Nedelja, 26.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Institut ličnog bankrotstva zaštitio bi građane od izvršitelja

(Фото Танјуг)

Uvođenje instituta ličnog bankrotstva obezbedilo bi da se zaštite dužnici od poverilaca, najčešće banaka, ali i drugih koji potražuju i u čestim slučajevima angažuju izvršitelje koji su veoma nemilosrdni.

To je za Tanjug izjavio profesor Beogradske bankarske akademije (BBA) Hasan Hanić i dodao da su pojedini dužnici u nemogućnosti da izmire svoje obaveze ne svojom krivicom, već ponekad i drugih, pa čak i državnih institucija.

Neretko u medijima ili u našem okruženju čujemo o iskustvima građana kojima su izvršitelji popisali ili zaplenili imovinu, a neki od njih, kada do toga dođe, prete samoubistvom, a pojedini životi su ugašeni upravo zbog velikog zaduženja, rekao je Hanić.

On je ukazao da bi zbog takvih situacija bilo dobro da postoji mogućnost zaštite dužnika u određenom periodu, najčešće tri do pet godina.

Hanić ističe da uvođenje instituta ličnog bankrotstva podrazumeva i određivanje stečajnog upravnika koji bi u tom određenom periodu vodio računa o imovini i prihodima prezadužene osobe.

Dodaje, da to opet podrazumeva da se ostavi određeni minimalni iznos koji je neophodan za podmirenje osnovnih životnih potreba, uključujući i mesto za stanovanje, ukoliko osoba koja je zadužena nema stan.

Ukazuje da je pre donošenja instituta ličnog bankrotstva potrebno da postoje dobri uvidi u imovinu dužnika, kako se ne bi dogodilo da neko ko tvrdi da je prezadužen, imovinu prenese na drugu osobu.

„Ovde je važno da postoje dobri uvid, dobre evidencije, međutim, mi nemamo, koliko je meni poznato, taj potpuno dobro obezbeđen sistem. Na kraju krajeva, mnogi objekti nisu ni registrovani ni uknjiženi”, naveo je Hanić.

Između ostalog, institut ličnog bankrotstva podrazumevao bi i uključivanje sudova i njihovu efikasnost, ali, ukazuje Hanić, domaći privredni sudovi prenatrpani su zbog drugih sporova.

Kaže da iskustva takvih instituta postoje u razvijenim zemljama, na primer u SAD i drugim evropskim zemljama.

Hanić ocenjuje da je postojanje takvog instituta dobro jer bi pružilo mogućnost građanima da u određenom periodu pronađu novi posao i izmire obaveze, a da ne dođu do teške situacije.

Dodaje da bi to odgovaralo i poveriocima, ali, ističe, i pokazalo bi da je država odgovorna i da vodi računa o svojim građanima.

Međutim, Hanić smatra da se u Srbiji još nisu stekli uslovi za institut ličnog bankrotstva, a da je to i stav Narodne banke Srbije (NBS).

Hanić očekuje da do donošenja rešenja takvog zakona dođe između 2025. i 2030 godine.

„Ako se pandemija ne produži i ako se isključe neke vanredne okolnosti do kojih može doći, ali i ukoliko se ove stope privrednog rasta prognozirane u narednom periodu ostvare, ja mislim da bi se u periodu od 2025. do 2030. moglo doći do pripreme odgovarajućeg rešenja i pravnog okvira za institut ličnog bankrotstva”, zaključio je Hanić.

Komentari19
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Posmatrac
U vecem delu sveta koriste se 'softwares' za procenjivanje klijenta da vrati dug, pa se zavisno od rezultata odobrava ili ne odobrava kredit. Nije mnogo komplikovano a korisno je.
VesaD
..povećajte plate i penzije svi ce nestati ko gliste posle kiše..
nikola andric
Svakome a sigurno bankama su pozanati takozvani ''nenaplativi dugovi''. Takvi dugovi se otpisuju. Banke anticipiraju takve dugove zalogama. Na kredite bez zaloge , kazimo, 12% kamate. Na hipotekarno osiguranim zajmovima 1-3% kamate. Hartije od vrednosti kao zaloga 4% kamate. Kao kod svakog osiguranja riziko se uracunava u ''troskove transakcija''. Dug i potrazivanje su medjusobno vezani kao ''sijamski bliznaci'' jedno bez drugoga ne ide dok je ''zastita'' jednog samo moguca na racun drugog.
Dragan Pik-lon
3.Ova sigurnost je dobra za duznike,poverioce i samu drzavu.Nije problem samo to sto ce se duznik ubiti ili otici direkno na ulicu.Vec se rapidno smanjuje kriminal.Gde ce mu deca?Od cega da zive?Sve to zajedno postaje socijalni problem nevidjenih razmera koje ce na kraju platiti celo drustvo.Odrzavanje ogromnog policijskog aparata takodje kosta novaca.Pametnom poreskom politikom,odakle bi se namirivali ovi dugovi bi vodilo celu zemlju i drustvo napred u harmoniju i socijalnu sigurnost....!
Dragan Pik-lon
2.Posle tri godine duznik bi bio cist i vratio u normalni zivot.Preuzeo obaveze koje ima i dalje sam placao racune.Posle ovog procesa(otklona-duga).Nebi vise imao pravo da se javi ovoj opstinskoj banci 10 godina.U toku postupka duznik bi morao sve prihode da prijavi i salje opstinskoj banci da ga nebi poverioci rastrgli na sudu.Sve svoje potrebe bi morao da pravda validnim racunima.Kao sto je np-popravka zuba,kupovina naocara...No,da bi 100%uspelo treba svaki gradjanin da ima minimalnu platu...!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.