Ponedeljak, 25.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srbija u Kreativnoj Evropi

Sa ukupno 305 uspešnih projekata, ustanove i organizacije u Srbiji obezbedile su gotovo 12 miliona evra, a ova respektabilna finansijska sredstva ulila su se u ekonomski sistem Srbije, kaže Dimitrije Tadić
Димитрије Тадић (Фото: лична архива)

Kreativna Evropa je glavni program Evropske komisije za podršku sektoru kulture i audio-vizuelnim delatnostima. Podržava inicijative sektora za kulturu koje promovišu evropsku saradnju, književno prevođenje i stvaranje mreža i platformi, kao i inicijative audio-vizuelnog sektora koje promovišu razvoj, distribuciju i dostupnost audio-vizuelnih dela. Desk Kreativna Evropa Srbija je implementaciono telo programa Kreativna Evropa oformljeno u okviru Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije 2014. godine. Zadatak Deska je pružanje podrške ustanovama kulture i organizacijama civilnog društva u Republici Srbiji koje žele da obezbede učešće u programu Kreativna Evropa.

– U projektima Kreativne Evrope mogu da učestvuju sva pravna lica, dakle, sve organizacije javnog, civilnog i privatnog sektora, registrovane u državama koje učestvuju u programu. Oni  mogu učestvovati u različitim konkursima koji su  raspisivani u prethodnih sedam godina. Program je otvoren za sve vrste savremenog stvaralaštva, kao i za projekte koji se bave kulturnim nasleđem. Prioriteti su široko osmišljeni, a to su: razvoj publike, mobilnost i razvoj kapaciteta. To znači da svako ko se bavi kulturom, u užem i širem smislu te reči, može naći svoje mesto u programu – kaže Dimitrije Tadić rukovodilac Deska Kreativna Evropa.

Tadić ističe da se, pre svega, vrednuju projekti putem kojih profesionalci iz oblasti kulture izlaze iz već poznatih praksi, iz očekivanog i svakodnevnog okvira, iz redovne delatnosti. Takođe se vrednuje i širenje mreže saradnika, po mogućnosti iz geografski udaljenijih zemalja, ali i kulturološki bliskih.

– Veoma se cene projekti koji podrazumevaju eksperimente sa sadržajima i predlažu nove modele realizacije projekata. Sve vrste povezivanja su veoma dobrodošle: intersektorska saradnja (javni, civilni i privatni sektor), interresorna saradnja (kultura u sprezi s drugim resorima, poput zdravstva, obrazovanja, nauke, turizma), male i velike organizacije i dr. Potrebno je da projekti koji se predlažu za finansiranje konstruktivno ponude neku vrstu rešenja problema kojim se bave, bilo da je reč o razvoju mlade publike, razvoju karijere umetnika ili većem učešću građana u procesu donošenja odluka. Kreativnu Evropu vidim kao jedinstven, životan okvir za razvoj projekata u kulturi. S tim u vezi, program promoviše kulturu Erosa, shvaćenu kao žudnju za celovitim životom, nasuprot čemu stoji kultura smrti koja je destruktivna, nesolidarna i, uvek puna nepoverenja, ironično nastoji da je ponizi  – ističe Tadić.

Sa ukupno 305 uspešnih projekata, ustanove i organizacije  u Srbiji obezbedile su gotovo 12 miliona evra, što je zaista značajan uspeh i u poređenju sa mnogim članicama Evropske unije.

Dimitrije Tadić objašnjava da su se ova respektabilna finansijska sredstva ulila u ekonomski sistem Srbije i da je na taj način sektor kulture finansirao rad mnogih firmi, kao što su restorani i ketering službe, hoteli, turističke agencije, štamparije i dr.

– Međutim, podjednako su važna i ostvarena partnerstva naših profesionalaca u kulturi sa kolegama iz čitave Evrope, ne samo zato što se na taj način unapređuje rad naših ustanova i organizacija i razvijaju karijere naših profesionalaca u kulturi, pa samim tim i sistem kulture u Srbiji, već i zbog činjenice da se učešćem u projektima, skoro po pravilu, ostvaruje dugoročna saradnja sa evropskim partnerima –  objašnjava rukovodilac Deska Kreativna Evropa u Srbiji.

U okviru Kreativne Evrope finansirani su različiti projekti koji se bave, recimo, novim modelima funkcionisanja ustanova, audio-vizuelnom produkcijom i festivalima, povezivanjem savremenih naučnih dostignuća i umetnosti, potencijalima kulturnog nasleđa za razvoj turističke ponude malih gradova, kao i unapređenjem položaja umetnika, kreiranjem novih profesija u kulturi i geopolitičkom strategijom razvoja našeg kontinenta. Ustanove i organizacije koje učestvuju u programu su u dijapazonu od reprezentativnih javnih ustanova kao što su Galerija Matice srpske ili Muzej Jugoslavije i drugih javnih ustanova kulture, te javnih ustanova drugih resora, kao što je Univerzitet umetnosti u Beogradu, Muzikološki institut SANU iz Beograda ili Centar za promociju nauke, do organizacija civilnog društva kao što su Turbo strip i Kulturanova iz Novog Sada ili Fenomena iz Kraljeva.

Na pitanje šta bi izdvojio kao poseban uspeh u proteklih sedam godina rada Deska Kreativna Evropa u Srbiji, Dimitrije Tadić kaže:

– Izdvojio bih organizovanje velikog broja događaja, međunarodnih konferencija, seminara, obuka, debata, radionica, prezentacije u više od 40 gradova i opština Srbije, koji su okupili više od 600 profesionalaca iz oblasti kulture iz Srbije, regiona i Evrope. Takođe, sproveli smo kapitalna istraživanja i projekte iz oblasti kulturne politike i menadžmenta i objavili njihove rezultate.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.