subota, 12.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
IZ STARIH RIZNICA

Još ima tajni o atentatu u Marselju

Iako se naizgled o napadu na kralja Aleksandra sve zna – detalji o organizaciji, učesnicima zavere, protokolarnoj pratnji, stradalima – zaplenjeno oružje atentatora, predato srpskim organima 1944. godine, netragom je nestalo iz Vojnog muzeja
Краљ Александар I Карађорђевић, Место атентата и детаљ с фотографијом на којој потпуковник Пиоле мачем обара атентатора (Фотографије из приватне архиве Б. Богдановића)

Čelnici hrvatske ustaške emigracije i bugarske terorističke organizacije VMRO su u rimskom hotelu „Kontinental”, avgusta 1934. godine, doneli odluku da se izvrši atentat na kralja Aleksandra Karađorđevića. Za vreme izvršenja atentata određena je njegova poseta Francuskoj u oktobru, a za neposredne izvršioce izabrani su Veličko Kerin, alijas Vlado Černozimski, pripadnik VMRO, Mijo Kralj, Ivan Rajić i Zvonimir Pospišil, članovi hrvatskog ustaškog pokreta.

Planirano je da Kerin i Rajić atentat izvrše u Marselju, a ukoliko oni ne uspeju, Pospišil i Kralj bi novi pokušaj izveli u Parizu.

Priprema napada

Pištolje za atentat nabavila je u Trstu, u radnji „Angelini i Bernadon”, famozna Plava dama – Stana, supruga Antuna Godine. Ova firma je automatske pištolje 7,63 mm sistema „mauzer-vestinger” naručila u Oberndorfu još avgusta 1932. godine.

Stana je oružje prenela u Francusku u običnom koferu, putujući vozom s jugoslovenskim pasošem na ime Marije Vudrec. Bračni par Godina odseo je u Parizu, čekajući ostale atentatore.

Kerin, Mijo Kralj, Pospišil i Rajić su se 28. septembra 1934. sastali u Cirihu i isto veče produžili za Lozanu. Tu su stara odela i rezervno oružje zapakovali u kofer, ostavili ga u garderobi na železničkoj stanici i nastavili put u Francusku.

Pospišil i Rajić su se uputili u Pariz, a Kerin i Kralj u Marselj. Drugi par se do atentata smestio u hotelu „Modern” u obližnjem Eks an Provansu, gde im je Stana 8. oktobra donela oružje.

Izgled oružja koje su koristili atentatori

Znatno pre posete Francuskoj, domaće službe bezbednosti imale su informacije o mogućem atentatu. Slične naznake imao je i prefekt departmana Buš di Ron Pjer Žuando, koji je ministru inostranih poslova Bartuu predložio da Aleksandar na francusko tle stupi bilo gde, samo ne u Marselju. Kada je to odbijeno, prefekt je insistirao da se kralj nalazi u zatvorenim kolima i da obezbeđenje bude maksimalno. No, francuska vlada je odbila i ove „nepopularne” mere.

Maršal dvora, general Aleksandar Dimitrijević, koji je u Marselj doputovao 9. oktobra, neprijatno se iznenadio predviđenim merama bezbednosti: planirano je, naime, da se duž rute, s obe strane ulica, na međusobnom rastojanju od 10 koraka, rasporede policajci okrenuti leđima masi, a odlučeno je da se povuče i eskort od 14 policajaca na motociklima. Kada je saznao za ovaj potez, i Bartu lično je zaključio da je obezbeđenje nedovoljno. Dimitrijević je najveće nezadovoljstvo iskazao kada je ugledao kola predviđena za kralja; radilo se o crnom „delažu DM”. Automobil je celom dužinom imao široke papuče, a zadnji deo kabine, namenjen zvanicama, bio je otvoren, sa spuštenim platnenim krovom.

Iako su naši organi bezbednosti upozorili Aleksandra na mogući atentat i predložili mu da vozom odmah produži za Pariz, kralj je rezignirano odgovorio da je kasno za promenu protokola; šta više, kada je u kajiti oblačio admiralsku uniformu, odbio je i predlog sobara Zečevića da iskoristi jednu od pancirnih košulja. Za kralja je, naime, još 15. decembra 1929. kod „Georga Fišera” u Šafhauzenu nabavljen prvi, a 10. februara 1931, kod „B. Hantsmena” u Aterklifu, drugi neprobojni prsluk.

Jugoslovenski razarač „Dubrovnik” je 9. oktobra oko 14 časova uplovio u marseljsku luku. Kralja su dočekali Žan-Luj Bartu, ministar Fransoa Pjetri, general Alfons Žorž i drugi francuski zvaničnici. Aleksandar je u „delažu” zauzeo zadnje desno sedište, do njega se smestio Bartu, a nasuprot njima – general Žorž. Kolima je upravljao Fejsak, do koga je sedeo član obezbeđenja Anri Bartolome.

Pištolj „mauzer-vestinger” br. 7391 iz koga je Kerin ubio kralja Aleksandra

Na čelu svečane povorke kretalo se 18 konjanika Mobilne republikanske garde. Kako je motociklistička pratnja bila otkazana, bokove automobila niko nije obezbeđivao. Nešto ispred, s leve strane automobila jahao je potpukovnik alpinskog puka Pjer-Anri Piole, a s desne – komandant garde, potpukovnik Pol Vigoru. Kola su se kretala brzinom od 4 kilometara na sat.

U 14.20 časova kolona je stigla do Berzanskog trga, gde se nalazio Veličko Kerin, naoružan automatskim „mauzerom”, „valterom PP” i italijanskom ručnom bombom. Ugledavši kolonu, Kerin je izleteo iz gomile posmatrača, skočio na papučicu kola i počeo da puca iz „mauzera” automatskim režimom vatre. Kralj je dobio dve prostrelne i jednu ustrelnu ranu, četiri zrna su pogodila generala Žorža, a Luj Bartu je ranjen u levu ruku. Žandarm Seafan Rinjo pokušao je da zaustavi atentatora i otme mu oružje, ali je uspeo da dočepa samo rezervni okvir. Ka Kerinu je pojurio i policajac Gali, ali je hicem iz „mauzera” smrtno ranjen u grudi. U tom trenutku, potpukovnik Piole uspeo je da okrene konja i pešadijskim mačem M1882 zada atentatoru nekoliko udaraca; istovremeno, i policajac Debijon je iz revolvera pogodio Kerina u glavu i slabinu. Atentator je klonuo na tle, gde ga je razjarena svetina bukvalno linčovala.

Kralj Aleksandar je prevezen u prefekturu na Ru de Rom, gde je ustanovljena smrt. General Žorž prebačen je u vojnu bolnicu i uspešno operisan. Iz nerazjašnjenih razloga, Bartu je odbio pomoć žandarma i taksijem se prebacio do bolnice „Otel Dije” na trgu Kalver, gde je, usled prevelikog gubitka krvi, preminuo.

Na Berzanskom trgu nastao je haos; tokom pada, Kerin je nastavio da puca iz „mauzera”, a francuski policajci su nekontrolisano otvorili vatru. U opštoj panici, poginulo je pet, a ranjeno sedam lica.

U vreme atentata, Mijo Kralj nalazio se u masi sveta ispred Berze. Odatle se vratio u Eks an Provans i u hotelskoj sobi, u madracu, sakrio automatski „mauzer” i ručne bombe. Iz hotela se vratio u Marselj, odakle se taksijem odvezao u Fontenblo, gde je kupio voznu kartu za Evijan le Ben. No, na železničkoj stanici su ga legitimisali i pokušali da privedu, pa je Mijo Kralj pobegao u okolne šume. Uhapšen je 15. oktobra u Melanu i kod njega je pronađena jedna ručna granata, dok je „valter PP”, navodno, izgubio u šumi. Sutradan su u hotelu „Modern” pronađeni njegov automatski „mauzer”, 30 okvira i dve ručne bombe.

Unošenje „delaža” u zgradu Vojnog muzeja, april 1936.

Nakon saznanja da je atentat u Marselju uspešno izveden, Rajić i Pospišil su 9. oktobra vozom krenuli iz Pariza u Evijan le Ben s namerom da se prebace u Švajcarsku. Otkriveno je da su kupili karte za Evijan i Lozanu, a šef pogranične ispostave u Anmasu telefonom je upozoren na moguću pojavu osumnjičenih lica. Oni su s lažnim dokumentima uhapšeni sutradan u Tonon le Benu. Prebačeni su u Anmas, gde je 11. oktobra doputovao Vladeta Miličević i utvrdio njihov pravi identitet.

Nesuđeni atentatori priznali su da su oružje ostavili na stanici u Parizu i zaista u garderobi stanice Sen Lazar pronađen je kofer s dva automatska pištolja „mauzer”, po jednim „valterom PP” i PPK i četiri bombe PO. Istovremeno, otkriven je i kofer ostavljen u Ženevi u kojem su pronađeni pištolji „mauzer M1914” i „valter model 9”.

Jedan od stručnjaka koji su veštačili oružje na suđenju u Eks an Provansu dr Beru tvrdio je da je zrno kalibra 11 mm, pronađeno u spuštenom krovu kola, „svakako nije povredilo Bartua”. Zašto je Beru insistirao na ovom detalju pokazaće se tek 1974. godine, nakon otvaranja arhiva: Bartua je usmrtilo zrno 8 mm, ispaljeno iz revolvera M1892 – službenog oružja francuske policije, koja je koristila i revolvere kalibra 11 mm M1874.

Postavka u Vojnom muzeju

Centralna arhiva pokrajine Buš di Ron iz Eks an Provansa je dva meseca nakon okončanja suđenja (12. februara 1936) dokumentaciju, oružje, čaure i municiju, divan na kome je Aleksandar bio položen u marseljskoj prefekturi, te automobil „delaž” poklonila Kraljevini Jugoslaviji. Automobil je iz Marselja do Splita prevezen parobrodom „Vis”, a od Splita do Beograda, gde je stigao 27. aprila 1936 – železnicom. Uprava dvora je 25. avgusta 9 pištolja, 25 okvira za pištolje, dve kundak-futrole, 8 italijanskih ručnih bombi, 1 kutiju za metke, municiju i čaure, „delaž” i „divan”, poklonila Vojnom muzeju u Beogradu.

„Delaž” u stalnoj postavci Vojnog muzeja do 1944. godine.

Kada je 20. aprila 1937. otvorena nova postavka Vojnog muzeja, ovi predmeti, kao i admiralska sablja i uniforma u kojoj je kralj Aleksandar ubijen, ručni sat i bele rukavice koji je nosio na dan atentata, izloženi su u odeljenju „Blaženopočivšeg kralja Aleksandra Ujedinitelja”.

Nakon oslobođenja Beograda od nemačke okupacije 1944. godine, svi pištolji su nestali iz Vojnog muzeja i nikada nisu pronađeni. Istovremeno, vojska je nakon rata „delaž” koristila kao transportno vozilo, sve dok nije rashodovano i uništeno.

Misterija nestalih pištolja

Predmeti predati Vojnom muzeju 25. avgusta 1936: automatski pištolji 7,63 mm sistema „mauzer-vestinger M1932”  serijski broj 7391 Velička Kerina, 7307 Mije Kralja, 7279 Ivana Rajića i serijski broj 7323 Zvonimira Pospišila (dva „mauzera” su bila s drvenom kundak-futrolom, a dva bez nje); poluautomatski pištolji 7,65 mm „mauzer M1914” (sa stanice u Ženevi), 6,35 mm „valter model 9” (sa stanice u Ženevi), 7,65 mm „valter PPK” ser. br. 762.673 Zvonimira Pospišila, 7,65 mm „valter PP” ser. br. 761.312 Mije Kralja i pištolj 7,65 mm „valter PP” ser. br. 762.782 Velička Kerina; 8 italijanskih ručnih bombi „Petardo Ofenzivo” (PO), 6 okvira velikog kalibra kapaciteta 20 metaka 7,63 mm, 2 okvira malog kalibra kapaciteta 10 metaka 7.63 mm (pridev se, u suštini, odnosio na veličinu okvira), 15 okvira za pištolje „mauzer M1914” i „valter PPK”, 2 okvira za pištolj „valter model 9”, 1 kutija za metke bez naznake kalibra, municija i čaure 7,63, 7,65, 6,35 mm, 8 mm za francuske službene revolvere M1892 i 11 mm za francuski službeni revolver M1873; „delaž” tip DM serijski broj 29.610 sa registarskim tablicama 6068 CA 6 i divan na kome je preminuo kralj Aleksandar.

Komеntari15
83340
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ralence
Принц Александар учествовао је у Првом Балканском рату против Турака и Командујући једној од Србских Армија разбио Турке у бици за Куманово и тако отворио пут за ослобођење Јужне Србије. Имао је пуно мана али нико не може да му оспори јунаштво и храброст у животу. Замерио се Истоку и Западу својом независном политиком одбране Краљевине Југославије Позван је од Социјалистичке Француске Владе да дође у посету на разговор због лоше међународне ситуације у Европи као оснивач “ Мале Атанте”Крај приче
Nebojsa Brajanovic
Vi ste gospodine malo polupali loncice. VMRO nije nikakva Bugarska teroristicka organizacija. VMRO je skracenica za " Vnatresna (unutrasnja u smislu domaca) Makedonska Revolucionarna Organizacija" nastala pod Turskom vlascu i borila se za ujedinjenje Vardarske,Egejske(severni deo Grcke) i Pirinske (zapadna polovina Bugarske) Makedonije i oslobodjenje od Turaka. Turci su ih zvali "Komiti" (pobunjenici) i preteca su cetnika u Srbiji.
Катарина Крстић
То је то популарно мишљење настало на комунистичком наративу, којим су идеализовани сви српски непријатељи. ВМРО је организација која је променила назив 1903, а основана је још 1892. у Солуну под својим правим називом и данашњим програмом: Друштво за уништење Срба. Њен члан од 1898. био је и један од оснивача НСДАП, контролор Димитрова у Коминтерни, командант окупације у Великом рату и покоља Срба у Топличком устанку као и потпредседник АВНОЈа и Уставотворне скупштине 1946. Маните се романтике.
Братимир
Неки тврде да је убиство Стјепана Радића у скупштини у Београду било окидач за убиство Краља. Главни организатор је Павелић који је у време пуцњаве у Београду такође био у парламенту.
Милорад Живковић
,,Др.Слободан Девић'' што кажу из авиона се види да нисте доктор , нисте ни господин ,такву глупост написати па стварно је очигледно да нисте у животу прочитали књигу а поготово било шта везано за Краља Александра , али дошло је време да може свако писати,коментарисати али ово је сад претерано и чудно ми да нико осим једне жене ти није написао да ли ти знаш ко смо ми били за време Краља Петра првог званог чика Пера , јадна ли је ова земља кад можеш са ситним парама до разних диплома итд...
Senior75 inzenjer
Nisam primetio da gospodin Zivkovic cesto pise komentare, ali pojedinci ne prestaju da "lupaju" po tastaturi, kao oni dezurni na Pinku I Hepiju.Na stranu to sto su eksperti za sve.Doktor fizike komentarise drustvene pojave, a laici tehnicke I ekoloske probleme koji su direktnoj vezi.Cudna neka logika I neskromnost.
dr Slobodan Devic
Nema potrebe da se vredjamo, gospodine Zivkovicu. A to da je doslo vreme da svako ima pravo na svoje misljenje je valjda dobro, ili mislite da je bilo bolje u vreme Brozovog jednoumlja? Aleksandar je bio kontoverzna licnost. Iako je bio savetovan da ne stvara zajednicku drzavu, ipak je to ucinio. Postoje knjige i o tome. Za vasu informaciju, doktorirao sam fiziku 1-og aprila 97-e na Univeriztetu u Beogradu u srpskoj narodnoj nosnji sa opancima (bez sajkace) i svoju titulu sa ponosom nosim.
Мартин Д. Б.
Тајни нема: Усташе и Бугаромани из ВМРО-а су месецима пре тога обучавани у Јанка Пусти. У атентат Александра Југословена су умешане тајне службе Бугарске, Мађарске, Италије и Немачке. Наредбу је издао лично Х. Геринг преко Х. Шпајдела (идућег команданта НАТО за Европу, документ је давно објављен). Разлог је - уједињење Југославије и Бугарске у заједничку Југославију са А. Карађорђевићем на челу! Краљ је ликвидиран само 11 дана после величанственог пријема у Софији где је све ово већ било решено.
Саша Микић
Први пут чујем да је Југославија требало да се уједини са Бугарском у том периоду. Колико ја знам краљ Александар и цар Борис су се договарали о заједничкој сарадњи балканских земаља без уплива великих сила. Иначе због потписивања уговора о сарадњи између Усташа и ВМРО осуђен је, у одсуству, Анте Павелић на смрт по Закону о заштити државе.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja