sreda, 23.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
POGLEDI

Zoran Milanović na Trampovom putu

​Od dolaska na funkciju predsednika države, počev od inauguracije, koja je bila drugačija i mnogo skromnija od svih prethodnih, izjave predsednika Hrvatske Zorana Milanovića i postupci zabavljaju ali i zbunjuju prvenstveno hrvatsku javnost i mnogo glavobolje zadaju ostalim vlastodršcima u Hrvatskoj

Izjavom da se u Drugom svetskom ratu u Jasenovcu dogodio genocid, ali pre svega prema Jevrejima, tek kasnije i prema Srbima i to isključivo onima iz Potkozarja te da su Srbi pružali otpor zbog čega su bili tretirani kao neprijatelji, a oni se ne ubijaju u logoru, izgovorene 22. aprila ove godine na odavanju počasti ubijenima u Jasenovcu, predsednik Republike Hrvatske, Zoran Milanović,  ko zna po  koji put svojim (ne)promišljenim izjavama potresa javnost. Ovog puta i srpsku i hrvatsku.

I ova je, kao i mnoge druge njegove izjave, dvosmislena, kontradiktorna i provokativna, izgovorena po sistemu „toplo-hladno”, odnosno red istine pa red insinuacija.

Kao i mnogi drugi, i ja se pitam zašto daje takve izjave – da li zbog neznanja, privlačenja pažnje, senzacionalizma...? Pratim ga već dugo i mislim da ima svega više nego nepoznavanja teme o kojoj govori.

Iz  perioda njegovog predsedavanja vladom pamte se njegove izjave da je Hrvatska „slučajna država” i da je devedesetih u Hrvatskoj bio „građanski rat”. Javno izreći takve ocene o državi čiji si premijer jeste i neobično i hrabro, da ne kažem i suludo, što mu politički protivnici ne zaboravljaju.

Pamti se i njegova izjava s kraja njegovog premijerskog mandata, nakon što je  u septembru  2015. njegova vlada, zbog migrantske krize, privremeno zatvorila granicu prema Srbiji:  „Šaraj malo, brate. Šalji malo gore u Mađarsku i Rumuniju.”

A iz perioda predizborne kampanje za vanredne parlamentarne izbore 2016. godine ostala je upamćena i njegova izjava izgovorena na HTV-ovom sučeljavanju s Andrejom Plenkovićem, liderom HDZ-a: „Moj je djed bio ustaša, a to mom ocu iz partizanske porodice nije smetalo”, što je šokiralo celu javnost, jer pre toga nikada nije javno spomenuo deda ustašu. Medijska potraga za dedom ustašom, utvrdila je da je zapravo očuh njegove majke  bio u ustašama a da mu je pravi deda poginuo 1943. od nemačke avio-granate u rodnom Senju.

Uprkos izmišljenom dedi ustaši, Narodna koalicija sa njim na čelu imala je iznenađujuće loše rezultate, zbog čega se i nije kandidovao za novi mandat na čelu predsednika SDP-a te se jedno vreme povukao u političku ilegalu, iz koje je vaskrsnuo 2019. kao kandidat svoje stranke na predsedničkim izborima, na kojima je u januaru 2020. u drugom krugu porazio tadašnju predsednicu Kolindu Grabar Kitarović.

Od dolaska na funkciju predsednika države, počev od inauguracije, koja je bila drugačija i mnogo skromnija od svih prethodnih, Milanovićeve izjave i postupci zabavljaju ali i zbunjuju prvenstveno hrvatsku javnost i mnogo glavobolje zadaju ostalim vlastodršcima u Hrvatskoj.

Tako je 22. aprila 2020, nakon što je zajedno sa drugim visokim hrvatskim zvaničnicima, antifašistima i liderima srpske, romske i jevrejske zajednice u Hrvatskoj, prisustvovao zajedničkoj komemoraciji posvećenoj žrtvama koncentracionog logora u Jasenovcu. Govoreći o spomen ploči koju su pripadnici HOS-a tri godine ranije postavili u Jasenovcu, na kojoj dominira ustaški pozdrav „Za dom spremni”, izjavio : „To treba maknut, baciti negde. To nema veze s domovinskim ratom”,  što je opet izazvalo salvu potpuno suprotnih reakcija.

Njegovo napuštanje državnog obeležavanja hrvatskih „pobedničkih” akcija „Bljesak” 1. maja 2020. u Okučanima i „Maslenica” 22. januara ove godine u Zadru, zbog učešća predstavnika HOS-a obučenim u majice sa ispisanim pozdravom „Za dom spremni”, takođe je izazvalo suprotstavljene reakcije.

Način na koji je nedavno „razbucao” konkurs DSV-a za predsednika Vrhovnog suda Hrvatske isticanjem svoje kandidatkinje, koja se nije ni javila na konkurs, smatra se početkom istinske reforme korumpiranog pravosuđa u Hrvatskoj, u kojem sve važnije poluge drže hadezeovi kadrovi, selektovani početkom devedesetih nakon „čistke” nepodobnih.

U svojoj „borbi” Milanović najviše koristi društvene mreže, posebno „Fejsbuk”, u čemu je, po mnogim analitičarima, prevazišao čak i bivšeg američkog predsednika Trampa. U svojim porukama ne štedi nikoga pa nikoga i ne ostavlja ravnodušnim. Svoje političke protivnike, u koje spadaju predsednici vlade i Sabora i njihovi koalicioni partneri, naziva najpogrdnijim nazivima: Plenković je ružan, Pupovac je prljav, a Jandroković, kojeg zovu i Njonjo, je zao, deleći im uloge iz italijanskog grotesknog filma iz sedamdesetih „Ružni, prljavi i zli”.

Svoje napade preko objava na „Fejsbuku” ovako objašnjava: „U današnjoj se Hrvatskoj ja (...) sam samcat mlatim s udbaško-hadezeovskim polusvetom i njihovim bezbrojnim platformama. Bez ikakvog ‘aparata’ na mojoj strani. Tek čvrsta levica i oko sokolovo. Pet puta dnevno moram reagovati ne bih li razgonio rojeve štetočina, koji neometano i bez ikakvih posledica – lažu. Većina za novac. Novac vlasti.”

Napadnuti ni njemu ne ostaju dužni. Jedan od njih, Vladimir Šeks, siva eminencija svih hadezeovih vlada, za Milanovića kaže: „Mislim da su simptomi jedne psihičke bolesti već visoko uznapredovali, da se radi o jednoj progresiji, nisam stručnjak, ali da se radi o jednom koktelu određenih poremećaja osobnosti. ” A Milanović njemu uzvraća: „Pedeset četiri godine živim normalno, a sad sam odjednom poludio kad sam tebe i tvoje sreo.”

Činjenica je da Milanovićeve objave na „Fejsbuku”  gledaju stotine hiljada ljudi, hiljade ih  lajkuje, a  ogromna većina komentara doživljava ga pozitivno poput ovog: „Gospodine Predsedniče Milanović, da Vas nema trebalo bi Vas izmisliti.”

Činjenica je i da je Milanović, uprkos sukobima, svađama i javnim vređanjima, kako pokazuju najnovija istraživanja javnog mnjenja, na vrhu skale najpozitivnijih političara u Hrvatskoj.

Izborom nekih  Milanovićevih izjava i postupaka,  samo sam želeo skrenuti pažnju čitaocima da Milanovićeve izjave nikad nisu jednoznačne i decidirane, te da ih treba posmatrati u kontekstu njegovih ostalih izjava i postupaka.

Dokumentaciono-informacioni centar „Veritas”

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komеntari3
9c8f9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Filip Cosopt
@Miki To je sarkazam. Sarkazam je jaka ironija, oštra poruga. Polazište joj je negativan stav prema onomu kojem je upućena. Hvala za objavu.
Filip Cosopt
"...ogromna većina komentara doživljava ga pozitivno poput ovog: „Gospodine Predsedniče Milanović, da Vas nema trebalo bi Vas izmisliti.” Poštovani gospodine Štrbac, kad netko napiše takav komentar, to nikako nije u pozitivnom ozračju prema osobi kojoj je to napisano. Hvala.
Miki
Nije ni u negativnom!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.