sreda, 16.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Da li je EU preuzela posao Kini na pruzi Beograd–Severna Makedonija

Srbija je 2018. ušla u ovu priču sa Kinom potpisavši memorandum sa kompanijom „Čajna roud end briž korporejšen”, o rekonstrukciji pruge od Beograda do Niša, a potom i od Niša do Preševa
(Фото Д. Јевремовић)

Evropska unija uzela je poen prednosti nad Kinom na pruzi Beograd–Severna Makedonija. To je postigla tako što je ponudila oko 700 miliona evra bespovratnog novca za finansiranje obnove i izgradnju brze pruge od Beograda do Niša. Sa nižom cenom je postala konkurentnija i istisnula je Kineze koji su već ušli u ovaj posao. Ostao je još jedan igrač, američki DFC, koji je najavio da će učestvovati u finansiranju dela pruge od Niša do Severne Makedonije, što je dogovoreno Vašingtonskim sporazumom.

Srbija će, u saradnji sa Evropskom unijom, graditi brzu železnicu od Beograda do Niša i od Niša do Severne Makedonije, kazao je pre dva dana u Briselu predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je najavio da ćemo od EU za taj projekat dobiti najmanje 35 odsto bespovratnog novca, a da ovi grantovi mogu da budu i 50 odsto od ukupne cene s obzirom na to da je reč o delu ekološke, zelene agende. U sredstvima to znači da dobijamo od 600 do 700 miliona evra bespovratno samo za deo od Beograda do Niša, a Srbiju će deonica, na kojoj će se vozovi kretati oko 200 kilometara na čas, koštati dodatnih oko 1,2 milijarde evra.

Predsednik Srbije naglasio je da će se raditi kompletna pruga od Niša do Preševa i ona će biti teža za gradnju zbog konfiguracije terena. Pregovori će početi kada budu završeni projekti, ali da će Srbija insistirati da sve bude gotovo do kraja 2025. ili početka 2026. godine.

Ne treba zaboraviti da je projekat pruge između Beograda i Niša, čija je ukupna dužina 240 kilometara, među ključnim inicijativama koje su prepoznate kao deo Ekonomsko-investicionog plana EU za zapadni Balkan. Tim planom, koji je prošle jeseni predstavljen predviđeno je devet milijardi evra bespovratnog novca. EU je svojevremeno učestvovala u finansiranju izrade projektne dokumentacije za ovu prugu, za brzine od 160 kilometara na čas, a EBRD i EIB su bili zainteresovani da je finansiraju.

Očigledno smo zainteresovanost Kine, Amerike i Evrope dobro hendlovali u međunarodnom političkom smislu i podstakli sve učesnike da poboljšaju ponudu. Meni se to jako sviđa. Nema tu nikakvog navijanja, kaže Slobodan Aćimović, prof. Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Međutim, Srbija je 2018. ušla u ovu priču sa Kinom. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture potpisalo je memorandum sa kineskom kompanijom „Čajna roud end briž korporejšen”, o rekonstrukciji železničkog Koridora 10, odnosno pruge od Beograda do Niša, a potom i od Niša do Preševa. Predviđena je realizacija ovog projekta uz korišćenje preferencijalnih kineskih kredita, a procenjena vrednost brze pruge od Beograda do Niša na kojoj bi se vozovi kretali oko 200 kilometara na sat je oko dve milijarde evra. Projekti su urađeni. Koliko se odmaklo u toj priči svedoči izjava Zorane Mihajlović, bivše ministarke građevinarstva, koja je 4. avgusta 2020. rekla da se pregovara sa CBRC o izgradnji brze pruge od Beograda do Niša i Preševa i da će u naredna tri meseca biti pripremljen predlog komercijalnog ugovora.

Već sledećeg meseca je u Vašingtonu potpisan sporazum Beograda i Prištine, a deo tog dokumenta je zajednička obnova i izgradnja pruge od Niša do Preševa. Američka međunarodna finansijska korporacija DFC, koja je u međuvremenu otvorila kancelariju u Beogradu, izrazila je spremnost da finansira ovaj infrastrukturni projekat.

Slobodan Aćimović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da je svako ulaganje u infrastrukturu za Srbiju odlično i potpuno je nebitno jesu li u pitanju kineske, američke ili evropske investicije. Naravno da ovo deluje kao nadmetanje velesila i ona koja ulaže u infrastrukturu želi da bude politički dominantna na nekoj teritoriji. Samo imamo različite stilove.

– Evropski način i američki način dominacije se razlikuju u odnosu na kineski i ruski. Suština je u tome da u pozadini imamo blago ili malo jače vidljivu političku poruku. Očigledno smo zainteresovanost Kine, Amerike i Evrope dobro hendlovali u međunarodnom političkom smislu i podstakli sve učesnike da poboljšaju ponudu. Meni se to jako sviđa. Nema tu nikakvog navijanja. Radujem se što se EU vraća na našu infrastrukturu posle nekoliko godina – navodi Aćimović.

Ova vest je neverovatno dobra i sada bismo morali da napravimo što bolje uslove za Srbiju. Pre svega trebalo bi podići brzinu za putničke vozove bar 200 kilometara na sat do Niša, a kroz Grdeličku klisuru da se spusti na 160 kilometara. Prema njegovim rečima tu mora da se izgradi potpuno novi kolosek.

– Grant Evropske unije trebalo bi iskoristiti da se podigne tehnička specifikacija pruge, da gde god može da se poveća brzina vozova, što bi značilo da od Beograda do Niša stižemo za sat vremena. Robni transport treba da ide 120 kilometara na čas i ta brzina je za njega sasvim dovoljna. Tako je svuda u svetu. On može da koristi i staru prugu. Železnica ima sve prednosti u odnosu na drumski saobraćaj pogotovo kada je reč o većoj količini robe – objašnjava Aćimović.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da je davanje 35 odsto bespovratnog novca od ukupne investicije najbolja moguća situacija u kojoj se nađe jedna zemlja pod uslovom da se to zaista i ostvari.

– Ne znamo da li je to na nivou izjave ili je ozbiljna namera EU. Ovo nema mnogo veze sa sa našom zemljom. To je geopolitička stvar koja se dešava u Srbiji, gde Evropa ne može više da gleda skrštenih ruku i zatvorenih očiju kineski ofanzivni nastup na Balkanu – naglašava Savić.

Strahinja Subotić, programski menadžer u Centru za evropske politike, navodi da je Evropska unija duboko angažovana u našoj zemlji kada je reč o modernizaciji železničke infrastrukture. Prisutna je na pet ključnih deonica, bilo da pomažu preko projektne dokumentacije, davanja bespovratnog novca ili povoljnih kredita. Ova najnovija inicijativa ne polazi od nule i deo je Ekonomskog investicionog plana za zapadni Balkan.

– Upravo u tom planu je navedeno da svi projekti koji se rade pomažu da se modernizuje Srbija, ali pominje se da dugoročno doprinosi ojačavanju strateške autonomije EU. Sa dobro povezanim zapadnim Balkanom oni mogu da teže ideji kompletiranja evropskog projekta iako mi i dalje nismo deo EU. Ta ideja strateške autonomije je bitna jer se u velikoj meri odnosi na geopolitiku. Pandemija je pokazala da ukoliko EU ne postane aktivnija ne samo u sprovođenju delatnosti u Srbiji već i na promociji svojih aktivnosti, potisnuće je drugi akteri poput Kine. Pokazuje se da evropska solidarnost nije nepostojeća i na odluke EU utiče i činjenica da je Kina tu akter koji je spreman da popuni praznine – ukazuje Subotić.

On smatra da na delu pruge između Niša i Preševa ne bi trebalo da bude preklapanja poslova, već je pre reč o dogovoru Evrope i Amerike.

– Kada je potpisan Vašingtonski sporazum Tramp je bio na vlasti i na relaciji Brisel–Vašington nije postojala najbolja komunikacija i koordinacija. Dolaskom Bajdena na vlast, Brisel sa Vašingtonom koordiniše svoje aktivnosti. EU je sve do sada sprovodila na otvoren način, ne očekujem da će ovaj proces biti netransparentan u smisli tenderskih procedura. Ovo je ipak samo načelni dogovor i trebalo bi biti strpljiv kada je reč o uslovima po kojima će se finansirati, ko će graditi, kada će biti raspisani tenderi i slično – navodi Subotić.

Komеntari43
5af5c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan lala
Da ce nam EU tek tako pokloniti silne pare za gradnju pruge u to ne treba verovati.Bice tu mnogo uslovljavanja koja ce uticati na silno kasnjenje u gradnji . Pa ce se ta pruga sa EU-parama graditi kao "Skadar na Bojani ". Moramo biti vrlo mudri da ne izgubimo Kineze a EU nas nasamari. Briselu se nista nemoze verovati . Prevarili su nas o ZSO na KiM bilu su moderatori i garanti. Znamo epilog. "Bolje vrabac u ruci nego golub na grani " kaze narod . Neka potpisu obavezujuci pravni ugovor.
ralence
Енглези кажу : There is no such a thing like a free lunch. “ У животу не постоји бесплатан ручак.” Народ и Влада треба то да знају.Прва градња те исте пруге била је на захтев Француске и Енглеске Владе ,Краљевини Србије,што је највише одговарало њима због повезивања са Турском и даље са њиховим плановима и експанзијом на Блиски Исток. Све то су финансирале приватне Банке. са Запада а Краљевина Србија је те кредите требало да плати назад Французима.
Djekson
Lepo je kad se Otimaju o Poslu Znaci nešto
Dana
Vrlo mudro i korisno! Bar nas neće bombardovati....
Gradjanin Ovdasnji
Ovo meni ne lici na nesto tacno. Prvo, EU nikad ne daje pare bez tacnog racuna koliko ce sta da kosta. Drugo, EU ce zahtevati otvorenost u dodeljivanju ugovora. Sve u svemu, ne verujem da ce se od cele price nesto ostvariti. Pogotovu jer nije bilo nikakvog zajednickog saopstenja.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja