petak, 14.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 23.04.2021. u 18:21 Dušan Jolović
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Nisu svi Amerikanci rođeni sa zlatnom kašikom

Kada se ledeni talas spustio u Teksas putevi su bili zavejani, u glavnom gradu Ostinu struje nisu imali po 50 sati, ništa nije funkcionisalo kako treba, a ja sam se setio 1999. godine i restrikcija struje u vreme NATO bombardovanja.
Снег у Тексасу (Фото ЕПА ЕФЕ -Џ.С.)

Hladni arktički talas krajem februara pogodio je Teksas. Temperatura se spuštala do minus 20 stepeni celzijusa. Ovakva hladnoća, po zvaničnim podacima, nije zabeležena u poslednje 123 godine.

U Teksas sam se doselio 2017. godine, a živim u regiji Dalasa, tzv. Dalas-Fort Vort metropleks regionu koji ima oko sedam miliona stanovnika. Imao sam priliku da vidim kako izgleda jedna od najjačih ekonomija kad je zadesi snežna oluja. Posle Kalifornije, Teksas ima najveći BDP u SAD i deveti u svetu, ako bi se gledao kao nezavisna država.

Kada je ledeni talas došao putevi su bili zavejani, za ono što se prelazilo za 15 minuta sada je trebalo sat vremena. Kada je temperatura pala ispod nule, u Fort Vortu desio se lančani sudar u kome su učestvovala 133 vozila. Bilo je i nekoliko  poginulih. U Teksasu nemaju opreme za čišćenje snega, jer ovde sneg retkost. Poslednji put je pao pre desetak godina. A ja bežeći od snega i hladnih zima, završih opet u hladnim predelima na jugu SAD.

Mraz u Teksasu (Foto D.J.)

Osim putara, koji nemaju zimsku opreme i drugi službe su zakazale. Posle prvog snežnog dana, počele su i restrikcije struje. Kod nas je dolazila na 30 minuta a onda je nije bilo po 45 minuta ili sat vremena. Neki ljudi su bili bez struje po ceo dan. Moj drug u Ostinu, glavnom gradu Teksasa, nije imao struju 50 sati, a vodu ceo dan i morao je da se smesti u hotel. Cevi su pucale od hladnoće, voda curila u stanovima, štete su milionske.

Sve to je prouzrokovalo velike gubitke za firme koje nisu mogle da rade, kao i za restorane i prodavnice. Hoteli su bili popunjeni, a cena struje je skočila višestruko. Prodavnice su bile poluprazne, što zbog nemogućnosti snabdevanja, što zbog manjka struje, pa skoro ništa od kvarljivih namirnica nije moglo da se kupi.

Ništa nije funkcionisalo kako treba iako su oni ranije stalno tvrdili da su spremni za sve uslove kao jedna od najjačih ekonomija. Ljudi ovde nisu navikli na ovakve situacije. Dosta njih je bilo u panici, neki spremaju tužbe, ali je bilo i onih koje je ovo podsetio na prizore iz detinjstva.

Prazni rafovi u teksaškim prodavnicama (Foto D.J.)

Po struci sam saobraćajni inženjer i radim u jednoj američkoj inženjerskoj kompaniji. Kad su počele restrikcije, radili su jedino pozivi preko mobilnih telefona. Nisu mogle da se šalju poruke preko interneta i telefonskih aplikacija.

Pozvao sam šefa da mu kažem da neću raditi dan ili dva, jer nemam internet ni u stanu ni u kancelariji. Usput sam ga pitao kako mu deca podnose celu situaciju i kako se on snalazi. On mi je odgovorio da deca misle da je apokalipsa i da se bliži smak sveta, barem u Teksasu, i da misle da je sledeće što će da se desi je neki rat, kao u filmovima. A što se njega tiče, i njegovog iskustva, on kaže – „Vidi, mi smo bili jako siromašni, živeli smo u ruralnom Arkanzasu, ponekad nismo imali ni struju da platimo. Živeo sam sa majkom u mobilnoj kući koju smo selili po potrebi. Tako da sam se ja navikao da nemamo struju po par dana, dok ne skupimo nešto para da platimo. Zamrzivač nismo imali, pa nije imalo šta da propadne. Samo frižider, pa mi je ovo samo podsetnik na detinjstvo.''

Tada sam shvatio da nisu svi Amerikanci rođeni sa zlatnom kašikom. Morao sam da mu kažem da je to nevreme podsetilo na detinstvo. Na bombardovanje 1999. godine i svakodnevno nestajanje struje.

Zavejani automobili (Foto D.J.)

Teksas ima zatvoreni, nezavisan sistem snabdevanja električnom energijom, ne mogu da izvoze ali ni da uvoze struju iz susednih federalnih država Oklahome, Arkanzasa, Luizijane i Novog Meksika. Ovoga puta videli su nedostatak takvog sistema.

Osim toga, Teksas podmiruje 40 posto svojih energetskih potreba od prirodnog gasa. Međutim, kompresori koji se koriste za distribuciju gasa rade na struju. A kad nestane struje nema ni grejanja.

Habajući sloj puteva ne gradi se od asfalta nego od betona jer beton duže traje ali se i brže ledi. Slično kao i za bolesti ili inženjerski dizajn, dok se ne pojavi problem, ne znamo ni da propusti postoje.

Pozitivno je da su se službe za hitne slučajeve pokazale dosta efikasnim. U celoj državi su vrlo brzo osposobili razna mesta gde su ljudi mogli da prespavaju u toplom i da dobiju obrok. Vatrogasci su reagovali brzo, gasili su požare i pomagali jedni drugima.

U gradu Sautlejk koji je na oko pola sata vožnje od mene, flaširanu vodu su delili besplatno, i pomagali na sve moguće načine. Ljudi su pokušavali da se ujedine oko zajedničkog problema i da pronađu  kakvo-takvo rešenje. Redovno snabdevanje strujom nastavljeno je u roku od tri dana, čemu je pomoglo i poboljšanje vremenskih uslova.

Ova snežna mećava u Teksasu bila je velika pouka i za one koji imaju jake ekonomije jer smo kao društvo ranjivi na probleme izazvane prirodnim nepogodama. Mnoge stvari uzmemo zdravo za gotovo, ne razmišljamo previše koliko smo se navikli na uvek dostupna dobra i koliko se nerviramo i krvimo oko nekih trivijalnih stvari u vremenima blagostanja.

 

Dušan Jolović - Frisko, Teksas

 

 

Pišite nam
 
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  [email protected]
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika 
 
 

 

Komеntari23
7f092
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Asda
Ne znam cemu to prepucavanje bolje ovde ili tamo.Svako trazi svoju srecu,kome je lose ovde nek ide,bicu mu lakse tamo,a onaj ko ode mozda nece izdrzati takav nacin zivota koji se svodi na posao i nista drugo,sto ovde nije slucaj.Svako sebe opravdava,ali se svi slazu da nije lako nigde.Pozdrav braco i sestre.
bata
daleko su oni od zlatne kašike, 2 miliona njih živi van civilizacije, 40 miliona njih nema socijalno osiguranje...
Smeker
2 miliona zivi van civilizacije od njih 360 miliona? :) sve i da je tako, pogledaj ti Srbiju
sima
Beton umesto asfalta ?
Aleksandra
Ima dosta siromastva u Americi, a Holivud to ne prikazuje u svojim filmovima. Zivim u inostranstvu i sve Amerikance koje sam upoznala su uglavnom dobri ljudi, cak pomalo naivni i za njih je (zapadna) Evropa kultura kojoj se dive. Obicni Amerikanci nisu kao njihovi politicari, koji su uglavnom iz elite koja je izdvojena od obicnog sveta.
Srbin na vezi
Читам ове текстове . . . На све ми личе, осим на искрено-истините приче из иностранства. Мислим да су ови текстови утопија, па и пропаганда. Сви ови ”животи” у иностранству прокњижевно оријентисани. Било одакле да долазе . . . Не знам. Јер, с обзиром да је печалбарски хлеб-хлеб са девет кора . . .
Gradjanin Ovdasnji
Srbine na vezi, Tesko da za obicnog coveka bilo gde u svetu (van ex YU) ima tezeg zivota nego u Srbiji. Govorim obicnim ljudima a ne o onima koji su zaseli na vlasti.
Galla
Postovani, "pecalbarski hleb-hleb sa devet kora" mozda je nekad bio ili je to metafora za nostalgiju. Garantujem Vam da ovaj hleb sto jedem van matice zemlje je itekako ukusan kao i standard , socijalni status i nacin zivota je duboko udobniji nego u zemlji gde sam se rodila, nazalost.... Svet je postao jedno globalno selo pa ko ima hrabrosti neka se otisne u nove plovidbe i zivotne izazove! Zelim im svima dobar vetar, kapetane! Bravo za pricu i POLITIKU!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja