Četvrtak, 21.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Feniks s Avale plave

Нови Авалски торањ сазидан је на месту срушеног (Фото А. Васиљевић)

Ovog 29. aprila navršavaju se 22 godine od kada je u zločinačkom NATO bombardovanju srušen Avalski toranj.

Akcija obnove Avalskog tornja započeta je u Udruženju novinara Srbije (UNS, predsednik Nino Brajović), oktobra 2002. godine. Tada se UNS-u u akciji pridružio impozantan broj stvaralaca Srbije: slikara, pisaca, dramskih i muzičkih umetnika, tenisera, sportista, kao i znatan broj privrednika Srbije.

Na početku 2004. godine, akciji se svesrdno pridružila i Radio-televizija Srbije (RTS, generalni direktor Aleksandar Tijanić), koja je dala ogroman podstrek i doprinos nastavljanju akcije, redovno izveštavajući u Jutarnjem programu RTS-a i u drugim informativnim emisijama kako teku radovi na tornju. I „Politika” je tokom izgradnje objavila više tekstova o napredovanju radova.

Raščišćavanje ruševina počelo je 21. juna 2005. godine, nakon dobijanja stručne ekspertize Vojske Srbije da materijal srušenog tornja nije kontaminiran prilikom bombardovanja. Odneseno je više od milion tona šuta, betona i čelika, a da građani Beograda taj veliki posao nisu osetili.

Posle pripremljenog i seizmološki ispitanog terena, svečano otvaranje radova na tornju obavljeno 21. decembra 2006. godine. Tokom izgradnje akciji se pridružilo više od milion građana Srbije, koji su kroz mnoge aktivnosti podržali obnovu Avalskog tornja.

Tu neopisivu želju građana Srbije, prilikom posete Avalskom tornju za vreme izgradnje, najbolje su izrazili umni ljudi:

Milorad Pavić: „Izlečimo ranu na duši Beograda.”

Matija Bećković: „Ovaj toranj je spomenik onom srušenom.”

Olja Ivanjicki: „Toranj je naša Ajfelova kula.”

A građani Srbije rekoše: Avalski toranj je naš orijentir, naš putokaz, kad god ga ugledamo sa sve četiri strane sveta, pomislimo – evo, stigosmo u voljeni Beograd, tamo je toranj, sa Avale plave, kako je govorio Crnjanski.

Tu iskonsku želju građana Srbije prepoznale su prethodne vlade Srbije i Grad Beograd i svesrdno pomogli obnovu tornja. Bez njihove pomoći ne bi bio izgrađen.

A gradili su ga naši ljudi. Projektant – Saobraćajni institut CIP, i to po novim propisima, novim zakonima, novim materijalima i tehnologijama, sa strogo zahtevnim seizmološkim propisima za ovakvu vrstu objekta. CIP je uvažio arhitektonski izgled tornja po prethodnom projektu naših proslavljenih inženjera: Bogunovića, Krstića i Janića. Asocijacija tornjeva iz Pariza je Avalski toranj 1965. godine, kad je bio sagrađen, proglasila najlepšim tornjem na svetu u kategoriji trokraka.

Izvođač radova „Ratko Mitrović”, Dedinje, izgradio je toranj za tri godine, uprkos teškim vremenskim uslovima, jakim vetrovima, vrućinama, zimama i čestim maglama koje su poznate na Avali.

Tokom izgradnje, bilo je svakodnevno stotinak ljudi, zavisno od vrste posla, i to ljudi od poverenja, međusobnog uvažavanja, tolerancije. Na tornju su radili ljudi koji su život kolege čuvali kao sopstveni. Visokokvalifikovani majstori: tehničari, inženjeri, obični porodični ljudi, koji su domaće brige ostavljali kod kuće, a poslu se posvećivali sa odgovornošću, disciplinom, strogo poštujući bezbedonosna pravila za ovakvu vrstu gradnje koja spada u visokorizične, što je urodilo plodom, te na izgradnji obnovljenog Avalskog tornja nije bilo ni najmanje povrede.

Ti neimari, građevinari izgradili su toranj čija je konstrukcija podeljena na armiračko-betonski deo, visine 136,65 metara i čelični deo antenskog stuba i antene, što iznosi 68 metara, te to čini ukupnu visinu tornja od 204,65 metara, što je nešto malo više od tornja srušenog u NATO bombardovanju.

Zbog svega ovoga, ovde se jedino mogu citirati reči Ive Andrića iz romana „Na Drini ćuprija”: „Sve može biti, ali jedno ne može. Ne može biti, da će ponovo i zauvek nestati, velikih i umnih, a duševnih ljudi, koji će za božju ljubav podizati trajne građevine, da bi zemlja bila lepša, a čovek na njoj živeo lakše i bolje.”

Ova misao se mnogo puta obistinila, pa i kad je završen Avalski toranj.

Miloš Bato Milatović,
novinar u penziji, inicijator i urednik Akcije za obnovu Avalskog tornja

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Перивоје Поповић
Захвалност Милошу Бату- Бати Момовом Милатовићу, у име његових пријатеља и родбине из Куча у Црној Гори.
Киза
Кажете - "...Ту исконску жељу грађана Србије препознале су претходне владе Србије и Град Београд и свесрдно помогли обнову торња..." Необична појава у Србији, где власт редовно вршење својих радних обавеза представља као не знам какво лично одрицање и услугу народу! И што је најстрашније, народ (већина) то тако и доживљава, па је срећан и захвалан кад власт ради оно за шта је у ствари плаћена. Приказивати извршавање својих обавеза, као жртву и уступак народу је лицемерје. Само кажем.,.
Mihailo Krunić
Podaštavanje onih koji su se zalagali za obnovu nečeg što je drugi uradio, je sramno. Niko nije morao davati priloge lično, ili putem raznih kulturnih manifestacija, a eto to su humani radili. Mogli su svi ti reći:Neka ga grade oni koji su ga porušili.
vitabrevis
ČEMU je žrtvovan prethodni toranj?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.