Petak, 22.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Vlada primila „k znanju” predloge penzionera

U novoj izmeni i dopuni Zakona o PIO za sada nema člana koji propisuje da penzije ne smeju da padaju ispod 50 odsto od prosečne zarade
(Фото Н. Марјановић)

Prosečna martovska penzije u Srbiji (prema podacima PIO fonda od aprila) iznosi 29.378 dinara. To znači da je učešće ove penzije u prosečnoj zaradi za sve kategorije penzionera na nivou od 46,6 odsto. Ako se uzme u obzir samo Fond PIO zaposlenih ova prosečna penzija u prosečnoj zaradi učestvuje s 49,7 odsto, kod samostalaca s 44,9, dok je uobičajeno najniža kod penzionera PIO fonda poljoprivrednika i učestvuje sa svega 20 procenata.

Budući da još nije došlo do nadogradnje švajcarske formule po kojoj bi se svaki put kada prosečna penzija padne ispod 50 odsto od prosečne zarade one automatski usklađivale i vraćale na ovaj procenat, realno je očekivati da penzije neće dostići 50 odsto prosečne plate pre prvog narednog redovnog usklađivanja.

Da je tako potvrđuje i predsednik Saveza penzionera Srbije prof. dr Andreja Savić. On kaže da su na upućeni predlog izmena i dopuna Zakona o PIO čija je rasprava završena 2. aprila od nadležnih iz vlade dobili odgovor da su njihovi predlozi primljeni k znanju.

– U odgovoru za sada nema nagoveštaja da bi penzije mogle vanredno da se usklađuju svaki put kada padnu ispod 50 odsto i to se sigurno neće menjati do kraja godine. Ista je stvar i kada je reč o predlogu saveza da se prinadležnosti ubuduće usklađuju 70 odsto s rastom zarada i 30 procenata s rastom inflacije, kako bi se obezbedilo sporije smanjivanje učešća penzija u odnosu na zarade.

Ovaj predlog polazi od toga da su prinadležnosti ekonomska, a ne socijalna kategorija, pa kao takva mora da obezbedi dostojanstveni život za korisnike i ne bi smela da padne ispod određenog parametra, naglašava on.

U javnoj raspravi o nacrtu Zakona o PIO Savez penzionera Srbije koji zastupa interese penzionerske populacije sa više od 600.000 članova naveo je da osim poboljšanja sadašnje švajcarske formule ima i mogućnosti vraćanja umanjenih penzija po Zakonu o privremenom uređivanju načina isplate prinadležnosti.

Ali i to je za sada samo primljeno k znanju kako im je rečeno u vladi.

Ono što je usvojeno, a što su penzioneri u potpunosti podržali jeste ukidanje penala za prevremeno penzionisanje onih bivših zaposlenih koji su imali dve odnosno pet godina do penzije, a koji su morali po sili zakona da se penzionišu jer su im preduzeća propala ili su otišla u stečaj. S tim što su morali da potpišu ugovor s vladom da pristaju na to.

U predlogu nacrta zakona savez podseća da je usklađivanje prinadležnosti po „švajcarskoj formuli” počelo 1. januara prošle godine, te da je učešće prosečnog iznosa penzija u celoj 2020. u prosečnoj zaradi bilo niže nego u 2019. za oko dva odsto. Ni u jednom mesecu tokom prošle godine učešće nije dostiglo 50 odsto, već se kretalo na oko 46,3 procenta u januaru, do 42 u decembru 2020, što je daleko ispod predviđenih 50 odsto.

Savić navodi da ih odgovor da su primili k znanju neće obeshrabriti. Naprotiv, ovaj predlog ostaje aktuelan dokle god se ne dopuni „švajcarska formula” koja će obezbediti koliko toliko dostojan život za 1,6 miliona najstarijih.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Slavica Dokmanovic
Da li ce zakonski regulisati prosirena formula za usaglasavanje rasta penzija - neizvesno je ; Da li ce se vanredno uskladjivati penzije do 50 % izvesno da nece, jer uslovi postoje a drzava ne reaguje. Da li ce vracati oduzete penzije, nema odgovora; Dakle, kao sto je i odgovoreno iz Vlade: Primljeno je ka znanju, ali ne ka ravnanju. Ko bude ziv, prica ce.
Dušan
Penzioneri nemaju za lekove, pa im ostaje samo da polako poumiru. Nikada nije bila ovako velika razlika izmedju penzija i plata. NIKADA1
Evroskeptik
S obzirom na starosnu strukturu stanovnistva prosecne penzije ne mogu prelaziti 40% prosecne plate.
Penzioner u najavi
Penzioneri iz saveza kako ne shvatate da je pros. zar. od 600 evra vestacki naduvana jer se tako vec sada "kraduckaju" buduci penzioneri. NJima ce se prilikom obracuna penzija u odnos stavljati njihove realne zarade (medijana je 400 e) sa 600 e! Pa cak i da imamo 600 e. zarade, posle 40 g. penzija ce nam biti P= 1x40x860= ~300 e. gde je 860 din. vrednost penzionog boda, a 1 koeficijent odnosa zarada. Zato Vam vlada nikad nece dozvoliti da penzije budu preko 50% vestacki naduvane prosecne zarade!
nikola andric
Treba razlikovati izmedju ''socijalnih penzija'' na koje svaki gradjanin Srbije polaze pravo i penzija zaradjenih preko uplata u PIO fond. Pio fond je osiguranje po osnovu uplata po pravilu za 40 gidina. To nije drzavna institucija nego privatna mada se drzava ponasa kao suvlasnik imovine PIO fonda. Slicno uplatama za stambeni fond. 1000 ulazu da bi jedan dobio stan koji je posle mogao da kupi za 2000 maraka. To je kao menica ali na kojoj se ne izduze 2 nego 1000 ziranta a jedan uzme pare.
Саша Микић
Први пут чујем за појам ''социјалне пензије'', као и за то да на њих има право сваки грађанин Србије. Молим вас да нам објасните те појмове и у којим прописима и законима се помињу?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.