Četvrtak, 23.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Izdavači slave Svetski dan knjige

Najraznovrsnijim izdanjima pokazuju da ih ni pandemija ni ekonomska kriza ne daju zaustaviti u važnim projektima
Вилијам Шекспир, Мигел де Сервантес (Фото Википедија)

Povodom Svetskog dana knjige i autorskih prava, koji se obeležava 23. aprila, na dan smrti Migela de Servantesa i dana rođenja i smrti Vilijama Šekspira, srpski izdavači predlažu nova izdanja. Žanrovsko i tematsko bogatstvo onoga što se može naći u knjižarama pokazuje da su naši izdavači neumorni i u vreme kriza, a da ih ni pandemija ni ekonomska kriza ne daju zaustaviti u važnim projektima.

Među njima je i „Službeni glasnik”, koji preporučuje delo „Knez Pavle Karađorđević – Jedna zakasnela biografija” Nila Balfura i Sali Makej, u prevodu Đurice Krstića.

Knez regent Pavle Karađorđević (1893–1976), jedna je od onih ličnosti novije istorije nedovoljno poznata široj domaćoj, ali i evropskoj javnosti. Decenijama stigmatizovan kao izdajnik koji je s Hitlerom pregovarao o sramnom Trojnom paktu, renesansni princ kojeg je više zanimala umetnost od politike i ratovanja, te uzurpator trona, spreman da otme krunu svom maloletnom sinovcu, kralju Petru Drugom Karađorđeviću, knez Pavle je vremenom postao inkarnacija antiheroja.

Kako se za života, pomiren sa sudbinom, ćutanjem branio od kleveta i podmetanja, slika o njemu bi još dugo ostala nepromenjena da Nil Balfur i Sali Makej nisu napisali ovu knjigu, u formi biografije, nenametljivim stilom, zasnovana na sveobuhvatnim istraživanjima referentne građe, te seriji razgovora s knezom, članovima njegove porodice, ali i oponentima, važnim akterima društvenih strujanja i političkog života jednog dinamičnog vremena.

„Glasnik” ističe i delo „Lajbah, 40 godina večnosti” Teodora Lorenčiča, foto-monografiju o probijanju grupe „Lajbah” kroz gvozdene zavese i o dekonstrukciji zapadnog konzumerizma. To je roudmuvi priča o istorijskoj evropskoj turneji iz 1983. godine („Occupied Europe Toure”), ilustrovana do sada neobjavljenim fotografijama iz Austrije, Mađarske, Istočne i Zapadne Nemačke, Poljske, Holandije, Engleske, koje je nakon gotovo 40 godina obelodanio autor i učesnik turneje Teodor Lorenčič. Njegovo dokumentarno svedočanstvo pokazuje smeo umetnički koncept nastao iz dehumanizovanog sveta, čiji je „Lajbah” nezaustavljivi kritičar. Ime, simboli i nastupi uvek su im bili provokacija, jer je provokacija njihov umetnički kredo. Njihova umetnost nije nevina, ali nije ni kriva što je iskoristila poznatu ikonografiju da ukaže na apokaliptičnost istorije. Njihova pesma je komanda, a koncerti performansi. Početkom osamdesetih „Lajbah” je zabranjen zbog imena i militantnog nastupa, a već devedesetih svi u Jugoslaviji oblače uniforme i marširaju. Iz ilegale domogli su se političke karte Istoka i Zapada, predskazujući pad Berlinskog zida. Secirajući stvarnost do kosti, ogolili su sliku Istoka, ali i liberalnog kapitalizma kome izvrću utrobu, pa ih na Zapadu nazivaju „najopasnijom grupom na svetu”, koja „ukida države i stvara nove”.

U Sedmom kolu Edicije „Srbija 1914‒1918”, novosadskog „Prometeja” i RTS-a, objavljen je prvi prevod memoara Žorža Klemansoa (1841–1929) „Sjaj i beda jedne pobede”, velikog državnika i političara. Knjigu je preveo sa francuskog Dušan Gujaničić. Jedna od Klemansoovih najčešće citiranih izjava u vezi sa Srbijom jeste ona izrečena na mirovnoj konferenciji u Versaju 1919. godine: „Prilikom zaključenja ove naše Konferencije mira, ja moram, pre nego što siđem sa ovog podijuma da izrazim svoje veliko žaljenje što sa političke pozornice sveta nestaje jedno veliko istorijsko ime, a to je Srbija.” Manje su poznate i ove njegove, gotovo proročke reči: „Neko je napisao da po najavi primirja ja nisam mogao zaustaviti suze. Ja to i ne krijem. Stoji zasigurno da je moja radost bila preterana i moje samopouzdanje čak izvan granica razumnog. Nisam poznavao dobro naše ljude. Morao sam razumeti da je nemačka revolucija bila jedna obična igra sa kulisama i da, s obzirom na to da je agresor iz 1914. ostao nepopustljiv u njegovim izlivima besa, mi nećemo prestati da trpimo, sa novim kulisama, iste nalete istog neprijatelja.”

 „Partizanska knjiga”, izdavačka kuća iz Kikinde, objavila je zbirku priča „Pank je mrtav” (sa originalnim naslovom „Punk is Dead”), slovenačkog autora Tomaža Kosmača, koju je sa slovenačkog prevela Jelena Dedeić. Kosmačeva knjiga čita se kao pikarska avantura naratora i glavnog (anti)junaka ovih priča, piščevog alter ega po imenu Kosmo. On je skitnica, spadalo i alkoholičar, a ponekad i beskućnik koji ne okleva da prespava u jarku, nečijem podrumu ili na klupi u parku. U jedinstvenom svetu ove knjige, zajedničkom za sve priče, Kosmo je zakleti marginalac društva i umetnosti koji svoju pasivnu poziciju bira i održava svesno i promišljeno. Zbirka priča Tomaža Kosmača prva je knjiga koju „Partizanska knjiga” objavljuje u okviru projekta „Obnovljena evropska kratka priča” („Restor(i)ed: European Short Story Today”). Projekat je odobrila i finansijski podržala Agencija za obrazovanje, audiovizuelnu politiku i kulturu, pod pokroviteljstvom Evropske komisije.

„Vulkan” donosi delo „Čuveni istraživači” Robina Hanberija-Tenisona, o četrdesetorici najčuvenijih ljudi koji su izmenili naše poimanje sveta, koje upoznaje sa egzotičnim svetovima, odvažnim stvaraocima, interesantnim istorijskim činjenicama. I sam veoma cenjeni istraživač, Robin Hanberi-Tenison napisao je knjigu koja sadrži 40 priča o ekspedicijama najodvažnijih istraživača u istoriji čovečanstva, od Vaska da Game do Jurija Gagarina. Ovo je svojevrsna zbirka biografija ljudi koje je neumoljiva ambicija podsticala na dodatni trud i pružanje svog maksimuma, prilikom čega su do izražaja dolazile i njihove druge vrline i mane – pohlepa, hrabrost, autoritet i individualnost – ali pre svega, istraživački duh. Neretko je baš ta svojeglava vera u sebe i svoje snove razlog što su uspeli tamo gde drugi nisu.

„Vulkan” poziva i na putovanje u čarobni svet u knjizi „Mirabel sprema nove nestašluke” Harijet Mankaster, autorke koja je stvorila i junakinju Isidoru Mun. Mirabel je njena nova heroina, koja je oduševila mališane od sedam do devet godina širom sveta, a stigla je i kod nas, u novim, duhovitim avanturama. U svetu prepunom crno-belih podela i suprotnosti, kako je biti neko ko ne pripada takvom kalupu, može se saznati kroz život devojčice koja je pola veštica, a pola vila.

Nakon uspešnog prijema romana „Dnevnik jednog neverstva”, izdavačka kuća „Heliks” objavljuje još jedan intrigantan roman kiparskog autora Emiliosa Solomua „Sekira u tvojim rukama”, u prevodu Irine Bogdanović, a u okviru projekta „Kreativno putovanje: odredište Evropa”.U skladu sa sopstvenom poetikom i manirom, Solomu i u ovom romanu prožima karakteristike različitih romanesknih žanrova.

„Sekira u tvojim rukama” je hronika o vandalizmu i nasilju, socijalni roman o marginalizovanoj strani društva, od koje svi okreću glavu, kriminalistički roman koji uključuje bordele, kockarnice i policiju; psihološki roman ‒ jer je protagonista Odisej zapravo paranoični psihički bolesnik. I konačno, ovo je ideološki i utopistički roman u kojem junak sebe stavlja u položaj branitelja lepote sveta, te opsesivno želi da krene u potragu za izgubljenim kontinentom ispod Afrike, na kojem nema ružnoće savremenog sveta.

„Laguna” predstavlja knjigu „365 dana” Blanke Lipinske, (po kojoj je snimljen film, Netfliksova senzacija), jedne od najpopularnijih spisateljica i najuticajnijih žena u Poljskoj. Lipinska je razočarana činjenicom da se o seksu ne govori otvoreno, pa se prihvatila zadatka da započne diskusiju o različitim aspektima ljubavi. Često kaže da je razgovor o seksu jednostavan poput spremanja večere. Njen svetski bestseler „365 dana”, prodat u više od milion primeraka, novi je erotski roman o kom priča ceo svet, a prevazišao je i „Pedeset nijansi sive”. Govori o Lauri Bjel, koja boravi sa dečkom na Siciliji. Drugog dana njihovog odmora iz snova, na svoj dvadeset deveti rođendan, Laura postaje žrtva otmice. Njen otmičar je zgodni mladi don Masimo Toričeli, glava poznate sicilijanske mafijaške porodice, odlučan da Laura mora biti njegova, po svaku cenu. On ima svoje razloge: kad je nedavno neko pokušao da ga ubije, Masimo je imao viziju lepe žene koja je izgledala identično kao Laura. Nakon tog incidenta zaklinje se sebi da će bez obzira na sve, žena iz vizije biti njegova. Masimo će Lauru držati u zarobljeništvu na svom imanju 365 dana u nameri da osvoji njeno srce. Ako se ne zaljubi u njega za godinu dana, pustiće je...

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Stevo
Da prestanemo preterivati o muzičarima, borcima protiv zapadnog masovnog potrošačkog društva, tu su užasne zablude. Pre Lajbaha, armija rokera. a posle, pankera, repera "borili " su se protiv toga a rezultat je bio da su se oni obogatili. Dilan, Koker, Nilson, Bitlsi takođe, sve su to vrlo bogati ljudi i boli ih uvo za potrošnju. To su samo avanture povlaštenih. Igor Vidmar je bio sin najuticajnijeg slovenačkog akademika... To je "*leba bez motike"!
cjepidlaka
Hvala velikom Gospodu što sam se, 15. prije Bitlsa, rodio i, u jednoj bajkovitoj seoskoj dolini, srećan odrastao u siromaštvu. Ono me je uputilo na zagonetnu, najsigurniju i najtopliju adresu do koje se, tu pred kućnim pragom, moglo stići. U biblioteku.
zoran stokic
Oko 1140 u - civilizaciji knjige - se zatvara monaška stranca, a otvara sholastička. Pored razvoja gradskih škola i fakulteta započinje i proces opismenjavanja među plemstvom, trgovcima i zanatlijama, a to je umnožilo načine upotrebe knjige - postala je alat - istovremeno "svetovnih studija, rada, dokolice i lične pobožnosti". Najpopularnijia knjiga tada je bila Enciklopedija Vartolomeja iz Engleske (1230) koja je objedinila Aristotela i Isidora Seviljskog. Danas je preovladala dokolica.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.