Sreda, 28.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Javna rasprava o uvođenju bunjevačkog kao službenog jezika

Polemika se odvijala između dve strane: hrvatske zajednice koja smatra da postoji bunjevački govor, ali ne i jezik, i bunjevačke manjine koja je branila svoje pravo na autohtonost
Јавна расправа о промени Статута града (Фото: Никола Тумбас)

Subotica – Inicijativa za uvođenje bunjevačkog kao službenog jezika, za šta je potrebna promena Statuta grada, protekle sedmice prešla je preko još jedne stepenice. Održana je javna rasprava o izmeni Statuta, za koju je skupštinskoj službi grada stiglo 88 podnesaka. Mada su u raspravi mogli da učestvuju svi građani, za nju su bili zainteresovani samo pripadnici hrvatske nacionalne zajednice, koja se protivila ovom predlogu, i bunjevačke manjine koji su branili svoje pravo na službeni jezik grada. Nagoveštavalo je to burnu raspravu suprotstavljenih mišljenja, a razlike u stavovima, pravnim polazištima i argumentaciji imale su i svoj praktični odraz: učesnici polemike su u velikoj većnici gradske kuće sedeli jasno podeljeni na dve strane sale.

Za učešće u raspravi bilo je moguće prijaviti se i na samoj sednici posredstvom malog formulara, a na samom početku dr Balint Pastor, predsednik Skupštine grada postavio je okvire javne rasprave: prvo reč imaju odbornici, potom predsednice Hrvatskog nacionalnog vijeća Jasna Vojnić i Bunjevačkog nacionalnog saveta, dr Suzana Kujundžić Ostojić, a nakon toga slede svi ostali zainteresovani govornici, ograničavajući vreme javne rasprave do 14 časova. Takođe je data mogućnost i predlagaču izmene Statuta, gradonačelniku Stevanu Bakiću da obrazloži svoj predlog za uvođenje bunjevačkog jezika kao službenog, a njega je zbog sprečenosti zastupao Sava Stambolić, šef kabineta.

Usledilo je višečasovna rasprava dveju suprotstavljenih strana u kojoj su se potezali brojni  argumenti – od Rimskog prava, 14 tačaka o pravu na samoopredeljenje naroda Vudroa Vilsona, do izvlačenja podataka iz izveštaja Zavoda za statistiku i brojnih citiranja izveštaja lokalnih novina iz 19. i 20. veka u kojima se govori o tradiciji i prisustvu bilo bunjevačkog, bilo hrvatskog naroda. Povremeno je rasprava bojena i previše emotivnim tonovima, omakla se i neka preoštra kvalifikacija, zbog koje je odmah usledilo izvinjenje. Bez obzira na nepomirljivost stavova učesnici su se složili da je reč o demokratskoj i odlično organizovanoj raspravi.

Inicijativu gradonačelnika obrazložio je Sava Stambolić, šef njegovog kabineta. „Cilj je bio da se bunjevačka nacionalna manjina posle dugog vremena dovede u jednak položaj kao i druge manjine u Subotici. Da se na osnovu onoga što su oni postigli kroz standardizaciju svog jezika u proteklih 20 godina i kroz druge njihove napore i rad nacionalnog saveta, jer u Subotici po popisu iz 2011. imamo gotovo sedam hiljada govornika bunjevačkog jezika, i zvanično obezbedimo tim govornicima da koriste svoj jezik i u opštenju sa gradskim institucijama, i u svemu onome ostalom što im omogućava Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma”, rekao je Stambolić, i dodao da se na tom popisu više od 5.700 građana Subotice izjasnilo da im je maternji jezik hrvatski.

Predstavnici hrvatske nacionalne zajednice smatraju da bunjevački jezik ne postoji, već da je to govor, dijalekat, neodvojiv od štokavskog jezičkog korpusa. Sledstveno tome, za njih su Bunjevci samo deo hrvatskog naroda Za Tomislava Žigmanova, odbornika i predsednika Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, ovo nije čin pozitivne diskriminacije, već presedan koji će, kako tvrdi, uticati i na odnose Srbije i Hrvatske. „Ukazujemo na političku konotaciju ovog procesa koji traje od devedesetih godina prošlog veka, te je Srbija ponovo afirmativno i proaktivno kao čin političke pozitivne diskriminacije učinila pozitivan korak spram onih Hrvata koji sebe smatraju Bunjevcima”, kazao je Žigmanov i zamerio što je Stambolić ulazio u raspravu sa njima jer je to paternalizam koji demokratija isključuje.

Za bunjevačku nacionalnu zajednicu čitav proces uvođenja njihovog jezika u službenu upotrebu predstavlja veliki istorijski trenutak kojim se, kako naglašavaju, nakon tri i po veka njima daju prava koja i drugi uživaju. „Mi ne možemo odustati od sebe i svog jezika da bi drugi bili zadovoljni. Ovo nije nikakav presedan u Republici Srbiji, to se ranije dešavalo i dešava se u drugim opštinama, samo se ovde pravi, rekla bih, predstava. Nama je bitno da smo ono što jesmo zarad naših predaka, zarad nas danas, dece koja uče bunjevački, svih onih koji dolaze da se ovaj jezik posle tri i po veka na ovim prostorima ne ugasi”, navela je dr Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Bunjevačkog nacionalnog saveta.

Rezultate javne rasprave sumiraće skupštinska komisija, i nakon toga prečišćen tekst Statuta ponuditi odbornicima na usvajanje. Prema ovom aktu u Subotici su osim srpskog, u službenoj upotrebi i mađarski i hrvatski jezik.

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vijesti iz podsvijesti
Jezik ili govor. Koja je razlika? Bunjevacka ikavica je najsimpaticniji govor ili jezik od svih slavenskih govora. Bunjevacki jezik ikavicu i folklor se mora spasiti od propadanja. Trenuto u mnogim evropskim regijama u Italiji, Francuskoj , Spaniji itd. vlade izdvajaju ogromna sredstva za spas regionalnih jezika koji nestaju zbog diktature sluzbenih jezika drzavnih administracija i anglikanizma to jest imparijalizma engleskog jezika i rijeci koje prelaze u svakodnevniu upotrebu svuda.
Леон Давидович
Ako Хрвати не прихватају да говоре српски језик ( могло би и српскохрватски) зашто би онда и Буњевци прихватали да говоре хрватски .
Боривоје Банковић
Баш ме занима докле ће ово ићи. Хоће ли на крају старомеркаторски бити само дијалект новобеоградског, или ће бити признат као засебан језик? Пошто се овде лингвистика кроји према дневнополитичким потребама, онда треба донети политичку одлуку да су сви "језици" настали из српскохрватског језика, односно новоштокавског наречја, у ствари један језик који њихови корисници називају разним именима.
Радослав Рацић
Ако је начин за очување самобитности Буњеваца и то да њихов језик постане службени у Суботици, где ове етничке групе има највише, онда му треба дати тај статус. Не знам зашто то погађа Хрвате. Што се тиче утицаја овог питања на односе Србије и Хрватске, не видим проблем.
др Милан Лекић
Данашњи хрватски језик је говор, "дијалект", неодвојив од српскоштокавског језичког корпуса. Исто важи и за буњевачки. Прави хорвацки језик, је онај, којим се 2. маја 1843, Угарском хрватском сабору обратио Иван Кукуљевић Сакцински. Био је то озаљски кајкавско-чакавски (Чаковец на Драви са околином). Годину дана раније, 1842. ПЈ Шафарик је за потребе Беча издао чувену етнолингвистичку карту Европе, на којој су Хрвати (и њихов језик "хорвацки"), смештени на простор "три-кајкавске жупаније".
Lacika G.
Lajoš Taloci , sekretar bečkog arhiva , istoričar , u svoj dnevnik je zapisao : " I tako smo mi ( Vatikan i Bečki dvor ) 1836. god.počeli da stvaramo hrvatski narod ! " Toliko o hrvatskom narodu i njegovom jeziku !

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.