Petak, 06.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

MMF bez zamerki na veće trošenje države

Nakon oporavka biće potrebna nova fiskalna pravila o udelu duga u bruto domaćem proizvodu
Фото Танјуг

Korona je promenila mnogo toga, pa i odnos Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) prema zemljama s kojima ima aranžmane. Upadljivo je da, prilikom upravo završenih razgovora tokom kojih je dogovoren novi aranžmanu sa Srbijom, ova međunarodna finansijska institucija nije bila kritična prema kreatorima ekonomske politike. A nije da nije bilo razloga za to. Pre svega zbog aktuelnog rebalansa koji je više nego duplirao iznos fiskalnog deficita u odnosu na originalni budžet za ovu godinu koji je s njima dogovoren još prošle jeseni.

Ni na obimni paket mera nisu izrečene kritike, jer „makroekonomske politike treba da podržavaju oporavak sve dok on u potpunosti ne bude ostvaren”, saopštila je ova međunarodna finansijska institucija s kojom ćemo od leta imati aranžman savetodavnog karaktera koji će trajati dve i po godine do kraja 2023.

Oni očekuju da će ukupni srpski fiskalni deficit dostići sedam procenata BDP-a u 2021. godini, umesto tri odsto, a javni dug će porasti na 60 procenata BDP-a. Ocenjeno je da to povećanje pruža prostor za dodatne subvencije zarada, podršku sektorima koji su teško pogođeni krizom, ulaganja u zdravstvo i infrastrukturu i druge sektore, kao i dalju finansijsku pomoć domaćinstvima, uključujući i nezaposlene.

Kako se fiskalni prostor sužava, njihova preporuka je da se svaka dalja podrška usmeri direktnije na najugroženija domaćinstva i firme i sektore koji su najviše pogođeni pandemijom. Ipak, ocenili su da su neke mere podrške prihodima predviđene rebalansom budžeta mogle biti bolje targetirane. Predstavnici misije MMF-a naglasili su kako očekuju da privredni rast do kraja godine bude pet odsto, a u narednim godinama oko četiri procenta.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da je ponašanje MMF-a očekivano, a da je razlog korona.

„Još je neizvesno koliko će virus trajati i kakve će posledice ostaviti. Nemilice se troši u svim zemljama i ne može MMF da kritikuje nas, a druge ne. Iz ugla MMF-a deficit nije uludo utrošen i prelazak i minusa u kasi i javnog duga preko ranijeg nivoa je planiran i dogovoren. Međutim, oni su naglasili da tolerancija neće večno trajati i da na povećanje javnog duga iznad nivoa od 60 odsto BDP-a neće blagonaklono gledati. Nakon krize dug mora da bude vraćen u prihvatljive okvire”, navodi Savić podsećajući da je MMF ukazao da će nakon oporavka biti potrebna nova fiskalna pravila o udelu duga u bruto domaćem proizvodu.

Za MMF i za nas važna je brzina zdravstvenog oporavka, jer što ona bude povoljnija i ekonomski oporavak će bolje ići. Troškovi zdravstva su izuzetno visoki, gradi se treća kovid bolnica, a MMF je sve to uzeo u obzir. Savić objašnjava da crvena linija koju MMF neće preći, odnosno ono što nam neće zaboraviti i oprostiti su nezavršen posao na reformama javnih preduzeća.

To je, uostalom, MMF i naveo: „Napredak u sprovođenju reformi velikih i neefikasnih državnih preduzeća u Srbiji i dalje je od ključne važnosti, kao i brzo rešavanje prekomernog oslanjanja na vršioce dužnosti direktora u državnim preduzećima. Transformacija EPS-a u akcionarsko društvo i podela ’Srbijagasa’ treba da se završe bez daljeg odlaganja. Takođe se radujemo brzoj privatizaciji ’Petrohemije’, radi revitalizacije kompanije i smanjenja fiskalnih rizika. Brži i održiviji rast u srednjoročnom periodu zahtevaće unapređenje poslovnog okruženja, vladavine prava, efikasnosti državnih preduzeća i politika zaštite životne sredine”, poručila je misija MMF-a.

Navode da je potrebno postepeno smanjenje udela ukupnih troškova plata u javnom sektoru u BDP-u, nakon naglog povećanja 2020. godine, dok penzije treba da se i dalje indeksiraju u skladu sa švajcarskom formulom. Za razliku od manje-više poznatih napomena MMF ima i jednu novu koja se tiče sudskih sporova za naknadu obrade kredita. „Pronalaženje brzog rešenja za sve veći broj sudskih predmeta sa kojima se suočavaju banke osporavajući zakonitost obrade kredita i naknada za osiguranje hipoteke ojačalo bi finansijski sektor i poboljšalo poslovnu klimu.”

Prof. Savić zaključuje da ovo nije zamerka pravosudnom sistemu, već da MMF upućuje poslovne banke i Narodnu banku da nađu način da se problem reši.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vojislav
Zameriće MMF tek ako ugrozimo urednu otplatu ino dugova i kamata po tim dugovima. Sve do tada, svaki poremećaj u našem budžetu je naša briga.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.