četvrtak, 24.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

U novim okolnostima više se ceni sadašnji trenutak

Olga Olćan Miljević, solistkinja baleta NP, deseta je dobitnica nagrade „Terpsihora”, koja će joj biti uručena na Svetski dan igre 29. aprila u nacionalnom teatru
Олга Олћан Миљевић у балету „Дон Кихот” (Фото НП)

Trudiću se da budem bolja, vremenom sam sazrela, životna energija i elan su tu, a ciljeva je mnogo. Nagradu sam doživela uz radost i novu motivaciju i uvek je lepo kada trud naiđe na odobravanje i društvena priznanja, kaže vedro i optimistično Olga Olćan Miljević, istaknuta solistkinja Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, koja je nedavno postala deseta dobitnica nagrade „Terpsihora”.

Priznanje koje dodeljuje Profesionalno udruženje baletskih umetnika, pedagoga i koreografa Srbije se namenjuje jednom godišnje umetnicima ili institucijama kulture u oblasti umetničke igre, a Olgi Olćan će biti uručeno na Svetski dan igre 29. aprila, u 13 časova, na sceni Raša Plaović u Narodnom pozorištu. Specijalnu pohvalu udruženja ove godine dobila je Jovana Grujić, savremena plesačica i studentkinja Instituta za umetničku igru.

Baletsku školu je Olga Olćan završila 1999. godine u Novom Sadu, u klasi Vere Fele, da bi odmah potom bila angažovana u prestoničkom Narodnom pozorištu. Ostvarila je oko 25 solističkih uloga u klasičnim, neoklasičnim i savremenim baletima, potom i značajne prve role u zapaženim koreografijama, a tu su i solo nastupi u operama i dramskim ostvarenjima u matičnom pozorištu i u KPGT-u. Čudesne lepote i talenta, Olga Olćan Miljević moćno dominira scenom, a pandemijsku godinu povezuje i sa važnom godišnjicom:

– Ove dane obeležene koronom, koji traju već dugo, pamtiću i po važnoj godišnjici ‒ dve decenije na sceni svoje matične kuće, Narodnog pozorišta u Beogradu. Svečanost za dan pozorišta je izostala, ali godine iza nas su svakako tu. Istrajati je stvar rada, discipline i sreće. Svih uloga se rado sećam, neke sa početka karijere igram i danas. Uloge i ja smo se vremenom menjale, rasle zajedno, rastajale se. One su sve u meni ostavile neizbrisiv trag kako u tehničkom umeću, tako i u stvarima srca. Uvek ostaje pitanje da li je moglo bolje, više, drugačije. Preispitivanje i sumnja su moji stalni saputnici. U ovim novim okolnostima naučila sam da cenim sadašnji trenutak i šansu, čak i više nego ranije, dalekosežnih planova nemam. Ipak, tokom pandemije, gotovo sve vreme, uz kraće pauze, istrajali smo kao balet Narodnog pozorišta i održali kontinuirano vežbanje, gala koncerte i čak izveli dve premijere jednočinih baleta „Mamac”(S. Ninković) i „Sedam smrtnih grehova” (I. Pastor). Neposredno pred pandemiju učestvovala sam, na moju veliku radost, u prvoj predstavi Sanje Ninković „Jedan” i zatim tokom pandemije u Sanjinoj već pomenutoj koreografiji „Mamac”. Lepo je kada sa prijateljem i koreografom nađeš zajednički jezik u načinu rada, razmišljanja i umetničkog izražavanja. Trenutno pripremamo u pozorištu još jednu premijeru „Mikelanđelo”, koreograf je gost iz Češke Mario Radačovsky, a planirana je za 28. april na našoj velikoj sceni.

Bilo je mnogo lepih i stresnih momenata u karijeri Olge Olćan, a neki od njih su bili rizični, podizali su adrenalin, a potom se o njima na kraju moglo pričati kao o anegdoti, uz osmeh.

– Uskakanje u predstave su sastavni deo našeg posla. Ipak izdvojila bih „Žar pticu”, koreografa Ditmara Sajferta, gde sam bukvalno iz sale za vežbanje sprovedena na scenu i to na premijerno veče. Sticajem okolnosti, kolegi je pozlilo, a ja sam bila alternacija u pripremi. Ostalo je veče za pamćenje... Kolege koje me bukvalno nose, šapuću, dobacuju i saučestvuju uz moj adrenalin. Nisam stigla ni da se preslišam koreografski, u publici nije bilo nikog od mojih bližnjih i nisam ni planirana za to veče. Poslednje reči pre podizanja zavese bile su: „Možeš ti to.” Ne znam da li sam grešila, ali posle te večeri straha i ushićenja više ništa nije bilo isto. Euforična predstava i noć bez trenutka sna. Da li se sve ovo stvarno desilo ili sam samo sanjala? – priča naša sagovornica.

Mnogo toga odigrala je u operskim i dramakim komadima, a na pitanje da li bi nešto izdvojila odgovara:

– Srećna sam što sam puno rola ostvarila u operama i dramama na sceni Narodnog pozorišta, ali i na drugim. U operi „Karmen” igram od samog početka igračke karijere kroz više različitih postavki. Nju izuzetno volim i rado je izvodim zbog senzibiliteta, muzike i atmosfere koja predstavom odiše. Poslednja uloga mi je Koštana (koreograf V. Logunov) u istoimenoj operi, gde smo kao balet naišli na lep prijem kod publike i kritike. Od drama trenutno nastupam u „Kaliguli” (S. Trišić), koja je proglašena za najbolju predstavu Narodnog pozorišta u prošloj sezoni.

U kultnom baletu „Ko to tamo peva”, Olga Olćan igra od prvog dana i deo je tima koji je zaslužio sve lovorike.

– Proputovali smo sa ovom predstavom celu Srbiju, ali i deo Evrope, Azije i Amerike. Publika je svuda na kraju igrala sa nama, smejala se i plakala u isto vreme. Tajna njenog uspeha je, po mom mišljenju, u jednostavnosti, univerzalnoj temi, odličnoj koreografiji Staše Zurovca, autentičnoj muzici Vokija Kostića, ali i do uvežbača Paše Musić, koja je sa ansamblom predstave čuva i neguje zajedno punih petnaest godina. Te 2005. godine kompletan ansambl je i dobio nagradu grada Beograda. Smatram da svi mi igrači koji provedemo igrački vek na sceni, predstavljamo neprocenjiv značaj za dalji razvoj i doprinos našoj baletskoj umetnosti. Privilegija je u životu raditi posao koji neizmerno voliš i poštuješ.

Komеntari2
2fe04
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran stokic
Šteta što Narodno pozorište nema na repertoaru nekoliko baroknih opera, tu su opera i balet isprepletane u Gordijev čvor - bio bi to pravi izazov za odličnu Olgu. Na primer, Kamprina "L'Europe galante" (1697), Ili prva Ramoova opera "Ippolito i Aricia"(1733). Ta je opera izuzetno važna i zbog toga što ju je 1759. Tommaso Traetta (1727 – 1779) "preradio" u operu "klasičnog" stila - Traetta je zamislio opersku muziku sa tačke gledišta iz koje je kasnije Gluck stvorio "Orfej i Euridika" (1762).
Sasa Trajkovic
Честитке прима балерини на овом заслуженом прознању, треба више афирмисати аутентични - класични балет који је скрајнут агресивном кампањом некеквог савременог балета који је све само не ИГРА или балет . По њима данас свако без неге и култувисања сопственог тела може бити балерина а да је кореографија обичан или необичан ход а не године и године рада у балету. Балет је и естетска категорија а не само екстремно иживљавање на сопственом телу.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.