Četvrtak, 28.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Mogu li „Ciđin” i Bor zajedno da se razvijaju

Kineska kompanija je prošle godine u zaštitu životne sredine uložila 53,5 miliona dolara
Фото И. Милутиновић

„Ci­đin” je tre­nut­no naš naj­ve­ći iz­vo­znik, u mar­tu je imao re­kord­nu pro­iz­vod­nju, a do­brom po­slov­nom re­zul­ta­tu do­pri­no­si i ce­na ba­kra ko­ja je na me­đu­na­rod­nom tr­ži­štu do­sti­gla naj­vi­šu vred­nost u po­sled­njih de­set go­di­na. Ali što Ki­ne­zi vi­še pro­iz­vo­de, to je Bor za­ga­đe­ni­ji. 

Ka­ko do­ći do odr­ži­vog po­slo­va­nja, od­no­sno ka­ko po­sti­ći da bor­ski rud­nik ra­di pu­nom pa­rom, što je svi­ma u in­te­re­su, i da isto­vre­me­no sta­nov­ni­ci is­toč­ne Sr­bi­je di­šu pu­nim plu­ći­ma?

Mir­ko Po­po­vić, pro­gram­ski di­rek­tor Re­gu­la­tor­nog in­sti­tu­ta za ob­no­vlji­vu ener­gi­ju i ži­vot­nu sre­di­nu, ka­že da je od­go­vor na pr­vi po­gled jed­no­sta­van. Sva­ka kom­pa­ni­ja ko­ja po­slu­je u Sr­bi­ji du­žna je da po­štu­je za­ko­ne. Emi­si­je za­ga­đu­ju­ćih ma­te­ri­ja se ne sme­ju pre­ko­ra­či­ti i tu ne po­sto­ji ni­ka­kva mo­guć­nost pre­go­va­ra­nja.

Ne­bit­no je da li je reč o do­ma­ćoj, ki­ne­skoj ili ja­pan­skoj kom­pa­ni­ji, kaže Mar­ko Po­po­vić. Pre­ma nje­go­vim re­či­ma za­ga­đe­nje va­zdu­ha u Bo­ru pre­šlo je gra­ni­ce ko­je uti­ču na zdra­vlje lju­di, a za­si­će­nost vo­de te­škim me­ta­li­ma pri­sut­na je u re­ci Pek, is­pod ru­dar­skog ok­na. 

– Po­treb­ne su nam in­ve­sti­ci­je i da lju­di ra­de. Svu­da u sve­tu se eks­plo­a­ti­še ba­kar. Ni­či­ji cilj ni­je da za­u­sta­vi pri­vre­du. Mi sa­mo tra­ži­mo da se sva­ka pri­vred­na ak­tiv­nost uskla­di sa pro­pi­si­ma na­še ze­mlje. Re­pu­blič­ka in­spek­ci­ja ima ovla­šće­nja ko­ja se kre­ću u ra­spo­nu od to­ga da opo­me­nu kom­pa­ni­ju do to­ga da je pri­vre­me­no za­tvo­ri. U si­tu­a­ci­ji ka­da emi­si­je sum­por-di­ok­si­da i te­ških me­ta­la u vi­še­me­seč­nom pa i u vi­še­go­di­šnjem pe­ri­o­du pre­va­zi­la­ze kon­cen­tra­ci­je ko­je su opa­sne po zdra­vlje lju­di dr­ža­va po­kre­će man­dat­ne ka­zne za pri­vred­ni pre­stup od 1,5 do tri mi­li­o­na di­na­ra, što za ta­ko ve­li­ke fir­me ni­je ni­šta. U ovom slu­ča­ju ta kom­pa­ni­ja bi mo­ra­la da bu­de za­tvo­re­na dok ne obez­be­di da njen rad bu­de u pot­pu­no­sti uskla­đen sa za­ko­nom. „Ci­đin” ima isto­ri­ju za­ga­đe­nja u ma­tič­noj ze­mlji – na­vo­di Po­po­vić. 

Slo­bo­dan Aći­mo­vić, pro­fe­sor Eko­nom­skog fa­kul­te­ta, sma­tra da se u pre­go­va­rač­kim pro­ce­si­ma sa kom­pa­ni­ja­ma mo­ra bi­ti ja­sni­ji po pi­ta­nju oču­va­nja ži­vot­ne sre­di­ne. Ve­ro­vat­no smo, ka­že, u br­zi­ni i že­lji da stra­te­ški part­ner uđe u RTB Bor pro­pu­sti­li da ga in­for­mi­še­mo da mo­ra da vo­di ra­ču­na o ži­vot­noj sre­di­ni vi­še ne­go u Azi­ji i Afri­ci, jer se ov­de pri­me­nju­ju evrop­ski stan­dar­di. 

– Taj pro­blem ni­je ni iz­bli­za to­li­ko ve­li­ki kao što se na­du­va­va u me­di­ji­ma. Ja­sno je da je ne­ko do­bio na­log da se ki­ne­ske in­ve­sti­ci­je u Sr­bi­ji ma­lo ome­ta­ju i sa­pli­ću i da se pri­ča da oni do­no­se pr­lja­ve teh­no­lo­gi­je. Sa jed­ne stra­ne oprav­da­no je po­sta­vi­ti i pra­vi­la po­na­ša­nja, svim in­ve­sti­to­ri­ma, ne sa­mo ki­ne­skim. Sa dru­ge stra­ne ne mo­že­mo da za­tva­ra­mo oči i ka­že­mo da to što sa­da po­ru­ka­ma iz Evrop­ske uni­je po­ku­ša­va­ju da se di­sci­pli­nu­ju ki­ne­ske fir­me kod nas, ne­ma ve­ze sa po­li­tič­kim kon­tek­stom. I te ka­ko ima – sma­tra Aći­mo­vić.

On pret­po­sta­vlja da su oči­gled­no pre šest go­di­na ka­da je re­no­vi­ra­na to­pi­o­ni­ca, što je sr­ce bor­skog rud­ni­ka, po­sta­vlje­ni lo­ši­ji fil­te­ri, ko­ji su iz­dr­ža­li tri do če­ti­ri go­di­ne i ve­ro­vat­no su po­če­li da po­pu­šta­ju. Mo­žda su zbog ušte­de iza­bra­ni lo­ši­ji fil­te­ri, mo­žda je pri na­bav­ci bi­lo ko­rup­ci­je. Ali Ki­ne­zi ka­da su ula­zi­li u RTB Bor 2018. ni­su mo­gli da zna­ju da će fil­te­ri slu­ži­ti če­ti­ri, ume­sto de­set go­di­na. 

Bo­ris Dra­go­vić, ko­ji je krat­ko vre­me bio u uprav­nom od­bo­ru RTB Bo­ra, a po­tom i na če­lu ti­ma ame­rič­ke kon­sul­tant­ske ku­će „Me­kin­si” ko­ja je ana­li­zi­ra­la po­slo­va­nje Bo­ra i ra­di­la pred­log mo­de­la pri­va­ti­za­ci­je uo­či pro­na­la­ska stra­te­škog part­ne­ra, na­vo­di da ce­la ta in­du­stri­ja glo­bal­no, ne sa­mo kod nas, ima de­se­to­go­di­šnje ci­klu­se ko­je je po­treb­no po­što­va­ti ra­di po­ve­ća­nja efi­ka­sno­sti i ra­di za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne, od fil­te­ra, upo­tre­be ra­znih sup­stan­ci ko­je se ko­ri­ste u tom pro­ce­su i sa­na­ci­je sa­mih po­stro­je­nja. Ta­ko idu ti ci­klu­si i ta in­du­stri­ja je na tan­kim mar­gi­na­ma za­to što je ka­pi­tal­no in­ten­ziv­na. Tre­ba ostva­ri­ti ka­pi­tal­ne in­ve­sti­ci­je da bi se pro­iz­vod­nja is­pla­ti­la. 

– Ovo je ge­ne­ra­li­zo­va­no, ja ne znam šta je ula­ga­no i pod ko­jim uslo­vi­ma su Ki­ne­zi do­šli. Ka­da sam bio ta­mo to­pi­o­ni­ca je bi­la za­vr­še­na i ona je stvar­no bi­la u tom tre­nut­ku ade­kvat­na u smi­slu efi­ka­sno­sti i efek­ta na ži­vot­nu sre­di­nu. Flo­ta­ci­je su bi­le ma­lo kri­tič­ne, pri kra­ju ve­ka. Tre­ba­lo ih je ob­no­vi­ti i ulo­ži­ti do­sta da bi se ka­pa­ci­tet po­ve­ćao i da bi se za­šti­ti­li od cu­re­nja. Ne znam da li je to ura­đe­no, ali ne bih mo­gao vi­še da ko­men­ta­ri­šem sa ove dis­tan­ce – ob­ja­šnja­va Dra­go­vić.

Pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju po­ve­ća­nje obi­ma pro­iz­vod­nje ne bi nu­žno tre­ba­lo da po­gor­ša si­tu­a­ci­ju što se ti­če za­ga­đe­nja. Ka­pa­ci­te­ti to­pi­o­ni­ce su, na­gla­ša­va, pre pro­na­la­ska stra­te­škog part­ne­ra bi­li ne­is­ko­ri­šće­ni. U tom tre­nut­ku je bi­la mo­der­na i ne bi tre­ba­lo da ako ra­di sa po­la ka­pa­ci­te­ta da po­sto­ji raz­li­ka u efek­tu na kva­li­tet va­zdu­ha. Flo­ta­ci­je su ima­le ogra­ni­če­nje u ka­pa­ci­te­tu i već su bi­le po­pu­nje­ne. 

– Ki­ne­zi su mo­ra­li da ulo­že u otva­ra­nje no­vih flo­ta­ci­ja i ka­pa­ci­te­ta ili sa­na­ci­ju po­sto­je­ćih. To su tač­ke gde mo­že do­ći do za­ga­đe­nja. Iz­li­va­nje flo­ta­ci­ja bi­la bi eko­lo­ška ka­ta­stro­fa, ne sa­mo za Sr­bi­ju. To­pi­o­ni­ca ne bi tre­ba­lo da bu­de iz­vor za­ga­đe­nja uko­li­ko ra­di u pro­jek­to­va­nim ka­pa­ci­te­ti­ma. Ne znam ko­ji je vek fil­te­ra ko­ji su ugra­đe­ni i da li su ade­kvat­no odr­ža­va­ni. Ce­ne tih fil­te­ra su do­sta vi­so­ke – ka­že Dra­go­vić.

Kom­pa­ni­ja „Ci­đin ku­per Sr­bi­ja” ima­la je pri­hod od 688 mi­li­o­na do­la­ra u 2020. i do­spe­la je na tre­će me­sto naj­ve­ćih srp­skih iz­vo­zni­ka, što je 34,39 od­sto vi­še ne­go pret­hod­ne go­di­ne ka­da je bi­la na osmoj po­zi­ci­ji. U ja­nu­a­ru ove go­di­ne su pro­da­li ro­bu u vred­no­sti od 65,6 mi­li­o­na do­la­ra i iz­bi­li na pr­vo me­sto na­ših naj­ve­ćih iz­vo­zni­ka, a u pri­log či­nje­ni­ci da će na tom me­stu i osta­ti go­vo­re na­ja­ve ana­li­ti­ča­ra „Gold­man Sak­sa” ko­ji na­vo­de da je ba­kar no­va naf­ta i pred­vi­đa­ju rast ce­ne cr­ve­nog me­ta­la na 11.000 do­la­ra u na­red­nih go­di­nu da­na, a nje­go­va tre­nut­na ce­na na ber­zi je 9.300 do­la­ra.

Iz „Ci­đi­na na­gla­ša­va­ju da su pro­šle go­di­ne u za­šti­tu ži­vot­ne i rad­ne sre­di­ne ulo­ži­li 53,5 mi­li­o­na do­la­ra i da su pred­u­ze­li efi­ka­sne me­re za zbri­nja­va­nje čvr­stog i teč­nog ot­pa­da, kao i za su­zbi­ja­nje pra­ši­ne i dim­nih ga­so­va.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Hranislav
Decentralizacija.
Нлп
,,„Ци­ђин” је тре­нут­но наш нај­ве­ћи из­во­зник,, ако се под ,,наш,, мисли на кинески онда уреду, српски је свакако колико и риотинто. Рудни ресурси борског округа били су у рукама грађана Србије (наши) док нису продати, сада је рецимо наша (нас грађана Србије) река Пек. Тешком је муком после 2.св. рата тај рудни ресурс враћен грађанима Србије, за окупације био је Немачки, пре тога Француски. Кад се распрода све битно у неком крају то је нечије није свих оних из тог краја.
Mica Bor
Kinezi su kupili RTB pod uslovima koji stoje u ugovoru . Gospoda koja je krojila te uslove sada sa distance ne mogu da komentarisu iste . Ali mogu da tvrde da povecanje proizvodnje ne donosi povecanje zagadjenosti !

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.