Ponedeljak, 20.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
DECENIJA OD SMRTI PETRU KRDUA (1952–2011)

Razigrana poezija „mladog Remboa”

Često je govorio da ne zna na kom jeziku piše, da njegova poezija „ima dva originala, oba stvorena u muci”
Петру Крду (Фото породична архива)

Danas se navršava deset godina od smrti Petru Krdua, pesnika, prevodioca, novinara i dugogodišnjeg predsednika i urednika Književne opštine Vršac, koji je iznenada preminuo 30. aprila 2011. godine.            

Rođen je u Baricama pored Vršca 1952. godine, u kući u kojoj se oduvek govorilo „više jezika”. Iz Vršca na univerzitetske studije odlazi u Beograd, na Katedru za rumunski jezik Filološkog fakulteta. Potom, u nastojanju da stekne znanja o jednom od najvećih vajara 20. veka – Brankušiju, odlazi i u Bukurešt gde uspešno završava studije istorije umetnosti.  
Petru Krdu je pisao na dva jezika – rumunskom i srpskom. Prvu zbirku poezije objavio je na rumunskom u 17. godini života, a dve godine kasnije i drugu, takođe na rumunskom. Nazvan „mladi Rembo” od rumunskih književnih kritičara, iz istog razloga iz kojeg je Igo mladog Remboa zvao „dete Šekspir”, Krdu u ovim ranim, mladalačkim i razigranim zbirkama poezije, unosi novu svežinu i ostvaruje jak uticaj na moderna kretanja u savremenom rumunskom pesništvu. Potom je usledila dvojezična zbirka „Pronume/Zamenice” (1981), verovatno Krduova najvažnija knjiga. Tom zbirkom Krdu je došao u vidno (i slušno) polje srpskog čitaoca, a u Rumuniji stekao određeni pesnički autoritet i priznanje.       
Iako ova činjenica mnoge deluje kao blagoslov, ona je za Krdua imala i drugu, tamniju stranu. Često je govorio da ne zna na kom jeziku piše, da njegova poezija „ima dva originala, oba stvorena u muci”. Ove „muke s jezikom”, kako je primećeno, ostvaruju se kroz Krduov pogled na svet koji nastaje „iz jednog čuđenja, ogledanja i sumnje”. Godine 1988. izlazi mu zbirka „Jagoda u klopci”, koja nalazi čitaoce i na engleskom jeziku u prevodu Brende Voker. Usledile su dramatične godine na prostoru jugoistočne Evrope, a Krdu 1992. godine objavljuje zbirku poezije „U crkvi Troja”, prvo na srpskom jeziku, a zatim i na rumunskom, koju Tanja Kragujević vidi kao „patnju kojom se apsolutni mrak pretvara u mesečev pejzaž, u sevanje i spektakularnost”.  
U kasnijim knjigama, „Ljubičasto mastilo” (1997), „Saučesništvo” (2003) i „Moj građanski šešir” (2009) nailazimo na „rapsodične i slobodne pesme” u kojima se nižu najznačajniji Krduovi simboli. Posthumno je KOV objavio još dve njegove knjige „Škola izgnanstva” (2012) i „Druga istorija bića” (zbirka lirskih eseja, 2019). Istovremeno, u Rumuniji, objavljene su mu četiri zbirke poezije kod eminentnih izdavača.
Ako je za Krdua poezija bila život, onda mu je Književna opština Vršac bila izazov sa kojim se nosio čitavog života, njegova „ćelija osame” gde je utopiju pretvarao u stvarnost. Popularni KOV nastao je na inicijativu Vaska Pope 1972. godine kao udruženje pisaca i ljubitelja knjige iz Vršca. Dolaskom Krdua na čelo, KOV se prvo otvara prema Beogradu, a zatim i uveliko prema Evropi, raskriljujući širom vrata, prema rečima Draška Ređepa, „ne samo vetrovima nego i različitim strujama savremene misli”. Osim najznačajnijih srpskih autora, KOV objavljuje prevode vodećih svetskih pesnika: Šimborske, Staneskua, Ruževiča, Holana, kao i druge značajne pisce poput Tomasa Mana, Nabokova, Encesbergera, Cvetajevu...

Ređaju se kultne edicije u KOV-u: „Nesanica”, „Atlas vetrova”, „Katedra Sterijana”. Krdu tvrdi da je KOV mali izdavač, jer objavljuje najmanje loših knjiga. Godine 1986, nakon susreta sa Emilom Sioranom, osniva „Evropsku nagradu za poeziju” (nagradu je, u međuvremenu, primio 21. dobitnik, a među njima je i Tomas Transtremer kome je dve decenije kasnije uručena i Nobelova nagrada). Krdu objavljuje svetu da je Vršac nova prestonica poezije, i sve to uz politička negodovanja tadašnjih vlasti. Danas ova značajna nagrada nosi njegovo ime.   
Kao novinar na radiju RTV-a objavio je niz značajnih intervjua sa „velikanima lišenim domovine” (Ana Blandijana). Reč je, naravno, o velikoj trojci rumunskih mislilaca i pisaca u egzilu: Sioran, Jonesko i Elijade.

Povodom desetogodišnjice smrti Petru Krdua, Književna opština Vršac objaviće 35. broj časopisa „Kovine”, koji će u najvećoj meri biti posvećen upravo Krduu. Na stranicama ovog časopisa čitaoci će, između ostalog, imati prilike da pročitaju pesme iz Krduove zaostavštine, izvode uglednih srpskih i rumunskih književnih kritičara o Krduovom pesništvu, ali i da se upoznaju sa pesnikovim crtežima i likovnim radovima koji su nastajali često na marginama njegovih rukopisa.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.