ponedeljak, 14.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
PORTRET BEZ RAMA: RAUL KASTRO

Gerila i piletina

Драган Стојановић

To što je piletina primećena u ponekoj prodavnici uzbudila većinu Kubanaca više nego odlazak Raula s čela Komunističke partije, ne umanjuje istorijsku bitnost kraja karijere za prezime Kastro. Nakon šest decenija eru maslinastozelenih uniformi smenjuju bele košulje i kravate. Revolucionarne vođe nasleđuju oni rođeni u vreme kada su braća Fidel i Raul nacionalizovali svu imovinu na ostrvu u američkom vlasništvu. Za svet u ovome ima snažne simbolike. Što se tiče nekih Kubanaca kojima je život prošao pod senkom porodice Kastro i mladih koji u zadnje vreme demonstriraju i smeju da koriste internet, niti romantičarski gledaju na prošlost niti u zanosu čekaju budućnost. Razlog je prost. I sutra će gladna usta praviti gužvu ispred radnje u kojoj se pojavila piletina. Ne očekuju da će odlazak gerilskog komandanta dovesti do značajnih promena u skorije vreme, pogotovu što je, kada se povukao s čela partije na „kongresu kontinuiteta” rekao da zemlja neće prihvatiti obavezu da pravi ustupke kada je reč o „spoljnoj politici i idealima”. Raul se nije odrekao principa revolucije i socijalizma, a neće ni njegov naslednik koji ne odiše Fidelovom harizmom niti Raulovim autoritetom. On će se sa komandantom konsultovati oko najvažnijih strateških odluka. Novi predsednik koji je Kastro u svemu osim prezimenu, rekao je da će Raul uvek biti prisutan.

Kuba će dok je živ biti pod njegovom senkom. Kastro zvanično odlazi, a „kastrizam” ostaje. Iako je živeo u seni starijeg brata, Raul je bio samo manje harizmatičan. Njegovo komunističko opredeljenje u studentskom periodu i kasnije prijateljstvo sa Ernestom Gevarom zacrtalo je sudbinu zemlje u narednih 60 godina, a i duže će. Kubance je dok je Raul bio predsednik obradovalo povećanje plata i penzija i opuštanje stega na upotrebu mobilnih telefona i interneta. Radovali su se kada se rukovao u Havani sa Barakom Obamom 2016, u godini smrti svog brata. Poslednja istaknuta figura Hladnog rata se povlači nakon što je pokrenuo političke i ekonomske promene, za većinu građana nedovoljne da zarone u najtežu ekonomsku krizu od propasti Sovjetskog Saveza. Prošle su 62 godine kako su revolucionari ušli u sukob s Vašingtonom. Sinovi uglednog uzgajivača šećerne trske, u čijim poljima je Raul voleo da pozira, uspeli su da zadrže komunistički režim uprkos padu sovjetskog saveznika. „Poslednji” Kastro Kubu ostavlja u atmosferi dubokog generacijskog raskola. Mladi traže veće ekonomske i političke slobode, a otpor pruža tvrda linija vojnih i partijskih zvaničnika, te građana koji su i dalje odani revoluciji. Raul ima četvoro dece, nove generacije porodice koje iza scene kontrolišu ekonomska i bezbednosna pitanja. Iza dimne zavese zvane tranzicija vlasti ostaju netaknuti njegova komunistička vlada i moćna vojska. Kada se povukao, njegov zet, koji je na čelu vojne kompanije koja kontroliše državne hotele, luke i infrastrukturne projekte, imenovan je u izvršnom odboru komunističke partije.

Komеntari3
0b6d8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radmila Mišićđććććććććđ
Pored neopisive vesti da je piletina bila raritet, zvaničan podatak SZO je da je prosečan ljudski vek na Kubi svega dve godine kraći od ljudskog veka u SAD. Ali, kad dođu kapitalizam i privatizacije, skratiće se, ne brinite.
liberat
Куба треба и даље задржати свој курс. Никаква попуштања не долазе у обзир, јер врло брзо би та држава постала поново америчка колонија пре револуције 1956. године. Млади нека мало боље размишљају, али никако да буду савезници Јенкија, јер би то била обична издаја и повратак уназад. Има и других опција које острвска држава може да искористи најбоље а то је чврста повезваност са Русијом и Кином. Ту може бити позитивних промена...јер се може учити од тих држава и сачувати своју независност
Nebojša
Чему иронија у тексту? Њима се треба дивити, Куба је и даље оаза и чувар људскости.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja