Dobijali pasoše Evropske unije, a jedva videli Maltu

Na Maltu je 2014. godine privatnim avionom stigla veoma važna ličnost, koja je zahtevala potpunu diskreciju i kontakte s predstavnicima države. Londonska firma „Henli i partneri” svom klijentu nije obezbedila samo „rols-rojs” i smeštaj u luksuznom hotelu, već je zatražila i privatni sastanak s tadašnjim predsednikom vlade Džozefom Muskatom: „Da li je premijer dostupan sledeće nedelje ili to ne bi bilo prikladno u ovoj fazi?”, pisalo je u imejlu upućenom vladinom kabinetu.

Ovaj VIP gost nije bio šef neke države, već Irina Abramovič, bivša supruga ruskog oligarha Romana Abramoviča, bliskog Kremlju i vlasnika engleskog fudbalskog kluba Čelsi. Irina Abramovič bila je jedna od 851 bogatog Rusa koji je zatražio pasoš Malte u okviru kontroverznog programa prodaje državljanstva u zamenu za investicije, zbog kojeg je Evropska komisija krajem prošle godine pokrenula prekršajni postupak protiv vlade u Valeti.

Uslov za dobijanje putne isprave ove ostrvske države koja je otvarala vrata za život i rad u EU bio je da osoba boravi najmanje godinu dana na Malti, uloži 650.000 evra u vladin fond i kupi ili iznajmi nekretninu. Prema izveštaju međunarodne organizacije za borbu protiv korupcije „Globalni svedok”, Malta je samo od 2014. do 2017. godine izdala više od 2.000 pasoša strancima i na osnovu toga zaradila 718 miliona evra.

Ali, procurela dokumenta iz posredničke kuće „Henli i partneri”, koja stoji iza unosne šeme kupovine „zlatnih pasoša” širom sveta, koja je objavio „Gardijan”, otkriva da su superbogati Rusi, Kinezi, Indijci i Saudijci državljanstvo „rezervne otadžbine” dobijali, a da su na Malti boravili jedva dve sedmice.

Zbog ovog otkrića da su tajkuni kršili propise Malte o dužini boravka opoziciona Nacionalna partija je poručila da premijer Robert Abela mora da snosi odgovornost zbog koruptivnog programa, jer je u to vreme bio savetnik u vladi.

Malteška nevladina organizacija „Republika” izjavila je povodom celog slučaja da se prodaja malteških pasoša zasniva na prevari, jer je u suštini zavisila od diskrecije ministra.

„Bila je laž da će podnosioci zahteva za državljanstvo živeti godinu dana na Malti. Još je gore što je vlada ne samo zatvarala oči, već i učestvovala u tome. Jedan broj podnosilaca zahteva dolazi iz zemalja koje zabranjuju sticanje novog državljanstva, što Maltu dovodi u diplomatski sukob s tim državama”, kažu iz ove NVO.

Seriju nepravilnosti u programu prodaje pasoša nazvanom „Individualni investicioni program”, koji je vlada Džozefa Muskata pokrenula 2014. zajedno s firmom „Henli i partneri”, otkrila je „Fondacija Dafne Karuana Galicija”, nazvana po hrabroj malteškoj novinarki koja je ubijena u eksploziji automobila-bombe 2017. godine.

Iako Malta ima obavezu da objavi imena svih naturalizovanih građana, novinarska istraga je otkrila da je Muskatova vlada prikrivala da je dala državljanstvo i članu kraljevske kuće Saudijske Arabije. Naknadno je otkriveno da je princ Bander el Saud zatražio malteški pasoš 2015. Dobio ga je dve godine kasnije.

„Jedan broj stranaca bukvalno je proveo nekoliko sati u našoj zemlji i dobio državljanstvo. Mnoga imena su još pod velom tajne, jer je premijer Džozef Muskat intervenisao da ona ne budu objavljena u službenom glasniku”, kažu iz Nacionalne partije Malte.

Iz analize 250 procurelih dokumenata firme švajcarskog biznismena Kristijana Kelina, tvorca moderne industrije „planiranja državljanstva”, koja zarađuje tri milijarde dolara godišnje, „Gardijan” je utvrdio da su klijentima govorili da je dovoljno boraviti dve nedelje na Malti kako bi stekli uslov za dobijanje državljanstva.

„Podnosilac zahteva ne mora nužno biti fizički prisutan u zemlji”, savetovano je jednom klijentu: „Međutim, kako biste stvorili istinsku vezu s Maltom vlada bi bila zahvalna da u vašem propratnom pismu pročita broj predviđenih dana koliko ćete boraviti ovde. Broj dana boravka treba da bude najmanje 14.”

Kakvih je sve anomalija bilo u ovoj šemi po kojoj, da bi neko dobio „zlatni pasoš”, mora da kupi nekretninu u vrednosti od najmanje 350.000 evra ili da je uzme u petogodišnji najam za godišnju stanarinu od 80.000 evra, pokazuje slučaj jednog Kineza. Pošto je iznajmio dvosoban stan za 1.500 evra mesečno, podneo je zahtev za državljanstvo za 12 članova porodice.

Iz firme „Henli i partneri” ne spore da bogataši koje zastupaju i koji su zatražili državljanstvo gotovo da nisu boravili na Malti. „Neki od naših klijenata proveli su znatno vreme na Malti, dok su drugi odlučili da to bude minimalno”, pisalo je odgovoru „Gardijanu”, uz obrazloženje da je malteška vlada ta koja uspostavlja pravila i donosi konačnu odluku o svim zahtevima za državljanstvo.