nedelja, 20.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
NOĆNI ŽIVOT BEOGRADA KROZ ISTORIJU

Radno vreme po gostima štimovano

Rodonačelnici posleratnog privatnog ugostiteljstva u tadašnjoj Jugoslaviji Arsenije i Miodrag su dveri svojih kafana najčešće držali odškrinute do zore. – Kad se gosti raspišu u kafanskoj knjizi: „Ko se boji riblje kosti polaponi u starosti” i „Bolje nas tovi Mija Alas nego što peva Marija Kalas”
Улица кнеза Милана, Кућа Мите Голубовића (Фотографије Био једном један Београд)

Arsenije Romanić je upravljao bifeom „Split”, na uglu Skadarske i Ulice 29. novembra, današnjeg Bulevara despota Stefana, dok je Miodrag Stefanović šefovao u „Koloseumu”, prometnoj kafani u tadašnjoj Ulici maršala Tita stešnjenoj između foto-ateljea Anastasa Jovanovića, prvog srpskog fotografa, i zdanja Mite Golubovića u kojoj je sada Zadužbina Vuka Karadžića, prvog reformatora našeg pisma. Tek sredinom šezdesetih godina prošlog veka Arsenije je postao Aca Devetka, a Miodrag je preimenovan u Miju Alasa. Aci su kumovali putnici, kočničari i kondukteri tramvaja broj 9 kojem je druga stanica bila pred „Splitom” (početna je bila nadomak Pozorišnog trga), a nadimak je poneo tek kada je otišao da po periferiji grada otvara kafane. Miodrag je onako nazvan po alaskoj čardi na Savi što je samovala na osmom kilometru starog Obrenovačkog druma, čim je u nju uneo čađavi šporet, šank, četiri stola i petnaestak rasparenih stolica, pa iznad ulaza istakao firmu s natpisom „Ribar”.

Pribeleženo je da su njih dvojica bili rodonačelnici posleratnog privatnog ugostiteljstva u zemlji samoupravnog socijalizma i društvene svojine. Slabije se zna da su bili i prvi koji su, uz prećutnu saglasnost Službe i pratećih službica, radno vreme štimovali po gostima i dveri najčešće držali odškrinute do zore... pa i preko toga.

Da im je posao visio o koncu svedoči tekst objavljen u „Njusviku” 17. oktobra 1966. godine koji je ceo bio posvećen (tada novoj, a sad već bivšoj) Jugoslaviji. Reportere je naročito zanimala pojava i sigurnost privatnog preduzetništva, pa su s Mijom zapodenuli razgovor o tome. A, preneli su šta im je rekao, u celosti: „Ako potpuno bankrotiram ja samo dolazim na svoje, na početak, kad sam bio potpuno švorc.„

Mesto gde se nekada nalazio bife „Split” na uglu Skadarske ulice i Bulevara despota Stefana

Poslovni duh

Pre dvadesetak godina u Galeriji Kulturnog centra priređena je retrospektivna izložba slika pokojnog Slave Bogojevića na kojoj je bilo izloženo i sijaset njegovih minijatura iscrtanih grafitnom olovkom na praznim paklicama cigareta, a sve su bile iz privatne zbirke bezimenog beogradskog kolekcionara. Samo je dosadno navaljivanje profesionalnog radoznalca doprinelo saznanju da je to blago pripadalo gosin Miodragu Stefanoviću, Miji Alasu! Otkriće je zahtevalo dodatnu kafansku istragu, koju je drugarski pomogao Miloje Popović, zvani Kavaja, nekada saradnik „Politike”, diplomata, pisac i svetski putnik, a na sve to i Mijin nekad rado viđen gost.

– Cene u „Ribaru” su bile socijalističke, po meri prilika i džepa tadašnjih mušterija – objasnio je kolekcionar. – Ali, događalo se da gost ostane bez prebijene pare pa ponudi nešto kao zalog, a pokojni Slava nije imao ništa drugo sem dopušenih paklica cigareta, olovke i nezamislivog talenta, te sam sakupio toga više od 150 komada, samo što nisam imao pojma koliko vrede. Tako je plaćao i Slobodan Marković, ali mi je njegova plemenita supruga Ksenija već pre podne dolazila i preuzimala ih plaćajući dug do poslednje pare, čak i preko toga, kako bi učinio i njen suđenik.

Cehovi su, reče, obično bili dvostruko veći, ali nešto je moralo da se otpiše i „na račun kuće”, uz objašnjenje da i nije moglo drukčije a da se gost ne pokunji i izgubi volju da navraća!

– Zato se i nisam obogatio, osim ako ne računam predivne prijatelje koje sam onde stekao. A to je pravo bogatstvo. Jer, kada bih ja u „Koloseumu” upoznao jednog Aleksandra Deroka, Koču Popovića, Amandu Lir, Miloša Crnjanskog, Libera Markonija, Miću Popovića, Živana Saramandića, Vasu Popovića, Momu Kapora, Arsena Dedića, tebe šalabajzera... Nikada! I, gde bih Klodu Lelušu prodavao kladanjsku „mušku vodu”?

Imao je Mija još jednu fantastičnu kolekciju! Jer, oduvek je zidove mehane ukrašavao fotografijama stalnih gostiju zatečenih u njegovoj čardi „in flagranti”, a kad su joj zaposele svaki kutak, započeo je da ih taloži u porodični album (gde li je to blago?). Zato je objavio čudesnu monografiju „Beograd... kod Mije Alasa”, koja je 1996. godine odnela šnjur po lepoti na Beogradskom sajmu knjiga, ali odavno nema ni njega, niti njegove riznice uspomena na policama knjižara!

Libero i Mija Alas

Škrabanje po vodi

Jednom, u ranu zoru, pred krčmu je taksijem pristao Libero Markoni, od Mije po običaju zatražio da plati „po taksimetru” a od kelnera duplu votku, kako ne bi išao dva puta, priznavši time izokola da je bez dinara, pa odnekud isukao ukoričenu sveščurinu sa sumasišavšom idejom da se gosti čarde u njoj potpisuju, nacrtaju štogod i nažvrljaju šta im je volja, a da bi im dao „smernice”, prvi pribeležio:

„Ko se boji riblje kosti polaponi u starosti”, sve s potpisom. Za njim i Paja Vujisić, koji je upisao „Bolje nas tovi Mija Alas nego što peva Mara Kalas”. Onda je Dobrica Ćosić to proširio porukom „Večerasmo kao ljudi, pismo kao starci, pričasmo kao glumci, šalismo se kao rabadžije, kod Mije – najboljeg savskog kafedžije”... i tako dalje, redom, kako je zabeležio jedan od redovnih a preživelih iz rečenog noćnog kružoka, kojih je sve manje (ako ih još ima). On je autentičnost svojih uspomena nehotice potvrdio beležeći i originalnu recepturu za – gazdinu riblju čorbu!

Zbog tog pisanija baka Desanka je preko Libera odaslala Miji poruku da bi svoju sveščurinu mogao da smesti i među korice prave knjige ne bi li nešto ostalo potomstvu, a ne da se izmotava. Džaba. Iskoristio je nekoliko tih „iskrica” u svojoj monografiji, a potomstvu – šipak.

Ko zna koliko bi sve potrajalo da se Mija nije razboleo. Sustigao ga je život, šta li? Tada se otkrilo da on i nije vlasnik već samo zakupac rečene čarde, te da je ona u posedu Preduzeća poslovni prostor Čukarice! A, zna se da činovništvo uvek posluje pod motom plemenitog Nikole Spasića: „Čast svakome, veresija nikome”.

Tako je zaboravljen Mija, a gazdovanje preuzeo novi zakupac da nastavi tamo gde je prethodnik stao. Novi gazda, novo ime. Dakle, čarda od tada nije „Ribar”, već originalno i maštovito – „Kod Mije Alasa”. Što bi se reklo, slično, a drukčije, da se Vlasi ne dosete.

Možda i nova kafana ima staro radno vreme, ali malo ko se odvaži da to proveri.

Šteta.

Komеntari3
61e92
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Barka
Bio tamo u staro vreme kao student, isli pesaka od Ade do M.Alasa. Sve je bilo prekriveno mrezama, komadici papira-memorabilije u svakom cosku. Secam se papirica F.Sovagovica, Orsona Velsa, Gage Nikolica. Posle promene je bilo drukcije. Ne moze se praviti promet na takvom mestu makar tu bio bio i Mek niti se moze prisecati proslosti I pokusavati da se napravi profit na tom mestu. Sada-Radno vreme: Svakog dana: 10-18-Samo dostava i preuzimanje porudžbine na šalteru. Bese nekad, once upon a time.
Mile
Bravo!
petar
Hvala gospodine Lazicu, kao i uvek, ili nas potsetite na zaboravljene dane, ili sa vama saznamo i naucimo ali degustiramo svaki vas tekst kao casu dobrog vina, budite zdravi ja skidam moj sesir pred vama "Bien Bas "

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja