Nedelja, 24.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Na Čukarici bombe padale po strateškim ciljevima

Američki bombarderi gađali „Šelove” tankove i stari železnički most kod Sajma
(Фотографије Министарство унутрашњих послова)

Nema još mnogo Čukaričana koji pamte savezničko bombardovanje iz 1944. godine kada su iz letelica američke avijacije „sipale” bombe na ovaj deo grada. Oni koji su ovo bombardovanje preživeli sećaju se da su spas od projektila tražili u katoličkoj Crkvi Svetih Ćirila i Metodija u Požeškoj ulici, po raznim u mekom kamenu iskopanim pećinama ili su bežali što dalje ka Obrenovcu. Jedna od tih bombi koja je na staro jezgro Čukarice, oko čuvene Šećerane, pala 3. jula 1944. godine bila je i ona od 242 kilograma što je u nedelju uklonjena sa gradilišta u Nodilovoj ulici.

Prema rečima Milana Tlačinca, istoričara, nije za čuđenje to što je ovaj deo grada bombardovan.

– Na vrlo uskom prostoru, oko današnje Radničke ulice, nalazile su dve vrlo važne strateške tačke. Jedna su bili „Šelovi” tankovi za naftu koji su se nalazili na prostoru gde su sada stari rezervoari „Naftne industrije Srbije”. A druga je bio stari železnički most kod Sajma – priča Tlačinac.

Razorne bombe koje su tada pale na Čukaricu sa američkih bombardera bukvalno su „oduvale” kuće uglavnom napravljene od zemlje i uništile infrastrukturu.

– Kada su bombe počele da padaju i ruše sve pred sobom, narod je počeo panično da beži. Veliki broj ljudi uputio se ka Obrenovcu i okolnim selima gde su mnogi u strahu od novih bombardovanja ostali sve do oslobođenja Beograda. Ne zna se koliko je Čukaričana poginulo u ovom bombardovanju. Koliko-toliko tačan podatak postoji za nemačke i italijanske vojnike. Prema informacijama iz tog perioda, u bombardovanju u julu poginulo je 46 nemačkih vojnika i 96 italijanskih. Italijanski vojnici su u tom trenutku bili nemački zarobljenici. Njih je nemačka vojska zarobila posle kapitulacije Italije 1943. godine i koristila za rad – objašnjava Tlačinac.

U savezničkom bombardovanju grada učestvovali su isključivo američki bombarderi, dok su im britanski lovci bili pratnja. Američki bombarderi su još tada sa donje strane aviona imali specifične automatske foto-aparate koji su beležili pogođene ciljeve da bi se znalo šta je uništeno, a šta ne. U to doba njihov legitiman cilj bio je 500 metara od predviđene mete.

U toku nekoliko meseci 1944. godine Beograd je bombardovan 12 puta. Prvi talas savezničkih bombi grad je zasuo na Uskrs 16. i 17. aprila. Tada je gađan uži deo prestonice, dok je poslednji put bombardovan širi deo grada.

Do kraja aprila na grad su se još dva puta sručile bombe, a onda je njihova meta prestonica po jednom postala u maju, junu, julu i septembru.

Zbog toga ne čudi što se i dalje prilikom iole dubljih kopanja i dalje nailazi na ove eksplozivne naprave zaostale iz nemačkog i savezničkog bombardovanja.

Najbrojnije su uz obalu Save, od Kule Nebojša do Beogradskog sajma, zatim u centru Zemuna i na potezu Dedinje – Avala. Priobalje Save je naročito bombardovano zbog železničkih i lučkih magacina, fabrika, mostova… Zaostale bombe teško je bilo naći tada, a i sada zbog mekog i močvarnog tla u koje su se projektili lako i duboko zabijali. Na prostoru Savskog amfiteatra, otkako se gradi „Beograd na vodi” pronađeno je petnaestak zaostalih eksplozivnih sredstava – od toga tri avio-bombe od 500 kilograma, a ostalo su minobacačke od 120 milimetara, artiljerijska zrna od 155 milimetara…

Pre tri godine na samo pola kilometra od Nodilove ulice prilikom gradnje „Ada mola” otkrivena je topovska granata iz Drugog svetskog rata.

Nemci gađali lakšim, a Amerikanci težim bombama

Nemci su, kako kažu istoričari, u bombardovanju Beograda koristili uglavnom avione „junkers Ju 87”, popularne „štuke” koje su precizno pogađale cilj i to uglavnom lakšim bombama. Teže i veće bombe velike razorne moći koristili su Amerikanci noseći ih u utrobama svojih „letećih tvrđava”. Beograd je nekoliko puta bio sekundarna meta u odnosu na primarnu – rumunski Ploešti, nalazište nafte i gasa, glavni snabdevač gorivom snaga Trećeg rajha. Ali je i nekoliko puta bio primarna meta. Upravo bombardovanje Čukarice bio je strateški i biran cilj.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Вера
Сећам се бомбардовања са ужасом и данас иако ми је било само седам година тада. Моја мама је из наше баште бројала бомбе како су испадале из авиона док смо је ми забринути са прага звали да уђе унутра. Ушла је тек кад је прва бомба пала близу нас. Од Дунавске станице до Чукарице Београд је био бомбама покривен као тепихом. Наша кућа са баштицом на Звездари набрекла после првог налета за стотинак избеглица родбине и познаника из центра да је једва било места и у башти за стајање.
Ljubomir Ćulibrk
Puno je civila poginulo po celoj Evropi od savezničkog bombardovanja avio bombama. Među nagore pogođenim je bila i Holandija, desetine hiljada civila. Kod nas je bilo isto. Uopšte se nije vodilo računa o civilima, bombardovali su praktično identično kao i nemačku teritoriju, mada tamo je bilo napada koji su direktno imali za cilj civile. Hamburg i Drezden su pokazatelj, Japan pogotovo. U Novom Sadu su tepih bombardovali železničku stanicu, okolne ulice su bile zbrisane, stotine mrtvih.
Mica Bor
Ne daj Boze vise takvih "saveznika" !
petar
Strateske ciljeve da, samo su se izpromasivali, moji su stanovali u radnickoj ulici i moja mama na kafi kod komsinice kad je pala bomba nedaleko i nekoliko tih istrosenih kuca su samo legle, nasli su se ispod cigli greda i crepova moja mama sa velikim ekserom kroz saku a pevalo se u kraju " Cuk, cuk cukarice, cuknuo te dasa, e pa sada Selovci, ostase bez gasa "
milan
Teorija zavere. Bombe su padale onako kako su padale. Jedna od prvih bombi palih na Beograd srusila je Nemacku ambasadu.. Nisanske sprave u ono vreme su bile neprecizne ...
Никола
Биле непрецизне, они то знали, па ипак бомбардовали, не марећи за цивиле.
E pa
@milan, opisano je ono što se dešavalo. Američka bomba (ako je) srušila nemačku ambasadu - šta je tu problem, kako to potvrđuje nekakvu "teoriju zavere"? Zašto bi uopšte Nemačka imala ambasadu na teritoriji pod njenom vojnom upravom?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.