Rat u Sarajevu počeo je nizom atentata na Srbe

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Nezavisna međunarodna ekspertska komisija za istraživanje stradanja Srba u Sarajevu za vreme rata, koju je formirala Vlada RS, nakon dvogodišnjeg rada zaključila je, između ostalog, da je u tom gradu stradalo 3.000 srpskih civila, što, kako se navodi u ekspertskom izveštaju, ima elemente genocida, ali je došla i do činjenica koje bacaju novo svetlo na početak ratnih sukoba. Kako se navodi u izveštaju, oružani sukob u gradu u kojem je bilo 211 logora nije počeo vojnim operacijama, već nizom atentata koje su počinili obični kriminalci koje je SDA (stranka Alije Izetbegovića) uposlila i naoružala. Eksperti koje je predvodio Izraelac Rafael Izraeli, podsetili su na to da su se prve barikade na putevima i kontrolni punktovi pojavili u aprilu. U izveštaju se navodi da su unutrašnju blokadu grada postavile „Zelene beretke” početkom maja i tada je postalo nemoguće napustiti grad. „Krivična dela postala su široko rasprostranjena tokom aprila i maja, počev od ubistava srpskih policajaca i vojnika JNA. Srpskim policajcima, uključujući rezerviste, oduzeto je oružje i suspendovani su na svim operativnim misijama bezbednosti. Promenjene su značke koje su služile za pristup zgradama MUP-a, a ’Zelene beretke’ su Srbima zabranjivale ulazak.”

„Zelene beretke” su 4. i 5. aprila u Policijskoj stanici Novo Sarajevo ubile srpskog policajca Peru Petrovića, a na policijskoj akademiji na Vracama ubijena su dva srpska policajca – Mile Lizdek (32) i Milorad Pupić (29), piše u izveštaju, izvestila je novinska agencija Srna, a prenose banjalučki mediji. U izveštaju se navodi kako je predsednička direktiva koju je 15. aprila potpisao Hasan Efendić poslata svim bošnjačkim jedinicama. U njoj im je naloženo da napadnu objekte JNA, oduzmu oružje i municiju i pritvore vojnike. Dalje se navodi da su „Zelene beretke” 22. aprila napale kancelarije JNA na Ilidži i sedište u Sarajevu. U Velikom parku u Sarajevu 22. aprila svirepo je ubijena grupa od osam srpskih vojnika JNA. Tela osmorice vojnika JNA spaljena su u kontejnerima iza zgrade televizije, a zatim bačena na gradsku deponiju, piše u izveštaju.

Dalje se navodi kako su nasilni napadi na objekte JNA i kasarne „Maršal Tito”, „Viktor Bubanj” i „Jusuf Džonlić” pokrenuti 2. maja, dok je vojna kolona JNA koja se povlačila iz Sarajeva napadnuta 3. maja u Dobrovoljačkoj ulici. Bosanske snage su postavile zasedu koloni u Dobrovoljačkoj ulici i pobile mnoge vojnike nakon što su ih prvo razoružale. Neki od njih bili su mladići koji su tek završili vojni rok, pobijeni su a da nikad nisu ispalili ni metak, navedeno je u izveštaju. „Hitna pomoć JNA u ’mercedes kombiju’ bila je u drugoj polovini kolone, a u njoj je bilo osmoro ljudi. Čim se vozilo zaustavilo, prišao je pripadnik ’Zelenih beretki’ i uperio pušku u vozača, naredivši svim putnicima da izađu iz vozila. Pukovnik Budimir Radulović otvorio je tada vrata na svojoj strani da pregovara. Osamnaestogodišnji pripadnik ’Zelenih beretki’ prišao je i ispalio mu nekoliko metaka u glavu iz automatske puške. Ostali bošnjački vojnici otvorili su zadnja vrata i pucali na ljude koji su bili unutra.”

Komisija podseća da je pukovnik Miro Sokić ubijen hicem u glavu, a potom je pukovnik Dušan Kovačević naredio vozaču hitne pomoći kapetanu Ćurčilu da napusti kolonu i odvede ranjenike u vojnu bolnicu. „Hitna pomoć, jasno označena sirenom i rotacijom, našla se u unakrsnoj vatri koja je dopirala iz zgrade Predsedništva i džamije na Skenderiji. Normela Šuko, civilna službenica JNA, je ubijena, a pukovnik Kovačević teško ranjen.” Zahvaljujući smirenosti vozača, hitna pomoć je uspela da stigne do vojne bolnice. „Ranjene vojnike uputili su u bolnicu ’Koševo’, a dokrajčile su ih ’Zelene beretke’”.

U izveštaju se još navodi da su na desetine vojnika ubijene ili zarobljene. Između ostalog, devet zarobljenih vojnika JNA odvedeno je 4. maja u policijsku stanicu Novi Grad, gde su ih te noći surovo mučili i ubili. Eksperti su istraživanjem došli do spoznaje da je u stvaranje paravojnih jedinica i njihovo naoružavanje Izetbegovićeva SDA krenula još 1990, dva dana nakon što je u julu te godine ustavna komisija tadašnje SR BiH usvojila amandmane na Ustav SR BiH kojima se isključuju sve aktivnosti koje imaju za cilj ugrožavanje teritorijalnog integriteta SFRJ. „Prva paravojna jedinica SDA formirana je 2. avgusta 1990. u malom gradu Ustikolina u dolini reke Drine u istočnoj Bosni.”

Podseća se i na „Direktivu za zaštitu suvereniteta i nezavisnosti RBiH” od 12. aprila 1992. godine. „U njoj je SDS, kao legitimna stranka, označen kao neprijatelj i trupe su usmerene da napadnu JNA i regione sa Srbima. Vojno i politički, ’direktiva’ nije bila ništa drugo do objava rata SFRJ i njenoj saveznoj instituciji JNA, kao i srpskom narodu u BiH”, zaključuju međunarodni eksperti.