Petak, 19.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Tozovac u Neđarićima

On je bio nosilac srpskog nacionalnog duha i u slušaocima budio srpski nacionalni ponos čak i kada je pevao jednu od njegovih retkih orijentalizovanih pesama „Danče”

Umro je nekrunisani kralj srpske narodne muzike – Predrag Živković Tozovac. Bilo je, ima ih i biće ih još, koji će svojim talentom uspešno slediti Tozovca, pa možda i biti bolji od njega, ali da neko drugi bude kralj srpske muzike, ponavljam srpske, to naprosto nije moguće. On je na „presto” došao u vremenima koja se teško mogu ponoviti. Samim tim biti kralj na način na koji je to bio Tozovac nije moguće.

Svako od nas, koji dugo živi sa pesmama ovog muzičkog gorostasa, zna to vrlo dobro. Mnogo je pevača koji neguju srpski melos, ali za one koji su pratili muzičku poruku da bi u njoj otkrili  prizvuke „srpskog nacionalizama” glavni objekat za kontrolu bio je taj veliki Kraljevčanin, Šumadinac i Srbin.

Videlo se to sa svakom njegovom pesmom. Nije pratiocima bilo teško da „mrskog im srpskog nacionalizma” vide u pesmama: „Marš na Drinu”, „Igrale se delije”... Ali Tozovac je i najobičnijim pesmama koje Srpstvo i Srbe uopšte nisu pominjale izazivao bes i strah komunističkih moćnika, skretao pažnju na sebe i izazivao sankcije.

U proleće sada davne 1982. u činu vodnika stažirao sam posle škole rezervnih oficira u Bileći. Grad u kome sam obavljao staž bio je Sarajevo, za mene veliki izazov. Glavni grad BiH. Jedne večeri sa drugom iz „studenjaka”, Romanijcem, koji se vratio u rodnu Bosnu, bio sam u gradu. Muškarci ko muškarci gde nego u kafanu. Izabrali smo jednu od elitnijih, ne po cenama nego po reputaciji „Klub književnika BiH”.

Imali smo sreće svirala je tamburaška banda iz Vojvodine i dizala atmosferu vrsnim sviranjem i pevanjem. Pravi sifmonijski orkestar. U tom raspoloženju dok smo naručivali pesmu za pesmom, i iz poslednje moždane ćelije izvlačili neku melodiju koju bismo zatražili od muzičara, na pamet mi je pala Tozovčeva pesma „Idem putem šubara me kvari”. Muzika je krenula za njih nijedna pesma nije bila tajna. Tada me je Romanijac uhvatio za ruku i rekao: „Molim te nemoj ovu.” „Zašto”, pitao sam, „šta je problematično u pesmi?” „Nemoj, molim te, ti si vojnik tebe uniforma štiti, a ja pod jurisdikcijom sarajevskih vlasti. Ovde se šubara ne sme spominjati.” Poludeo sam i bio na ivici da napravim skandal. Zašto se ne bi mogla pomenuti kapa, koju svaki dan na svojoj glavi kroz svako bosansko srpsko selo i gradove nose stotine seljaka? Ali i dame i gospoda koji fino moderno skrojene šubare nose po zimi.

A pesma o kojoj je reč sasvim bezazlena, mangupska. Pesma koja je pristajala samo Tozovcu. Što se muzike tiče mogao je da otpeva i Cune ili Mile Bogdanović. Ali mangupluk koji je ona nosila mogao je da na pravi način prikaže samo Tozovac. Nijednom reči ili porukom pesma ne može da probudi ništa što bi asociralo na Srbe, a kamoli na Dražu ili četnike. Molim one koji je nisu slušali da to učine. Tako će mlađe generacije najbolje shvatiti vreme u kojem smo mi stariji živeli. Što je još važnije šubara se u čitavom kratkom tekstu spominje samo dva puta. Sve ostalo je priča mangupa i iskusnog ljubavnika koji pesmom poziva jednu od svojih mnogobrojnih dragana. Dakle nigde se u njoj ne može naći ništa što ima veze sa bilo kojom nacijom ili verom. Kad bi se prepevala mogla bi se kao ljubavna, mangupska pesma pevati među svim narodima: Arapima, Pakistancima, Turcima, Enlezima, Kinezima...

Ništa to nije vredelo. Šubara o kojoj peva Tozovac je ona šubara kojoj, pretpostavljam, možda grešim, nijedan sarajevski milicioner ništa nije zamerao kada zađe na pijacu među seljake koji sa šubarama na glavi prodaju svoj „espap”. Ali ako o šubari peva Tozovac to kod „ljubitelja” njegove muzike jasno budi asocijaciju na Dražu Mihailovića sa jedne od čuvenih fotografija sa šubarom. Inače poznatoj većini čitalaca „Politike”.

Na Romanijčevo objašnjenje zamolio sam muziku da stane i izabrali smo neku drugu sasvim neutralnu numeru u koju nije bilo nikakve sumnje. Muzika je pomogla da se smirim i zadovoljno vratim u kasarnu u Neđariće.

To je bio Predrag, ili Dragan kako ga je odmila zvala majka, Živković Tozovac. To je bila slika koju je nosio sa sobom. Pevač, kompozitor, harmonikaš sve u isto vreme. Čovek koji je za publiku uvek bio Srbin, za razliku od drugih srpskih pevača koji su za publiku bili Srbi samo kad bi zapevali „Marš na Drinu”.

Tozovcu to nije trebalo. On je bio nosilac srpskog nacionalnog duha i u slušaocima budio srpski nacionalni ponos čak i kada je pevao jednu od njegovih retkih orijentalizovanih pesama „Danče”.

Zato Bog nek mu dušu oprosti.

Profesor univerziteta i osnivač naučne discipline Politikologija religije

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari24
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

D. Jovanovic
@ dr. Z. Markovic, Dragan Matic - podrzavam svako slovo napisano. Ziveo sam 52 godine u Sarajevu.
liber esto
''Dosta, bre, deda sa ti 'ajduci'' - nezaboravna je fraza u seriji ''Ljubav na seoski način''. Čitajući ovaj prilog i komentare, nameće mi se zaključak: ''Dosta, bre, Srbi sa ti Srbi''. Tozovac nije bio veliki zato što je Srbin, nego što je bio vrstan muzičar. I bio je lafčina i po izgledu i po ponašanju. Kačeći mu srpstvo kao dominatnu crtu u njegovom raspjevanom svijetu, ni na koji način ne doprinosi se podizanju ugleda ovog velikog umjetnika, inače omiljenog ''od Maribora do Đevđelije''.
Sava Drugi
U okolne kafane se nije smelo. Borsalino je bila prva... Tozovcu bug dam u dušu (o)prosti.
ZAvram
Београд, негде 75. ресторан на периферији...Неко је из друштва славио, па смо се сви придружили његовој срећи, наручујући песме, које помињу имена свагога од нас. Певаше нам Гордану, Љиљану, Зоки Зоруле...Један из друштва, Мачванин, презивао се Синђелић. Оркестар крену, певач само што заусти "Ој војводо Суинђелићу, српски сине...". До Ресаве није ни стигао, Покупише нас милиционери, одведоше у прву станицу...Показасмо документа. Објашњење их није занимало. Немојте то никада више, запретише...
Krle76
Rec subara asocira na cetnike (oni su bili u SFRJ izjednaceni sa naci-fasistima) i zato je Romanijac bio u pravu, tu pjsmu nije trebalo naruciti u klubu knjizevnika u centu grada. Mogao je Jeftic otici na Pale ili Lukavicu tamo je bez problema mogao da je pjeva, cak bi je i pola kafane pjevalo sa njim.
ZAvram
@Krele76! (ово је, ипак, тепање)Појма ти немаш. Нити о четницима, нити о наци-фашистима. Шубару, која главу чува од зиме, и то, најбоље, носи зими толики број људи, да је апсурд повезивати ову врсту топле капе са било којим политичким покретом. Шубара смета само болесницима, који једва чекају неки измишљени повод, да оспу мржњом према Србима и четницима. А ти, историју, али не ону фалсификовану, у руке, па сазнај бар основне податке о четницима, који су до посладњег даха остали верни краљу и о

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.