subota, 12.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Investicije svetla tačka rebalansa

Zahvaljujući tome biće moguće dostići privredni rast od šest odsto koliko je država i predvidela
(Фото А. Васиљевић)

Malo je pitanja oko kojih među ekonomistima i onih koji kreiraju ekonomsku politiku postoji tako visok stepen saglasnosti kao što je to slučaj u pogledu značaja investicija za privredni rast. Koliko god da je struka u poslednjih godinu dana izrekla rezervi oko toga što država puno troši i zadužuje se za pakete pomoći privredi i stanovništvu, jer to po njima može da ugrozi ekonomsku stabilnost, toliko su pohvalili najavljena ulaganja u kapitalne investicije i zaštitu životne sredine. Čak je i kritični Fiskalni savet, što mu je uostalom i posao da kritikuje, pohvalio povećanje stavke za investicije u aktuelnom rebalansu. Zahvaljujući tome biće moguće dostići privredni rast od šest odsto koliko je država i predvidela, ocenio je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta (FS). Time se najzad približavamo udelu investicija koje su imale druge zemlje Centralne i Istočne Evrope (CIE) kada su gradile auto-puteve.

Ministar finansija je rekao da će za kapitalne investicije biti izdvojeno 7,2 odsto BDP-a, ili 430 milijardi dinara. U budžetu ima novca za izgradnju četiri nova auto-puta, tako da će do kraja godine osam biti u izgradnji. Za ekologiju je povećan budžet za 50 odsto, a 3,4 milijarde evra su planirane investicije u narednim godinama u kanalizacionu mrežu i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u lokalnim samoupravama. U FS navode da je najbolja strana predloženog rebalansa snažno povećanje ulaganja države u infrastrukturu.

„Ovo je dobra fiskalna politika, naročito u kriznim vremenima jer efikasno podstiče privredni rast, a za tim postoji i potreba jer je stanje osnovne infrastrukture u Srbiji veoma loše. U okviru ovog povećanja posebno je dobro to što se preko trećine novih ulaganja odnosi na zaštitu životne sredine – izgradnju kanalizacije, prečišćivača otpadne vode, deponija. Predloženi rebalans mogao bi napokon biti prekretnica u rešavanju problema prekomernog zagađenja na koji Fiskalni savet godinama ukazuje. Povećan trošak zdravstvene zaštite takođe je nesporan prioritet tokom trajanja epidemije i samim tim i opravdan trošak.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da je povećanje javnih investicija potrebno, jer su one ranijih decenija bile nedovoljne. To se vidi po tome što je količina javnog kapitala po stanovniku manja nego u drugim zemljama na sličnom nivou razvijenosti. Vidljivo je i po stanju nacionalne i komunalne infrastrukture, pruga, kanalizacije koje su loše, a neka postrojenja poput onih za preradu otpadnih voda i kabastog smeća tek počinju da se grade. Sem toga, ulaganja nisu potrebne samo za privredni rast, već i radi zdravlja građana.

„Mi imamo potrebu za nešto većim investicijama u dužem vremenskom periodu od pet do deset godina. Zemlje CIE su to realizovale nakon 2000. godine i tada su investirale od pet do sedam odsto BDP-a. Kod nas su takve investicije najviše iznosile pred svetsku krizu 2008. godine i bile su oko pet odsto BDP-a, a nakon toga su smanjene. Da su nastavljene tim tempom poboljšanje bi bilo vidljivo”, navodi Arsić.

Posebno ukazuje da je potrebno i da se unapredi efikasnost u realizaciji javnih investicija. Mi smo u poslednjih 10-15 godina po pravilu zaostali u tome. Treba se setiti koliko je samo kasnila gradnja Koridora 10, a i sada kasni gradnja drugih velikih projekata. Dodatno, proces realizacije javnih investicija je netransparentan. Na primer, direktno se sklapaju ugovori sa izvođačima radova tako da nismo sigurni da li su izabrani najbolji, oni koji će da realizuju investiciju u ugovorenom roku, uz dobar kvalitet i po najnižim cenama.

„Podjednako kao količina investicija važna je i njihova efikasnost. Za društvo je bitno da, ako se zadužilo za milijardu evra, da za isto toliko dobije povećanje javnog kapitala. Ako se ulaganja neefikasno realizuju onda dobijemo manje nego što smo investirali. Važno je i da realizacija bude makroekonomski održiva. Pomenuta ulaganja 2021. ne dovode u pitanje održivost javnog duga, ali i u narednim godinama treba nastaviti sa visokim javnim investicijama, a da pri tome smanjimo nivo zaduživanja. Mi ćemo se 2021. zadužiti za 3,5 milijardi evra, znatan deo toga ide za investicije, ali narednih godina ne možemo da se zadužujemo tim tempom. U narednom periodu treba stvoriti fiskalni prostor da se znatan deo investicija finansira iz poreza. To je važno kako ne bismo došli u situaciju u kojoj se nalaze Crna Gora, čak i Hrvatska koja je zbog nekoliko velikih projekata uvećala javni dug u odnosu na BDP”, objašnjava Arsić.

Dodaje da u gradnju komunalne infrastrukture treba više „uvući” lokalne samouprave, jer će one tada biti odgovornije u njenom očuvanju. Ako samo dobiju na poklon od Republike Srbije postavlja se pitanje da li će od nje tražiti i da je održavaju.

Komеntari2
149bf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miroslav sarcanski
Nije sporno da treba ulagati u infrastrukturu i to najmanje na nivou amortizacije. Problem je sto se kod nas privredni rast zasniva na rastu gradjevinarstva, pa se odjednom gradi mnogo auto-puteva i pruga sa malim izgledima da ostvare ozbiljnije prihode u bliskoj buducnosti. Raste javni dug, a njegova visina, posebno kredita iz Kine, nije jasna. Zanemaruje se domaci privatni sektor, posebno proizvodnja hrane, koja donosi brz povrat ulaganja. Tako se uz veci javni dug pogorsava demografija.
Boza
Pitanje je ko investira i za ciju korist.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja