petak, 18.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Minimalac sve češće ispod minimalne zarade

Umesto da se poveća koeficijent ili osnovica, radnicima se nezakonito na njihovu platu dodaje iznos do minimalne zarade, podsećaju iz sindikata
(Фото А. Васиљевић)

Zaposleni u železničkim preduzećima nedavno su javno zatražili od države da se poštuje zakonski nivo cene radnog časa, a na protestu koji su organizovali pred zgradom „Železnica Srbije” obznanili su i da su plate oko 5.000 radnika, što je oko 40 odsto zaposlenih, na minimalnom iznosu, ili ispod minimalca koji je propisan na Socijalno-ekonomskom savetu.

Za 2021. godinu radni sat minimalne cene rade treba da iznosi 183,93 dinara, što znači da mesečni minimalac u proseku staje oko 32.126 dinara. Kako se utvrđuje minimalna zarada i da li je ona garantovana kategorija, zavisi od nekoliko faktora, a najvažniji je onaj koji se odnosi na to kome se minimalac obračunava.

Bojan Urdarević, profesor radnog prava na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, podseća da minimalna zarada nije garantovana, već se utvrđuje na osnovu broja sati provedenih na radu, a to znači da se obračunava u minimalnom iznosu, ali i dalje po radnom satu. Tako će zaposleni koji je u datom mesecu radio manje od onog zaposlenog koji isto prima minimalac, a u tom periodu je radio više, imati drugačiji iznos mesečne zarade u odnosu na svog kolegu.

Ipak, postoji jedan izuzetak, a to je kada je radnik angažovan van radnog odnosa i nema status zaposlenog. Šta to zapravo znači?

– Cena radnog sata od 183,93 dinara odnosi se samo na zaposlene po ugovoru o radu, ali ne i na one koji su angažovani na privremeno-povremenim poslovima ili one koji su u nekom drugom obliku rada, po ugovoru o delu, kao sezonski radnici. U tom slučaju, ti zaposleni će biti izuzeti iz odredaba minimalne zarade, jer se u samom nacrtu zakona navodi da oni ne obavljaju poslove u okviru radnog odnosa. Ti radnici ne primaju zaradu, nego novčanu naknadu za svoj rad, a takvih ima dosta, pa čak i u javnom sektoru – objašnjava profesor radnog prava.

Isto tako, minimalne zarade se razlikuju od meseca do meseca, pa tako recimo decembar i mart imaju najviše radnih dana, što znači da će tada minimalna zarada biti viša kod onog ko je proveo više radnih sati na poslu. Ipak, radni sat ne sme da bude ispod 183,93 dinara, jer je toliki iznos utvrđen za 2021 – podseća profesor Urdarević.

Predstavnici sindikata smatraju da su sva ta pravila oko minimalne zarade važeća, ali samo na papiru, dok je praksa potpuno drugačija.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, podseća na podatak da više od 300.000 radnika Srbije ima utvrđenu osnovnu zaradu u iznosu manjem od minimalne.

– Umesto da povećaju koeficijent ili osnovicu, radnicima se na njihovu platu ili zaradu dodaje iznos do minimalne zarade. Nikoga ne interesuje to što je to potpuno nezakonito. I pored toga masovno se primenjuje u javnim službama, javnim preduzećima, posebno u komunalnoj delatnosti, ali i u realnom sektoru – naglašava Savićeva, i dodaje da je poražavajuće da oni koji su doneli zakone, te iste propise ne poštuju. Poseban problem je u javnim službama, jer su topli obrok i regres sadržani u koeficijentu, što je apsolutno suprotno Zakonu o radu.

U Srbiji je, tvrde sindikalni predstavnici, masovna pojava i da se utvrđuje manja cena rada po radnom satu od minimalne. Posledica toga je manja plata od minimalne i onda se bez ikakvog zakonskog osnova dodaje iznos do minimalne zarade, uverava Savićeva.

– Da se ovo dešava u Srbiji znaju svi: i poslodavci i vlada i ministarstva i inspekcije, ali ne reaguju, a kako i da reaguju kada i sami krše zakon. Sindikatu jedino ostaje da pokrene sudske sporove. Oni se po pravilu dobijaju, jer je potpuno jasno da se krši zakon. U tim slučajevima poslodavac je u obavezi da retroaktivno isplati razliku zarada – podseća predsednica ASNS-a.

Ovde je uglavnom reč o velikim novčanim iznosima, pošto ovakav obračun plata traje neretko i decenijama. Često su radnici sa svojim sindikatima, odgovorniji od poslodavaca, pa odustaju od tužbe, dodaje ona, jer su svesni da bi naplatom svojih potraživanja ozbiljno ugrozili funkcionisanje kompanija. Međutim, sve ima početak i kraj, pa i ovakav obračun nesavesnih poslodavaca. Oni, a ne radnici, moraju da razmišljaju o problemu u koji će doći po tužbama sindikata, a njih će definitivno biti, uverena je Ranka Savić.

ASNS: vlada treba da spreči kršenje zakona o minimalnoj ceni rada

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata uputila je zahtev Vladi Srbije da urgentno preduzme radnje i spreči kršenje zakona i odluke o visini minimalne cene rada u Srbiji po radnom satu. Masovna je pojava da se zaposlenom plata ili zarada utvrđuje na osnovu manje cene rada po radnom satu, pa su i plata i zarada niže od minimalne zarade. Onda se bez ikakvog zakonskog osnova dodaje iznos do minimalne zarade, navodi se u jučerašnjem saopštenju ovog sindikata.

Porazno je što je ova pojava najzastupljenija u javnim službama, javnim preduzećima – posebno kod komunalaca, ali i u realnom sektoru. U javnim službama, problem je to što su topli obrok i regres sadržani u koeficijentu, što je ne samo suprotno Zakonu o radu, nego i zdravom razumu.

– Da pojasnim – koeficijent sadrži složenost posla, odgovornost, uslove rada, stručnu spremu, posebna znanja i veštine. Dakle, koeficijent je fiksna kategorija, koja se menja samo kada se promeni jedan od ovih elemenata. Minimalna zarada ne sadrži regres i topli obrok. Oni spadaju u naknadu troškova iz člana 118 Zakona o radu – kaže Ranka Savić, predsednik ASNS.

Zaposlenom mora da se, pored minimalne zarade, posebno isplati iznos naknade troškova za topli obrok i regres koji je utvrđen opštim aktom i to se mora odvojeno iskazati u obračunskoj listi.

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata upozorava Vladu Republike Srbije da ukoliko ne preduzme potrebne korake i spreči pljačku radnika da ćemo mi sa timom naših advokata pokrenuti masovne tužbe protiv direktora javnih preduzeća, organa lokalne samouprave i direktora privatnih preduzeća.

J. P. S.

Komеntari6
36007
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ni zakona ni pravde
Članak nije objasnio pojam minimalne zarade. Po zakonu, ona bi trebala da se isplaćuje privremeno, ako poslodovac iz opravdavanih razloga nije u mogućnosti da isplaćuje redovnu zaradu, a po isteku roka od šest meseci od donošenja odluke o uvođenju minimalne zarade poslodavac je dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade. Trend je da sve više zaposlenih trajno ima minimalnu zaradu, a država kršenjem sopstvenih zakona daje loš primer drugima.
Nensi
To nije teza ovog teksta, a i o tome sto vi pisete Politika je pisala unazad nekoliko puta.
fensi denser
zar plata nije 600 evra?
joks
У јавним службама, ову незаконитост прихвата Апелациони суд.На потезу је касација.
nikola andric
Srpski pardoks. Uveli kapitalizam a sve ocekuju od drzve. Drzava po Ustavu garantuje i prihode i penzije. Podjimo od ''garantovanih penzija''. Za tu svrhu se uplacuju mesecne uplate za 40 godina. Ako inflaciju racunamo kao 3% a drzavne 10 godinje obligacije sa ''prinosom'' od 0% kamate onda imamo minus od 30% za 10; 60% za 20 i 90% za trideset godina. Blago buducim penzionerima.
Саша Микић
Јесте српски парадокс. Без обзира што је капитализам држава би прва требало да се придржава закона и прописа, које је сама донела. Ако се држава, као послодавац, не придржава шта очекивати од приватника?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja