Petak, 22.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ovog marta rođeno više beba nego lane

Nažalost, broj preminulih u isto vreme nadmašuje prošlogodišnji, jer od 160 opština u Srbiji samo je u sedam zabeležen pozitivni prirodni priraštaj
Фото З.К.

U Srbiji je u martu ove godine broj preminulih veći za 58,2 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, svedoče najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku, koji govore da su  prošlog meseca preminule 12.952 osobe, dok je u martu 2020. godine u matične knjige umrlih upisano 8.189 osoba. Ako se ima na umu da je u prva tri meseca ove godine umrlo 33.535 osoba, a rođeno je samo 14.334 beba, to znači da je broj preminulih duplo veći od broja rođenih.

Vitalna statistika takođe govori da je u prva tri meseca ove godine umrlo čak 7.518 ljudi više nego u periodu od januara do aprila 2020. godine, što znači da je broj preminulih za trećinu veći nego prethodne godine. Najveći porast broja umrlih zabeležen je u Šumadiji i zapadnoj Srbiji – statistika svedoči da je u prva tri meseca ove godine preminulo čak 37 odsto više ljudi nego prethodne godine.

Broj umrlih u Beogradu takođe je povećan za trećinu, u regionima južne i istočne Srbije mortalitet je veći za četvrtinu, dok je broj preminulih u Vojvodini veći za petinu.

Malo svetla u mraku demografskog tunela daju podaci o novorođenim bebama – u martu ove godine je rođeno 644 beba više nego u trećem mesecu lani. Uprkos tome, broj novorođenih beba u prvom tromesečju ove godine manji je za 1,3 odsto u odnosu na prošlu godinu. Nacionalna geografija svedoči da je u Beogradu i regionima južne i istočne Srbije ovog marta rođeno više beba nego u martu prošle godine. Iako je reč o dvocifrenim brojevima, postoji mala nada da će se ovi pozitivni demografski trendovi nastaviti.

Vitalna statistika, podsećanja radi, svedoči da je tokom 2020. godine umrlo čak 53.000 ljudi više nego što je rođeno dece – podaci Republičkog zavoda za statistiku kazuju da su  prošle godine preminule 115.954 osobe, dok su rođene 61.693 bebe.

Takve stope nisu zabeležene ni u Prvom, ni u Drugom svetskom ratu, a najviše umrlih statistika evidentirano je u regionu Beograda i zapadnoj Srbiji. Da bi se razumeo fatalni uticaj pandemije virusa korona na demografsku statistiku, treba reći da se pre pandemije negativni prirodni priraštaj kretao oko 37.000 osoba, a podaci za prva tri meseca ove godine pokazuju da je nastavljen trend povećanog umiranja i smanjenog rađanja, pa stručnjaci strahuju da će ovi  negativni demografski trendovi nastaviti.

Prošle godine je sklopljeno skoro 12.000 brakova manje u odnosu na 2019. godinu, a ako se ima na umu da se skoro tri četvrtine dece u Srbiji rađa u braku, jasno je zbog čega demografi sumnjaju da će ove godine doći do „bejbi buma”.

Ovi podaci posebno dobijaju na težini ako se ima u vidu da, kada je reč o padu broja stanovnika, Srbija među deset zemalja sveta, a nepovoljni demografski trendovi traju od 1992. godine, od kada naša zemlja beleži veći broj umrlih od rođenih. Od 160 opština u Srbiji samo je u sedam zabeležen pozitivni prirodni priraštaj tokom 2019. godine, a prosečna starost stanovništva od 43,3 godina svrstava našu zemlju među prvih deset po starosti u Evropi.

Danas je svaki peti stanovnik stariji od 65 godina, a broj dece je manji od broja sedokosih stanovnika. Ako se ima na umu da se svake godine iz Srbije iseli veliki broj mladih u reproduktivnom periodu, jasno je zbog čega stručnjaci strahuju za demografsku budućnost nacije.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

rodoljub
Velika je GREŠKA zašto Zavod za statistiku ne vodi pojedinačno za nacionalne i manjinske zajednice "statistiku" radjanja po bračnom paru - da se vidi odnos - rojčana razlika radjanja? Politčki se potencira zabrinjavajući pad nataliteta u Srbiji (bela kuga) - a prvenstveno kod Srba (srpskog naroda) vlada bela. Na osnovu takve (zajedničke) statistike donose se neadekvatna demograf rešenja za podsticaj radjanja "po broju dece" (ko ima najviše dece najviše dobija finans. podsticaj), a Srbi najmanje
Miha
Uglavnom očekivane brojke. Prethodnih meseci su se rađala deca začeta za vreme zaključvanja tokom prvog talasa. Pošto je tada dominirao strah od nepoznatog, mnogi budući roditelji su pričekali da vide šta će biti. Zbog toga je broj porođaja bio manji od uobičajenog. Ovomesečno uvećanje broja novorođenih beba je posledica olakšanja nakon izglednog završetka prvog talasa, kada smo svi pomislili da je s bolešću završeno.
Зоран
Под хитно увести војни рок за мушкарце и жене.Све који раде у јавном сектору а нису у браку и немају деце опорезовати.Забранити ново запошљавање за стално у јавном сектору за све који нису родитељи барем три детета.За промотера рађања уместо бабе чија деца не живе у Србији поставити глумицу која је родила три детета Мирку Савић,прелепу и успешну мајку из бранше која је у браку са успешним фудбалером.Престати са промоцијом геј особа и бракова које се у последње време провлачи кроз све наше серије

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.