Nekima je brak sigurna luka, a nekima izvor stresa

Iako rezultati mnogih istraživanja svedoče da su ljudi u braku fizički i psihički zdraviji,  ređe traže pomoć lekara, ređe dižu ruku na sebe i drugoga i manje stradaju u saobraćajnim nesrećama, nije svaki bračni odnos polisa osiguranja za starost, mentalnu stabilnost i sigurnost.

Brak od koga se očekuje da bude sigurna baza, neretko postaje izvor stresa, a neke zajednice u kojima je prisutno fizičko ili psihičko zlostavljanje partnera, postaju uzrok i traumatskog stresa. Kada je kvalitet bračnog odnosa loš, partneri postaju nezadovoljni, agresivni ili depresivni, a emotivne teškoće u partnerskim odnosima utiču na zdravstveno stanje i posebno deluju na imunološki sistem – kada je duša ranjena i telo pati.

Statistika svedoči da žene snažnije od muškaraca fiziološki reaguju na kvalitet bračnih odnosa – često se kaže da su žene osetljiv „barometar” koji detektuje svaku promenu koja bi mogla da naruši kvalitet bračnog odnosa. Verovatnoća pojave čira na želucu kod žena raste sa povećanjem bračnog staža, dok kod muškaraca ova povezanost nije pronađena.

Žene zadovoljne brakom znatno bolje spavaju od onih koje su nezadovoljne partnerskim odnosom, a percepcija niskog kvaliteta bračnog odnosa kod žena utiče na povećanje krvnog pritiska i ubrzava rad srčanog mišića. Rezultati pojedinih istraživanja ukazuju da se žene zadovoljne brakom ređe razbolevaju u odnosu na one koje žive u brakovima koje doživljavaju kao nesrećne i disfunkcionalne.

– Bračni parovi na sasvim različite načine reaguju na stresne događaje i sa različitom uspešnošću ih prevladavaju. Na osnovu toga možemo govoriti o funkcionalnim i disfunkcionalnim partnerskim odnosima. Svaki odnos tokom vremena neminovno prolazi kroz razvojne krize i očekivano je da partnerski odnos tada postane vulnerabilni, pa dotadašnji način funkcionisanja mora da se reorganizuje, Međutim, pored toga partneri mogu prolaziti i kroz različite individualne krize, odnosno (ne)planirane, (ne)prijatne i (ne)željene životne promene, a svaka promena nosi stresogeni potencijal, kako za pojedinca, tako i za bračni odnos. Dobar brak je onaj u kom se oba partnera osećaju dobro – to ne znači da u njemu nema konflikata, već da nema straha da se ti konflikti ispolje i prevaziđu – ističe dr Jelena Šakotić Šurbalija, profesorka Psihologije partnerskih odnosa na katedri za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i autorka monografije i autorka monografije „Brak i stres – disfunkcionalni i funkcionalni partnerski odnosi”.

Naša sagovornica podseća da svaki brak prolazi kroz različite faze, krize i stresove manjeg ili većeg intenziteta. Dolazak bebe na svet, ulazak deteta u pubertet i odlazak naslednika iz kuće, siromaštvo ili loš materijalni status porodice, nezaposlenost jednog ili oba partnera, nemogućnost ostvarenja u ulozi roditelja, hronična bolest, selidba u drugo mesto ili inostranstvo – sve su to krize sa kojima se suočava veliki broj bračnih parova. Ako bismo parafrazirali Tolstoja koji je tvrdio da „sve srećne porodice liče jedna na drugu, a svaka je nesrećna na svoj način”, mogli bismo da kažemo da svi bračni partneri imaju krize i stresove, ali ih kvalitetni parovi rešavaju na konstruktivan, a problematični partneri na destruktivan način.

„Mnoga istraživanja ukazuju da je za kvalitet bračnog odnosa i bračnu stabilnost značajna starost partnera pri stupanju u brak. Nalazi različitih istraživanja nedvosmisleno ukazuju da su najnestabilniji brakovi u kojima je dete rođeno pre sklapanja braka, a zatim brakovi gde je postojala trudnoća pre sklapanja braka. Važi i obrnuto – najstabilniji su oni brakovi u kojima je dete začeto tek nakon ulaska u brak”, kaže naša sagovornica.

A na pitanje šta destabilizuje partnerski odnos, ona odgovara:

– Iskustva iz prakse pokazuju da vrlo nepovoljno utiče kada supružnici imaju značajno različite potrebe po pitanju ličnog ostvarenja u roditeljskoj ulozi. Problem neminovno nastaje kada partneri, ili samo jedno od njih, veruje da brak gubi smisao ukoliko u njemu nema dece, iako su pritom oboje u potpunosti zadovoljni postojećim partnerskim odnosom. Izvor bračne nestabilnosti svakako je i postojanje različitih potreba partnera – kada jedan želi, a drugi ne želi decu. Stabilnost može narušavati i to kada oboje žele decu, ali imaju problem sa začećem i(li) održavanjem trudnoće. Podaci govore da se depresija i anksioznost javljaju kod 18,5 odsto žena i kod 7,4 odsto muškaraca a istovremeno, a oni dodatno doprinose negativnom ishodu vantelesne oplodnje – kaže naša sagovornica.

Ona dodaje da vanbračne veze predstavljaju najčešći razlog zbog kog parovi dolaze na psihoterapiju. Rezultati američke nacionalne studije govore da je neverstvo fatalno za bračni odnos – samo fizičko zlostavljanje u braku ima štetnije posledice od vanbračnih veza. Druga studija pokazuje da je skoro četvrtina muškaraca u braku i više od desetine udatih žena imalo vanbračnu vezu, a nalazi novijeg istraživanja iz Rumunije pokazuju da su žene značajno sklonije osudi neverstva, ali su istovremeno i sklonije da oproste preljubu. Nalazi različitih istraživanja ukazuju da je emocionalno nezadovoljstvo češći uzrok za neverstvo žena, a seksualno – nezadovoljstvo muškaraca. Dvanaestogodišnjim istraživanjem u SAD utvrđeno je da je vanbračni seks najbolja najava budućeg razvoda.