog interesa izričito zabranjeno da ustupaju potraživanja nekom drugom, ako pre toga nisu dobili izričitu saglasnost potrošača za to.

U „Efektivi” dodaju da postoji nekoliko agencija za naplatu potraživanja koje se često pominju u primedbama građana i da one uglavnom zastupaju banke i mobilne operatere. Na zvaničnim sajtovima ovih agencija nigde nisu navedena imena klijenata u čije ime potražuju dugovanja, međutim u objašnjenjima njihovih aktivnosti pomirljivim tonom navodi se da su „tu da bi rešili problem i pomogli dužniku da se reši duga i da pregovaraju u ime poverioca”.

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Juraj
Nekad su dužnike koji ne vraćaju dug smeštali u kule u centru grada ili u kavez koji je visio visoko iznad grada da ih svako vidi. Danas su nesolidni dužnici bolje zaštićeni od medveda.
Goran
ja se i dalje secam kada je procredit banka pre par godina prodala svoj portfolio fizickih lica Intezi. I svi koji su imali kredite u procredit banci sutradan su se probudili i imali su dugovanje prema intezi, gde ih niko nije pitao da li to zele ili ne. I dan danas mi nije jasno kako je to zakonski dozvoljeno bez saglasnosti tih ljudi, prekrsen je zakon ako ni u cemu drugom u zastiti podataka o licnosti i odavanju finansijskih podataka trecem licu.
Vladimir Petković
Pazite sledeću budalaštinu moguću samo i jedino u Srbiji: "Народна банка Србије може наложити банци да раскине уговор о поверавању активности закључен с тим лицем." A što su lični podaci klijenta u posedu "tog lica", što ih ono može fotokopirati i zadržati za sebe pa kasnije zloupotrebljavati, od toga NBS pere ruke, jel' tako? Ima li bre u ovoj državi išta kako valja?
nikola andric
Problemi sa relacionim iskazima. Navika da se sve izrazi jednostavnom recenicom sa ''subjektom'' i ''predikatom''. Ali ovde imamo dva ''subjekta'': dug i potrazivanje. Vecina gradjana ocekuje mesecni dohodak po osnovu potrazivanja iz ugovors o radu. Bez tog dohotka se ne mogu platiti mesecni racuni koji pretpostavljau dugove. Za banke izvesna potrazivnja mogu biti problematicna pa je razumljivo da banke zele da taj problem rese. Recimo prodajom potrazivanja ''ispod'' njegove vrednosti.
A investicioni fondovi
A sta je sa saglasnoscu drzave da banke mogu da prodaju dugove gradjana drugim bankama ili stranim investicionim fondovima?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.