nedelja, 13.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Izgubljeni u Evropi

U protekle tri godine nestalo je više do 18.000 maloletnih izbeglica, a za mnogima od njih niko i ne traga
Малишани у једном од грчких кампова (Фото: EPA/Valdrin Xhemaj

Mnoga izbeglička deca na kraju svog mučnog putovanja ne postanu ljudi, već brojevi. Uspevaju bezbedno da pređu dug put i prežive opasne zamke kako bi se domogla Evrope, u kojoj, umesto da nađu utočište – nestaju. Policijske kontrole nalaze se na svim graničnim prelazima, i ne samo tamo, a više od 18.000 mališana vode se kao nestali u Evropi, i to samo u poslednje tri godine. Institucije evropskih država ne znaju gde su, niti šta se sa njima zbilo. Znaju samo da su ona koja su živa verovatno u velikoj opasnosti, umesto napokon zbrinuta u sigurnoj luci. Deca izbeglica i migranata bez pratnje, te razdvojeni mališani, predstavljaju jednu od najugroženijih grupa, jer su izložena velikom riziku da budu zlostavljana, eksploatisana, da se njima trguje, da su zanemarena, diskriminisana, seksualno uznemiravana.

Novinarska grupa „Izgubljeni u Evropi” („Lost in Europe”), koja se bavi ovom temom, smatra da je verovatno nestalo daleko više od predstavljenog broja njih koji su se domogli Evrope kao „maloletne izbeglice bez pratnje”, a za koje su bile nadležne institucije evropskih zemalja. Među državama postoje znatne razlike u obradi podataka. Recimo, Francuska, Danska i Rumunija ne prikupljaju informacije ove vrste, a Bugarska ne pravi razliku između maloletnika koji dolaze sa starateljima i onih koji se pojavljuju sami. Stoga reporteri londonskog „Gardijana”, holandskog servisa VPRO, nemačkog RBB i drugih medija koji čine ovu grupu istraživača, s razlogom veruju da je stvarno stanje zapravo daleko strašnije. Njihovo mišljenje deli predstavnica međunarodne organizacije za dečja prava ECPAT Verena Kek, koja kritikuje EU jer se ne bavi ovim problemom udruženo i jer ne postoji centralni registar nestalih.

Situaciji na težini dodatno daje činjenica da je reč o deci i mladima, pa posledice mogu biti fatalne, što u nekim slučajevima i jesu, jer su maloletnici neretko izrabljivani. Pritom, kako ne postoji adekvatan registar, te niko za mnoge ne zna da su nestali, niko ih i ne traži.

Poznat je slučaj vijetnamske devojčice nestale iz nemačkog državnog doma za decu, koju je policija slučajno pronašla. Kada su tokom racije pretresli stan u Berlinu policajci su otkrili da devojčica živi s parom iz Vijetnama koji se bavio ilegalnom prodajom droge i cigareta. Oni su ovo dete prisiljavali da radi i da dostavlja kupcima narkotike.

Osim maloletnika iz Vijetnama, u Evropi su izgubljena i deca iz Avganistana, Maroka, Alžira, Sirije, Somalije, Tunisa, Egipta, od kojih neka nisu ni zavedena u registrima. Izostanak pouzdanih podataka je skandalozan, a takve rupe u sistemu zloupotrebljavaju kriminalne organizacije na koje je upozoravao Europol. Te grupe vrebaju i iskorišćavaju decu koja spas od rata i teških uslova života traže u Evropi. Primer su vijetnamske bande, koje ponajviše operišu u Nemačkoj.

Vijetnamska devojčica pronađena je živa u Berlinu, za razliku od 39 Vijetnamaca pronađenih 2019. godine u hladnjači nadomak Londona. Kamion je iz Belgije prevozio ove ljude, među kojima su bila i dva nastradala dečaka koji su svega desetak dana pre ove tragedije pobegli iz doma u Holandiji.

U dom ih je dovela policija, koja ih je pronašla u drugom kamionu koji je izbeglice prevozio iz Kelna.

Samo je nedavno egipatska vojska uništila nekoliko tunela na granici s Gazom i sprečila ulazak u zemlju gotovo 3.000 neprijavljenih migranata. Egipat je jedna od onih zemalja koje migranti zbog geografskog položaja koriste kao tranzitnu tačku preko koje mogu doći do neke od evropskih država, pogotovu u Grčku, Italiju i Francusku.

Komеntari7
7bb94
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Davorin
Nažalost, ta su djeca svjesno od svojih roditelja poslana. Roditelji ih šalju sa nekim poznanicima, članovima porodica ili šleperima. Time se nadaju da će i sami doći u Zapadnu Evrpou. Mnogi su na taj način došli jer koriste zakon o sastavljanju porodica. O ovome se piše još od 2015-e godine. Problem ja dosta poznat. Među izbjeglicama je premalo porodica, većinom su sami mladi muškarci. Jedno vrijeme se o tome počelo pisati, a onda ućutali.
naivna
Joooj zemljo otvori se! Kada je pre par godina objavljeno da zemlje EU primaju svu maloletnu decu, bilo je jasno i ne upucenom o cemu se radi. Jedna takva izjava je zastrasujuca i nepojmljiva. Ali eto, clanice EU bi trebalo da objasne gde su nestala deca. Trebalo bi podici optuznicu za sve zemlje koje su prekrsile prava medjunarodne konvencije o decijim pravima.
Stvarnost je drugačija...
Većina te djece su se smjetili kod rodbine koja se već nalazi u EU. Oni se nisu dalje registrovali pa se vode kao izgubljena. O tome je već dosta pisano. Neki su i vršili istraživanja i pronašli dosta djece. Istina je da ima i nastradale djece prilikom putovanja, prelaza morem do Grčke ili Italije. Takođe ima i šlepera koji su preuzeli djecu, a ko zna gdje su ta djeca zvršila. A krivi su roditelji koji su ih platili ne interesujeći se za budućnost djece, nego misleći da će i oni za njima doći.
nikola andric
Posledice bez uzroka. Kukanje je , izgleda, postala moda. Nabrajaju se (tuzne) posledice ali se zaboravljaju uzroci. Pitanje treba postaviti kao: koliko izbeglica ima i koliko njih Evropa moze ili zeli da primi? Tu vec imamo problem Evrope. Merkelova je izjavila ''wir schaffen das'' ( mi cemo uspeti) bez navodjenja broja izbeglica. Nemci joj to nikad nisu oprostili. Sve izbeglice zele ili u Nemacku ili Englesku. Do tih destinacija zele samo prolaz kroz ostale zemlje. Jel ih Srbija propusta?
Анка
Избјеглице долазе у Европу цијело вријеме од ДСР. Ви сте почели то примећивати сада од како пролазе преко Балкана. Жао ми је ове дјеце... Ужас и срамота за човјечанство.
nikola andric
Opsti i numericki kvantori. ''Izbeglice'' nisu kvatitativno nego uopsteno naznacene. To ce reci bez njihovog broja. Numericki kvator bi bio, kazimo, 3 miliona izbeglica. Izbeglice dolaze iz mnogih drzava dok pravo na azil imaju samo lica iz zivotno ugrozenih drzava. Primer je Sirija. Ali svi imigranti imaju pravo da traze azil sto pretpostavlja procedure ispitivanja razloga . Ovde se ne spominje sta rade izbeglice koje nemaju sansu da dobiju azil. Oni se ''gube'' ali po sopstvenom izboru.
Taj problem je mnogo veci
Nemacka je odavno objavila da nema nikakve podatke o lokaciji vise od polovine migranata koji su u eu usli preko njene teritorije. Vecina migranata jednostavno nestane izbegavajuci identifikaciju, a imaju i po nekoliko pasosa. To se saznalo kada je trazena jednostavna statistika, koliki je procenat muskaraca, zena i dece medju migrantima. Pokazalo se da o tome nisu vodjeni precizni zapisi ali i da nedostaju i mnogi drugi podaci.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja