petak, 25.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
„POLITIKA” U ISPOSNICI SVETOG PETRA KORIŠKOG IZNAD PRIZRENA

Svetlost, strah i poricanje

Na odeždama svetitelja sada piše OVK (Oslobodilačka vojska Kosova), a na vrhu stene, nekoliko metara iznad isposnice, postavljena je nova zastava Republike Albanije
Албанска застава постављена над манастиром и пећином (Фото Ж. Ракочевић)

Na litici na ulazu u malu oslikanu pećinu, visoko u brdima Šar-planine iznad Prizrena, velika, svetla šaka blagosilja nad provalijom. Freska „Isus vaskrsava Lazara”, kao da je juče nastala, visi nad ponorom. Okolo okomite stene, huk Koriške reke, sneg pri vrhovima Šare i pogled na Metohiju. U tu pećinu je u trinaestom veku pobegao od tadašnje svetske vreve, od roditelja, od sestre i od ljudi pustinjak Petar Koriški.

„Na jednu visoku stenu se prope, prihvatajući se prstima, i tako kao na stub sa mukom uzašav, obrete visoko na ovoj steni jednu pešteru (pećinu), kao od Boga spremljenu, i veoma Bogu zahvalivši uzveseli se zbog nje”, piše o ovom neobičnom čoveku i mestu, početkom četrnaestog veka, Teodosije Hilandarac. O pećini, ličnosti i podvigu odbeglog pustinjaka nastao je duboki, dramatični – a mnogi tvrde – i najbolji književni tekst srpskog srednjeg veka.

Stigli smo na ulaz u tu malu Petrovu pećinu upravo na Lazarevu subotu, uoči Vaskrsa ove godine. Siniša Živić se krsti i ljubi podnožje freske. Sveti Petar Koriški je njegov svetac zaštitnik. Na taj dan je 18. juna 1999. teško ranjen na svom radnom mestu u Prištini. Preživeo je, to mu je drugi rođendan.

Unutra u hramu-pećini, ispod svetlih fresaka snažnih boja, neko je pre samo nekoliko sati kopao i prevrtao kamenje. Na tom mestu je ispod nogu Svetoga Grigorija Bogoslova, Vasilija Velikoga i svetih ratnika, počivao pustinjak iz Koriše sve dok nije, u nesigurnim vremenima – verovatno 1763. godine – prenesen u drugu pećinu u Crnu Rijeku, manastir kod Ribarića u Ibarskom Kolašinu. Na odeždama svetitelja sada piše OVK (Oslobodilačka vojska Kosova), a na vrhu stene, nekoliko metara iznad isposnice, postavljena je nova zastava Republike Albanije.

Sveti Petar je ovde pokušavao da se odrekne svega što ga je vezivalo za svet i zemaljske slabosti. Tu je jeo „izdanke divljega bilja i gorki bukovi žir”, tu mu se javljao glas umrle sestre: „Tebe jedino umesto roditelja imađah i s tobom, sve napustivši, pođoh, a ti me samu ostavio jesi! Od gladi i plača iznemogla propadam, a ti živiš ne brinući se za mene kao da sam ti tuđa”, piše talentovani Teodosije i opisuje njegovu dramatičnu borbu sa zmijom, simbolom zla, koja ga je teško mučila i do krajnjih granica dovodila njegove fizičke i duhovne sile.

„U doba kada je živeo Petar Koriški čovekova duša već je postala poprište koje je i samo pozornica borbe anđela i demona, ili, kako bi se to modernim psihološkim jezikom reklo, borbe čovekovog Ja za svoj integritet i slobodu između sila nagona, svoje savesti i realnosti”, zaključio je akademik Vladeta Jerotić.

Današnja realnost govori da ova pećina, koja se nalazi između neba i zemlje, u potpunoj zabiti, predstavlja mesto velike i trajne borbe sila dobra i zla oko kojih je i nastala. U svakom udarcu pijuka u freske, u polomljenoj kadionici zaglavljenoj u zidu što je ostavio neki retki posetilac, u vosku sveća bačenom u prašinu oseća se sukob koji neprekinuto traje. Ovde je sve preimenovano, postavljena je albanska zastava, mesto se zove Kabaš po starom zavičaju doseljenika iz Albanije, a krajem devetnaesetog veka – do Prizrenske lige – turska dokumenta još beleže da se oblast zove Sveti Petar. Upravo ovaj period do 1912. godine, verovatno najveće nesigurnosti i anarhije na Kosovu, ostavio je najviše zapisa (grafita) na zidovima isposnice. Grafitnom olovkom u dnu fresaka, po obodima oreola potpisivali su se Zaharije, Jovan, Blagoj, Dionis, Dušan, Radoje... Izgleda da je najviše volela da se potpisuje generacija prizrenskih bogoslova iz 1902. godine.

Samo retki Srbi, čijem nasleđu, duhovnosti i kulturi ovaj isposnički kompleks pripada, dolazili su ovde u proteklih dvadeset pet godina, ali to ovu svetinju ne isključuje iz konflikta i devastiranja, iz poprišta borbe koja često izgleda besmislena i tragična.

Pogled na kompleks isposnice Svetog Petra Koriškog

Poslednji nemirni period, uoči i posle bombardovanja 1999. godine, ostavio je latinicu i nova imena: Kusha, Adem, Sani, Cathy – najviše oko mesta gde je nekada bio koriški pustinjak. Izvaljeno kamenje iz groba sa strane piše evil (zlo) i shteti (država).

Koga i šta danas privlači taj nekadašnji snažni duhovni centar? Da li je i dalje izazov savremenom čoveku i njegovom identitetu? Da li su se sukobi i borbe koje je vodio Sveti Petar Koriški da bi se približio Bogu pretvorili u današnje sukobe koji ovaj prostor udaljavaju i od Boga i od vrednosti? Kome smetaju ove lepe freske okružene strahom, mržnjom i poricanjem?

Spasavanje i očuvanje srpskog nasleđa na Kosovu i Metohiji suočava se s dva složena i dugotrajna procesa – reč je o prisvajanju i uništavanju. Albanska zastava na isposnici Svetog Petra Koriškog trebalo bi da govori da je mesto prisvojeno i zauzeto, da je pod nekom vrstom „zaštite”. Neko od kosovskih vlasti se potrudio da poseče šikaru oko kapije, da počisti stepenice do pećina i fresaka, da iskrči rastinje pored monumentalnih stubova podignutih u četrnaestom veku. Car Dušan je u ovaj kraj prepun crkava doveo mitropolita serskog Jakova da odavde rukovodi podizanjem Svetih arhangela, vladareve monumentalne grobne crkve, koja je takođe pretvorena u ruševine i koja i danas ne može da se obnovi zbog administrativnih i etničkih prepreka.

Uništavanje je deo drugog procesa koji po dubini teritorije devastira srpsko nasleđe. Odmah ispod puta, pored isposnice, stoje ostavljeni pijuk i lopata s prikraćenim drškama, konopom za spuštanje i vezivanje onih koji traže blago. Moguće je da su nas primetili da dolazimo i samo čekaju da odemo kako bi nastavili svoj posao. Velika četvrtasta rupa i sveže pomerana zemlja ispod stubova nekadašnjeg hrama govore da je tu neko nedavno kopao. Kosovska policija je u nekoliko navrata hapsila osobe iz organizovane grupe tragača za blagom koji su kopali po zidovima i kompleksu, ali su kazne male i neznatne naspram značaja i blaga koje se uništava i nestaje. Razbojnici su čak uspevali da pobegnu iz policijskog automobila, piše u saopštenjima KP.

Sigurno je da se ova pustinja, bez obzira na to koliko je udaljena od naseljenih mesta i ljudi u novoj kosovskoj administraciji, istovremeno vidi kao nasleđe koje treba ili prisvojiti ili uništiti. Bez obzira na sve, te lepe freske nad ponorom su jasan znak da su umetnost i duhovnost preživele, kao i da je žitije Svetog Petra, uprkos proteklom vremenu, priča o našim ličnostima – unutrašnjim i opštim sukobima.

Prelazimo preko Koriške reke, iz čije bistre vode svetluca crvenkasto kamenje. Nekoliko kilometara niže, prema selu Koriša, lokalni seljaci tovare i seku drva. Iznad samog sela na mestu Gradina vide se ostaci crkve i oltar okrenut istoku, pored je jarbol i na njemu ogromna albanska zastava. Prema dostupnim podacima, ovde su kosovske vlasti u više navrata vršile iskopavanja na temeljima crkve iz šestog veka. Nekoliko albanskih mladića kreće prema crkvi i zastavi. Možemo da fotografišemo samo izdaleka. Silazimo u selo Koriša, teško je videti ostatke crkava u ovom selu, Crkvu Presvete Bogorodice sa slikarstvom iz šesnaestog veka ili srpsko groblje. Jedino s leve strane puta stoje dve lepe zapaljene kuće s belim fasadama. Jedini znak da su ovde bili Srbi.

Komеntari8
82f09
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Na danasnji sveti dan
Zbog ljubavi i zelje da budemo dobri, cemu nas uci nase Svetosavlje, mnogo izgubismo. Izgubili smo, srpske zemlje Mrnjavcevica izmedju Soluna i Marice. Izgubili smo srpsku Bosnu. Izgubili smo 1945. srpsku Baranju. Izgubili smo Srpsku Krajinu. Izgubili smo pre desetak godina i srpske meandre oko Dunava i istocnu obalu oko Apatina. Sada gubimo i Kosovo i Metohiju. Nasi neprijatelji oko nas to ne razumeju. Svetosavsku blagost shvataju kao slabost. A ne shvataju da je iza nje velika snaga. Dace Bog.
Orson Vels
Najveca zabluda naseg naroda je zajednicka drzava!! Nas narod je trebao da pravi i usavrsava samo svoju Srbiju.. Okolni bezilebovici i neznalice brzo bi dosli, kao sada po vakcine!!!
SLOBODAN MIKAVICA
Tesko je citati ovakve informacije o kulturnom blagu Srba na Kosovu i Metohiji o kojima nista nisam znao ni ucio u skoli moje ex JU. Srbija , Republika bivse drzave mnogo je dala za nju i izgubila dosta od svog patriotizma, kad to kazem ne mislim na siroke seljacke narodne mase koje se bile primorane da cute. To nam se opako osvetilo i mislim da su nasi zvanicni predstavnici ispali totalno naivni za razliku od njihovi savremenika drugi bratski republika. Mozda su u tom bili suvise posteni ?!
confused
Не знам да ли је "наивни" права реч. Колико год мислили да смо небески народ историјске чињенице нам говоре да је међу нама било исувише оних који су продали веру за вечеру. Ми се још нисмо излечили од комунизма и социјализма, а желимо демократску државу. Да бисте разумели шири контекст топло препоручујем Злослут - Миле Кордић Крваве међе Југославије - Ђуро Загорац Тито и Срби I/II - Перо Симић
Рајна Богдановић
Срби нису заштитили српско Косово и Метохију када су могли. Важнија је била љубав Тита и Енвер Хоџе од свега што Космет значи за Србе. Историја Срба је историја издаја српства. Од Турака до данас.
Данијел
Прелепа али и тужна прича. Радује нас и даје нам наду Васкрсење Христово и вера у васкрсење Србије. Пуно поздрава из Бања Луке

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.