četvrtak, 13.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 01.05.2021. u 18:30 Irena Pećanac
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Bogoljub se vratio u Srbiju

Ćutimo. Okean suza posredi nas. On završava: „Ajde bre vraćajte se ovamo. Nije korona najgore što čoveka može da snađe u životu. Znaš kako ono beše, po Arsenu: `Ja neću imati s kim ostati mlad, ako svi ostarite`. Tamo na kraju sveta. U zlatnom kavezu. Bez korone.”
Фото Драган Јевремовић

Moj drug Bogoljub jedan je od onih najluđih, ili najhrabrijih, ponekad mislim – izabranih momaka. Možda sve troje zajedno. Uskoro će napuniti sedamdeset. Moj drug Bogoljub vratio se u Srbiju.

On se vratio a mi ostali u emigraciji. Svako normalan je mislio – vratio se samo na neko vreme, dok ga ne prođe ta romantična ideja o ponovnom životu u Beogradu. Taj žal za mladošću, tu neumrlu ljubav za Beogradom, to smo svi razumeli, ali čoveče, ko se sada vraća u Srbiju?

Čekali smo ga, čekali, pa prestali. Nije ga prošlo.

Čujemo se ponekad. On uvek spreman za neko zezanje, podmlađen bez očiglednog razloga. Mi kao vampiri, željni sveže krvi. Iz centralne aorte. Iz žile kucavice majčice Srbije. Samo malo, samo mali gutljaj sa tog izvora, pa natrag – u svoju zlatnu krletku, na kraju sveta, u zemlju reda, ljudskog dostojanstva i savršenih rešenja, u zemlju bez korone. U Australiju.

Kalemegdanski suton (Foto M.Spasojević)

„Pa gde si, šo se ne javljaš čoveče?”

Veza viberovska, orvelovska, jutros savršena, posredi nas. Nema šuštanja, ni oscilacije u čistoći komunikacije. Izgleda da „nadmoćniji neprijatelj ne prisluškuje jutros”, što je njemu drago, tako mi kaže. U Sidneju rano ujutro, u Beogradu tek deset uveče.

„Šta radiš”, pitam.

„Ništa naročito”, kaže on. „Pišem Grajfu pismo”.

K’o da nam je Grajf neki drug iz gimnazije, pa meni treba odmah da bude jasno, ko je on. Uvek postoji fina šansa da u našim razgovorima, ja ispadnem inferiorna, jer je njegova interesovanja teško ispratiti, posebno sa ove kulturološke distance. Distance od dva mlečna puta, brat bratu.

Ipak, rizikujem:„Kome Grajfu pišeš?”

„Gideonu” - kaže on. Gideone Grajfe, tvoje ime zvuči poznato, mislim se.

Kažem: „I see”. Kada ste sa Australijancima u konverzaciji, koja ih totalno ne zanima ili pričate o temi o kojoj ne znaju baš ništa, oni kažu: „Oh, I see.” Tu nema ni slike ni tona, najčešće ni želje za slikom i tonom. Samo vakuum posredi vas. „Oh, I see.” Otmenosti nikad kraja.

Brizbejn, Australija (foto Piksabej)

„A vi, kako ste tamo? – pita on. Čujem zaključali ste se totalno, a korone nemate?

Ja protestujem kako i mi, svako malo imamo po neki slučaj korone, pa je normalno da se čuvamo, kod nas država tako nalaže. Ako treba da se zaključavamo, mi se zaključavamo. Pa da. Nema ulazaka u Australiju, bez dve nedelje karantina o sopstvenom trošku, a nema ni izlazaka iz Australije bez specijalnog odobrenja australijske vlade, objašnjavam mu.

„Auuu, to kod Vas baš žestoko, kao u logoru, da ste”, kaže on. Bože ti pomozi, ja sam mislila da je u Srbiji žestoko, brojevi samo rastu. Ne kažem mu to što mislim.

„Pa buni li se tamo narod na zlatnom ostrvu na kraju sveta?” – pita on k’o da ne zna.

„Pa nije ovo Srbija, da se svako za svašta buni!” – kažem.

„Ma nema šanse da budete k’o Srbija, čak i kad bi izbrisali svoju kolonijalnu prošlost i počeli sve ispočetka!” pecka on.

Upozorenje vozačima u Australiji (Foto EPA EFE D.A.)

„Ne buni se narod Bogoljube. Nosi maske i ćuti. Ti znaš da su Australijanci poslušan narod i da oni „ne traže belaja”. Oni će živeti zauvek srećno i dugovečno jer veruju svojoj državi. Evo sad su krenuli svi da se vakcinišu i to je to. Onda će valjda da otvore granice i ovom ludilu ce doći kraj”- velim ja malo pogođena što mi se obraća u množini, kao da sam ja Australijanka. Alo bre Bogoljube, mislim se u sebi.

„Aaaa, pa ne ide to tako”, kaze on. „Nikada vi nećete otvoriti granice. Pa niste valjda ludi, da otvorite, pa da Vam tamo pohrli ovaj belosvetski bašibozluk koji može da vam unese  boleštinu? A to što se ne bunite, to je zato što je kod Vas tek sad došao komunizam, to Vam je prvo iskustvo sa komunizmom. Verujete svojoj državi? Koja strava. Buahaha!”- smeje se on.

„Ajde Bogoljube, molim te ne izmotavaj se, pa neće valjda Australija doveka ostati zamandaljena?

„A što da neće? Naravno da hoće. Osim za privilegovane. A za njih ni sada nije zaključana. To su vam ti što im vaša voljena država dozvoljava da izađu iz zemlje”.

Ostajem zatečena ovakvim njegovim izjavama i mislim se, što smo mi Srbi neki narod, koji bi samo da kontrira, ponekad baš bez mere. Nije fora, da opet kažem „Oh, I see.”

U grlo mi, ali za momenat samo, seo neki strah. Može li biti, da je ovaj ekscentrik u pravu? Naravno da ne može.

„Sad ga bas pretera Bogoljube. Te ovakvi smo, te onakvi smo. Te u logoru smo, te u komunizmu smo, samo nam fale nacisti u crnim uniformama i eto ti ga Aušvic u Australiji, po tebi.  Je l’ ti slušaš sebe, bre šta govoriš, pokušavam da kontrolišem ovaj dijalog.

„Aaaaaa, pa gde su logori i komunizam, tu ni fašisti u crnim uniformama nisu daleko. Tu ti je onda i Aušvic draga moja drugarice, odmah iza ćoška.”

Pauza. U vakumu posredi nas. Da promenim temu i pobegnem ovoj konverzaciji apsurda koja vidim ne vodi nikud, pitam ga: „A o čemu pišeš Gideonu?” - ne odajući ni na tren da još uvek nisam Gideona svrstala u pregradu rastumačenih imena.

Skadarlija noću (foto A. Vasiljević)

„Pa pišem mu o onoj izložbi u MOMI. Znaš onu izložbu o arhitekturi betona u Jugoslaviji koja se održala u Njujorku u MOMI nedavno?

„Znam tu izložbu. Je l’ se ti sećaš Anite? Anite, moju drugarice koja je nekada bila arheolog, a sad je arheološkinja? Da, ta Anita. E pa ona je bila na toj izložbi i donela mi katalog”, kazah i odahnuh što smo konačno na mom terenu, što konačno znam o čemu pričamo i što Bogoljub nije više Ero sa onoga svijeta a ja nisam više Ana među vukovima iz Australije.

On jedva dočeka.

„E pa bravo! Imaš taj katalog? E pa na toj izložbi je objavljen jedan podatak, molim te piše da je u Jasenovcu ubijeno između 77000 i 99 000 Srba, u vezi sa onim jezivim bezimenim spomenikom što je tamo podignut. Pisao sam MOMI, pisao sam našem konzulatu u Njujorku u vezi sa tim. Tražio da se ispravi ta strašna greška.

Kažu ne mogu ništa da urade, kažu da je taj podatak preuzet od United States Holocaust Memorial Museum. Pa sad pišem Gideonu Grajfu koji je napisao „Jasenovac Aušvic Balkana”, da ga zamolim da se on založi da se greška ispravi i objavi.”

Vakum posredi nas. Klik. Naravno da znam ko je Gideon Grajf. Bože, šta je sa mnom jutros? Ovo je ili neka demencija ili - Australija je zemlja daleka, od svega that matters.

Ne kažem ništa. Takav je moj drug Bogoljub, uzeo tu stvar na sebe. Kao da zna o čemu mislim on nastavlja:

„Mora neko, kad nema ko drugi. I ti nesrećni ljudi tamo su verovali svojoj državi i u logor svoje smrti pošli mirno. Je l’ razumeš šta ti ja govorim?”

„Razumem.”

Ćutimo. Okean suza posredi nas.

On završava: „Ajde bre vraćajte se ovamo. Nije korona najgore što čoveka može da snađe u životu. Znaš kako ono beše, po Arsenu: “Ja neću imati s kim ostati mlad, ako svi ostarite”. Tamo na kraju sveta. U zlatnom kavezu. Bez korone.”

 

Irena Pećanac, Australija

 

 

Pišite nam
 
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  [email protected]
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika 
 
 

 

Komеntari49
0c729
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stari Beogradjanin
Nezahvalno je komentarisati pojedinacne slucajeve. Svako ima svoje razloge za odlazak u inostranstvo kao i za povratak. Neki su odlazili, vracali se i ponovo odlsazili. Te odluke su donosene na osnovu individualnih uslova, razloga, ocekivanja, snova itd. Neki se kaju sto su otisli, neki smatraju da je odluka da ostanu u inostranstvu pravilna. neki su "lutali" iz jedne u drugu zemlju. Neki su se vratili i sada im je iz razno-raznih razloga dobro. Svaka prica i svaka sudbina su individualne.
Radenko Damjanac
Ljudi u Srbiji samo kukaju(i kad treba i kad ne treba) kako bi otisli negde, kao sto sam i ja. Otisao sam u Kanadu, sredjenu drzavu, medju najboljim na svetu, standard top...bla bla...Nista od ovog nije tacno, ovo je jednostavno tudjina u kojoj radis dan i noc, a ostatak vremena vozis kola... Ne prodje dan da ne zazalim sto sam otisao, zivot je jedna velika nula, dzaba novac i sve...Kakva god Srbija bila, to je moja zemlja i moji prijatelji su tu. Mi imamo dusu i ljudskost, ono sto zapad nema...
Zoran
Kanada nije ni za posao, ni za pare, ni za zivot. Bili 3 godine i 17 smo u Americi. Doduse mi smo jos u Srbiji znali da necemo ostati u Kanadi. I to nam je potez zivota. Drugi potez je otvaranje privatne ordinacije u SAD.
CDN Citizen
Zao mi je sto ste nesrecni. Kao sto verovatno znate Kanada je po mnogim svetskim merilima najbolja, ili jedna od najboljih zemalja za zivot u svetu. Neki ne uspeju ovde. U mom slucaju niti radim dan i noc, niti se stalno vozim kolima. Dosao sam u Toronto prethodno se DETALJNO INFORMISUCI sta me u Kanadi ocekuje. Vama savetujem da ne osudjujete sebe na dozivotnu robiju i vratite se u Srbiju. Nije lako otici iz Srbije. Zasto bi bilo tesko vratiti se pogotovo ako ste zazalili sto ste otisli.
Prikaži još odgovora
Никола
Људи су са ових простора увек, из разних разлога, одлазоли. Из различитих разлога се и враћају. Добро нам дошли!
Ivan
Ja rodjen u Istri, prozivljavam i prozivjet cu jos koju godinu, valjda, u trecoj zemlji (Italija, Jugoslavija i ova, nazalost Hrvatska). Znam gdje cu vjecno pocivati. A Beograd ce uvijek ostati moj glavni grad. P.s. Za vrijeme Jugoslavije nasi radnici su bili cijenjeni i trazeni u inozemstvu. Istrijan
Zoran
Cenjeni su i sada, to zavisi od radnika.
Dassal
Ovo je jako dobar tekst, mnogo mi se svideo....pozdrav iz Kanade

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja