sreda, 16.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Ovog proleća manje zaraženih krpelja

Trenutno ovih krvopija najviše ima u šumama – Bojčinskoj, Lipovičkoj, Manastirskoj i Banjičkoj, u Zabranu u Obrenovcu, na Košutnjaku, Topčideru, Avali, Adi Ciganliji i Ada Huji
Зелене површине у парковима се редовно третирају али је неопходан опрез за све посетиоце и за кућне љубимце (Фото: Н. Марјановић)

Svi oni koji predstojeći vikend i slobodne dane požele da provedu u prirodi trebalo bi da, osim poštovanja epidemioloških mera, povedu računa i o dosadnim krvopijama iz trave – krpeljima. Trenutno su, kako kažu u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju, najrasprostranjeniji u šumama i uz ivice šuma u okolini grada (Bojčinska, Lipovička i Manastirska, Zabran u Obrenovcu, Košutnjak, Topčider, Banjička šuma, Avala, Ada Ciganlija i Ada Huja). Među krpeljima ima i onih koji su zaraženi bakterijom borelija burgdorferi.

– Procenat krpelja zaraženih bakterijom koja izaziva lajmsku bolest varira od godine do godine, kao i između lokacija na kojima je uzet uzorak. Ovog proleća prosečna zaraženost je oko 20 odsto što je nešto manje nego proteklih nekoliko sezona – kažu u Zavodu i ističu da još od marta rade uzorkovanje krpelja i analizu na prisustvo bakterije koja izaziva lajmsku bolest.

Iz Zavoda preporučuju da se prilikom odlaska u prirodu nosi garderoba dugačkih rukava i nogavica svetlijih boja jer se tako krpelji mogu lakše uočiti, da se glava pokrije šeširom, kačketom, maramom… nogavice pantalona uvuku u čarape. Preporuka je i zatvorena obuća, da se ne hoda bos po neuređenim travnatim površinama i da se na njih ne odlaže odeća i ne leži na travi... Preporučljivo je i koristiti i sredstva protiv krpelja, ali treba znati da ona ne pružaju stopostotnu zaštitu. Zbog toga je posle svakog dolaska iz prirode potrebno temeljno pregledati kožu, posebno delove koji su nežniji, gde krpelj lakše može da se „zakači”.

Oni sugrađani koji imaju svoje dvorište trebalo bi redovno da ga kose i održavaju, a oni koji imaju ljubimce da ih redovno kontrolišu jer imaju veliku ulogu u rasejavanju krpelja. Zbog toga je potrebno i ljubimce zaštititi različitim repelentima u vidu ogrlica, tečnosti za kožu, šampona…

– Ukoliko se i pored primenjenih mera opreznosti primeti krpelj na telu, neophodno je javiti se najbližoj zdravstvenoj ustanovi radi uklanjanja. Ne preporučuje se korišćenje bilo kakvih preparata i narodnih saveta za uklanjanje krpelja (ulje, aceton, benzin, lak za nokte, krema…) niti njegovo uvrtanje prilikom vađenja. Osim toga, potrebno je i pažljivo pratiti promene na mestu uboda. U slučaju pojave crvenila obavezno se javiti izabranom lekaru. Zbog toga što u mnogim slučajevima ubod krpelja i prvi znaci lajmske bolesti prođu neopaženo, potrebno je svakog izvađenog krpelja iz tela analizirati na prisustvo bakterije koja izaziva lajmsku bolest. Kao i prethodnih godina, i ove godine kod nas će biti moguća analiza donetih krpelja na prisustvo bakterije koja izaziva lajmsku bolest. Cena je 1.500 dinara za jednu analizu – kažu u Zavodu, koji se nalazi u Trebevićkoj ulici.

Posle uklanjanja, krpelja bi trebalo sačuvati i odložiti u pogodnu posudu (kao što je ona za urin), u nju staviti vlažan komad vate i sve do odlaska u Zavod držati u frižideru. Uzorak krpelja može da se donese u Zavod za biocide i medicinsku ekologiju radnim danima od 9 do 15 časova.

S obzirom na to da se radi pi-si-ar analiza, nije neophodno da krpelj bude živ i stavljen u vodu, ali to olakšava pripremu krpelja za analizu. Izveštaj nakon analize mora potpisati i overiti specijalista mikrobiologije.

Projekat sa Ministarstvom zdravlja

Zavod za biocide i medicinsku ekologiju od 2014. godine za Ministarstvo zdravlja sprovodi projekat „Detekcija izazivača lajmske bolesti, virusnog krpeljskog encefalitisa i humane granulocitne anaplazmoze na populaciji krpelja i teritorijalna distribucija na teritoriji Republike Srbije”. Uzorkovanje i analiza uhvaćenih krpelja na boreliju i druge izazivače bolesti ova ustanova radi u prestonici, ali i u nekoliko gradova u Srbiji.

Zavod u toku prolećnih meseci sprovodi i suzbijanje krpelja na travnatim površinama svih predškolskih ustanova na teritoriji Beograda.

Komеntari0
d7dd4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja