subota, 19.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Proizvođačima malina potrebna konkretna pomoć

U Republici Srpskoj uveden novi model finansiranja savetodavaca koji bi mogao da se primeni i u Srbiji
Фото EPA-EFE/Neil Hal

Niske temperature i sneg u prethodnom periodu nisu doveli do izmrzavanja malina ali je u Srbiji trenutno prisutno veliko šarenilo u zasadima, rekao je za „Politiku” dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku.

Primetno je, kaže, da u velikom broju zasada ne dolazi do buđenja pupoljaka, listanja i rasta biljaka. Smatra da je ovaj problem kompleksniji, a da su niske temperature samo pogoršale stanje u našim malinjacima. Leposavić naglašava da najveći uticaj na to imaju dugogodišnje pogrešne agrotehničke mere koje proizvođači primenjuju ali i veliko prisustvo bolesti i štetočina u zasadima.

Kao problem navodi i često prekomernu upotrebu mineralnih hraniva i neadekvatnu zaštitu malinjaka posle berbe. Prema njegovim rečima, pravilna priprema izdanka za zimu izuzetno je važna u proizvodnji tog voća, ali domaći proizvođači tome ne posvećuju dovoljno pažnje. Zbog toga su oni osetljiviji tokom zime i ranog proleća.

– To je najviše izraženo u ovoj vegetaciji kada smo imali topao februar i hladan mart i april, jer ovakve vremenske prilike pogoduju razvoju bakterija – objašnjava naš sagovornik.

Kakva je situacija na svetskom tržištu, sa čime se suočavaju proizvođači maline u drugim državama i na kakvu sezonu bismo mogli da računamo?

Prisustvo azijske mušice potvrđeno je i u Srbiji (Foto Anđelko Vasiljević)

Leposavić kaže da se pad proizvodnje i nedostatak malina na svetskom tržištu i dalje nastavlja. Poljska, naš najveći konkurent, imala je period veoma lošeg vremena i prema oceni njihovih stručnjaka u toj državi se ne očekuje stabilizacija proizvodnje. Čileanci, koji su u aprilu završili sezonu, suočavaju se s velikim oštećenjima plodova zbog prisustva azijske mušice, zbog čega su proizvođači i izvoznici imali probleme i značajan broj pritužbi stranih kupaca.

– Taj insekt pričinjava štetu na većini voćnih vrsta. Dosadašnje mere u borbi sa njim u Čileu očigledno nisu dale dobre rezultate. To je zadatak i za nauku i struku u našoj zemlji. Prisustvo ove štetočine potvrđeno je i u Srbiji i ako ovome ne posvetimo potrebnu pažnju možemo imati problema u proizvodnji i plasmanu, ne samo maline nego i kupine i drugog voća – naglašava Leposavić.

O problemima u malinarstvu on je nedavno govorio i u Istočnom Sarajevu na poziv Ministarstva poljoprivrede Republike Srpske.

– Proizvođačima u Republici Srpskoj kao i u Srbiji potrebna je redovna savetodavna podrška. Samo na taj način možemo da povećamo prinose i kvalitet. Svima je već jasno da ni najbolja cena ne može da nadoknadi gubitke uzrokovane niskim prinosima – navodi naš sagovornik i dodaje da je u Republici Srpskoj nedavno uspostavljen novi model finansiranja savetodavnih službi u sektoru malinarstva. Tako deset najvećih otkupljivača podmiruju 50 odsto troškova angažovanja agronoma. Preostali iznos sufinansiraju Ministarstvo poljoprivrede i deset lokalnih samouprava na čijoj teritoriji se nalazi najveći broj malinjaka.

Izbegavati bakarne preparate

Dr Aleksandar Leposavić upozorio je proizvođače da ne pokušavaju da stanje u malinjacima poprave upotrebom bakarnih preparata. Prema njegovim rečima, to može da ima samo negativne efekte jer je vegetacija kod maline prilično zakasnela. Preporuka je da koriste, na primer, preparate sa ekstraktima čajnog drveta koji znatno neutrališu štetno dejstvo bakterijskih infekcija.

Komеntari4
d11f9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

peki
nama malinarima je najveca pomoc da nam drzava ne pomaze, gde je puno babica, dete kilavo,sve neki vajni strucnjaci a blage veze nemaju,cast izuzecima...retkim
jeremija
Otkupne cene lanjske berbe su bile neočekivano visoke, pa bi voćari iz Arilja i okoline mogli pomoći sami sebi. Kada je dobro, dobro je samo njihovo, a kada je loše, loše je ta sve nas, pa i one koji u životu nisu kupili ni gram skupe maline.
milenko popić- etnoseljak
Nedostaju im samo jake prerađivačke fabrike u Srbiji. Kako je izvezenu, pa vani prerađenu, ne bismo jeli ili pili uvezenu, ali skuplju 200%!
Dr. P. B. Markovic
Malinari treba da kontaktiraju Poljoprivredni Fakultet u Zemunu da bi dobili naucne savete. Takodje, treba im pomoci oko Marketinga i Prodaje preko Interneta. Zato je vazno da se drzi veza sa Univerzitetima i proizvodjacima kako bi efektivno razvijali svoju industriju i plasirali svoje kvalitetne proizvode u svetskom trzistu upotrebljavajuci naj novije tehnologije i metodologije.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja