subota, 19.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Borimo se za prava radnika i radna mesta

(Фото А. Васиљевић)

Prava radnika i njihova bezbednost na radu glavni su prioriteti ministarstva rada, a poslednjih godinu dana, kada sve gledamo kroz prizmu kovida-19, primarni cilj nam je bio da osim zdravlja, sačuvamo svako radno mesto, kaže ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević.

U razgovoru za Tanjug, povodom 1. maja, Međunarodnog praznika rada, ona ocenjuje da je država u tome uspela, o čemu najbolje svedoči podatak da je očuvana stopa nezaposlenosti manja od 10 odsto.

Za naredni period, od 2021. do 2026. godine je, ističe ona, sačinjena nova Strategija zapošljavanja u koju su uključene i mere aktivne politike zapošljavanja, posebno teže zapošljivih, kao što su osobe sa invaliditetom, pripadnici romske populacije, stariji od 50 godina.

„Za podsticaj njihovom zapošljavanju u ovoj godini raspisano je 13 javnih poziva, za poslodavce i nezaposlene, za šta je država izdvojila nešto manje od šest milijardi dinara”, kaže ministarka uz ocenu da država preduzima čitav niz mera, ekonomskih i strateških, prvo da se očuvaju radna mesta ali i da se i u ovim teškim uslovima poveća broj zaposlenih.

Kada je reč o samom položaju i pravima radnika, naglašava da je to pitanje koje je stalno otvoreno i usložnjavanjem i vrsta i specifičnosti posla, stalno se javljaju novi izazovi.

„Radnici uvek i to s pravom traže povoljnije uslove, tako će biti i nadalje, a mi smo ti koji ćemo se truditi da iznađemo najbolja moguća rešenja”, kaže Darija Kisić Tepavčević.

ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević (Foto Tanjug)

Navodi da u tom smislu, Ministarstvo rada priprema čitav niz zakona direktno vezanih za prava radnika, uslove rada i bezbednost na radu.

„Radi se zakon o angažovanju radnika u slučaju povećanog obima posla, sezoncima kako se to u medijima obično kaže. On se do sada ticao samo angažovanja u poljoprivredi a sada ćemo njegove odredbe da proširimo i na građevinarstvo, turizam i usluge, poslove u kući”, kaže ministarka.

Dodaje da se pripremaju i zakoni o socijalnom preduzetništvu, kao i o bezbednosti i zdravlju na radu.

Sindikati i saradnja sa njima su nezaobilazna tema naročito pred praznike kao što je 1. maj.

Darija Kisić Tepavčević ističe da je odnos sa sindikatima izuzetno dinamičan, da na Socijalno ekonomskom savetu i inače, dve strane često imaju drugačija gledišta ali se obe uvek trude da dođu do zajedničkog cilja.

„Od kada sam na čelu ministarstva zalažemo se da i predstavnici sindikata budu uključeni u svaku radnu grupu pri izradi zakona i nadam se da će to uroditi plodom. To često nisu prijatne diskusije, dugo traju, ali idemo u istom pravcu i očekujem da će se vrlo brzo videti efekti našeg zajedničkog rada”, naglašava ona.

Pandemija koronavirusa uticala je na kompletan život i navike pa i oblike radnog angažovanja, izražene pre svega u radu od kuće, pa se nameće pitanje šta će sa tim navikama i novim formama rada biti kada pandemija mine.

„Svi sa radošću i nestrpljenjem čekamo postokovid period, a još je teško predvideti u kojoj meri će se održati rad od kuće. Ali sigurno je da će ga biti i da će u budućnosti biti dosta nestandardnog radnog angažovanja pa upravo radimo nacrt zakona koji će takav način rada regulisati”, objašnjava ministarka.

Dodaje da su u njegovu izradu osim svih relevantnih ministarstva uključeni i predstavnici sindikata i poslodavaca, da je zajedničko polazište svih uključenih strana to da radnici bez obzira na koji način su angažovani treba da ostvaruju puna prava iz radnog odnosa.

Očekuje se da zakon bude donet tokom ove godine.

Komеntari23
83fa9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Boško Tomašević
Ministarka je tu da stvari ulepšava, da govori lepe reči. Radnici su tu da se bore za svoja prava koja su 1989. predali kapitalistima, bandi tajkuna i tako postali robovi. Radnici će ponovo morati da se bore za ono za šta su se jednom već izborili. Ponavljanje je majka učenja.
Milan Panić
Ko treba da promeni očajni Zakon o radu i "probudi" nadležne službe da se propisano poštuje? Vlada Srbije. Ko treba vladu da "pritisne" na takve poteze? Sindikati,snažni i reprezentativni. Postoje li? Suštinski ne. Zbog čega zaposlenima u "džungli" najvećeg dela privatnog sektora trebaju decenije za formiranje takva 2,3 sindikata? Ko to treba da "odradi" umesto njih? Do odgovora-zna se-rad 365/24/7,naravno neplaćen prekovremeno,neprijavljivanje otkazi "na lepe oči" i sve tome slično.
Đoka
U Jagodini se najviše borite naročito za ženske radnice.
Dragan P
Prava radnika u privatnim firmama u Srbiji gotovo da ne postoje, ali za to smo mi građani sami krivi, jer smo se pobedom petooktobarske "demokratije" 2000. godine opredelili za uvođenje ovakvog surovog robovlasničkog kapitalizma, iako nas tada niko nije pitao da li to želimo ili ne. Sprovedena je pljačkaška privatizacija, kojoj se nisu suprodstavili predstavnici Sindikata jer su njihovi čelnici gledali samo svoje lične interese i najveću korist su izvukli domaći tajkuni i strani investitori.
Milan Panić
Od ponovne "instalacije" privatnog sektora u zemlju Srbiju proteklo je najmanje dobrih 30 godina. Ako uzmemo da je prvih 10 proteklo u "međuplemenskim" obračunima,međunarodnoj izolaciji,hiperinflaciji,finalizovano sa užasnom NATO agresijom, sindikalizam nije imao prilike za razvoj i jačanje a paradoksalno je da je u periodu 1990-1999 privatni sektor bio superioran sa zaradama u odnosu na državni. Nakaradnom tranzicijom se to preokrenulo a zaposleni se ni nakon 20 godina jos nisu organizovali

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja