Subota, 02.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Crkveno zvono i ezan – sećanje na Sarajevo kojeg više nema

S drastičnom promenom demografske slike, unepovrat otišla i vekovna multietničnost zbog koje su grad na Miljacki nazivali Jerusalimom Balkana
Башчаршија по којој је Сарајево препознатљиво (Фото Д. Станишић)

Od našeg dopisnika

Sarajevo – U svakoj priči o Sarajevu, napisanoj u neka davna vremena, neizostavno je isticana i ona čuvena misao Ive Andrića: „I u koje god doba dana i sa koga god uzvišenja bacite pogled na Sarajevo, vi uvek nehotice pomislite – to je grad. U svakom smislu te reči.”

Nakon poslednjeg odbrambeno-otadžbinskog rata Sarajevo se potpuno promenilo i sve je manje onih koji grad na Miljacki doživljavaju i vide na način bar donekle sličan onom na koji ga je svojevremeno posmatrao naš nobelovac. U poslednjih tridesetak godina sve češće se može čuti da „Sarajevo jeste gde je nekad bilo, ali nije što je nekad bilo”. S tom mišlju živi i veći broj ovdašnjih Sarajlija.

Draga Mastilović, istoričar i dekan Filozofskog fakulteta u Istočnom Sarajevu, koje je entitetskom linijom odvojeno od Sarajeva, kaže da je današnje Sarajevo „puno paradoksa, mitomanije, zaostale ratne propagande i frustracija zbog neostvarenih ratnih ciljeva”, ali i one „jetke mržnje” koju je, podseća on, nekad davno registrovao i Ivo Andrić.

Drastična promena demografske slike, s kojom je unepovrat otišla i vekovna multietničnost Sarajeva, zbog koje su taj grad sve do devedesetih godina prošlog veka mnogi nazivali Jerusalimom Balkana, najupečatljiviji je svedok ovdašnjeg ambijenta i života u Sarajevu. Nakon proterivanja oko 150.000 sarajevskih Srba, najvećeg mirnodopskog egzodusa posle Drugog svetskog rata, Sarajevo je postalo bošnjački grad, više od 80 odsto.

Istina, i danas se u Sarajevu, takoreći istovremeno, oglašavaju crkvena zvona i ezan (poziv na molitvu s minareta džamije). Od malobrojnih Srba koji žive u tom gradu i suočavaju se s brojnim problemima neretko se može čuti kako ih to podseća na nekadašnji suživot i prisne odnose s komšijama, ali i na teške dane iz bliske prošlosti. Osim Stare pravoslavne crkve na Baščaršiji, jednog od najstarijih i najvrednijih kulturno-istorijskih objekata u tom gradu, u Sarajevu postoje još dve srpske bogomolje – Saborna crkva Rođenja Presvete Bogorodice i Crkva Preobraženja Gospodnjeg.

Natpisi na mnogobrojnim prodavnicama, frizerskim i kozmetičkim salonima, pa čak i jelovnici u nekim restoranima, ispisani na arapskom jeziku

Promenjena demografska slika nije i jedino obeležje današnjeg Sarajeva. U tom gradu je preimenovano čak 125 ulica koje su sve do okončanja ratnih dešavanja u BiH nosile imena poznatih Srba. Među „proteranima” su i srpski heroji čijom je zaslugom 6. aprila 1945. godine taj grad oslobođen.

Poslednjih godina u Sarajevu je primetno i prisustvo sve većeg broja državljana zemalja Persijskog zaliva. Lokalni mediji svakodnevno izveštavaju i o sve većem broju objekata u njihovom vlasništvu sagrađenih na području Sarajeva, i to uglavnom na nekadašnjoj srpskoj zemlji. Dominacija arapskog uticaja naročito je izražena u sarajevskoj opštini Ilidža, zbog čega je neki već nazivaju Kuvajt Siti. Na tom području, na kojem više gotovo da nema Srba – predratnog većinskog naroda, osim stambenih zgrada izgrađenih kapitalom Arapa, primetno je da su i natpisi na mnogobrojnim objektima (prodavnice, frizerski i kozmetički saloni...), pa čak i jelovnici u nekim restoranima, ispisani na arapskom jeziku. Neki od retkih ilidžanskih Srba vole da kaže da „vino na Ilidži više ne piju age Sarajlije, već age iz Kuvajta puše nargilu i piju čaj”.

Ni u političkom smislu Sarajevo nije što je nekad bilo. Iako je sedište svih zajedničkih institucija BiH, formiranih nakon Dejtona, današnje Sarajevo ne može se pohvaliti kako ga često i rado posećuju visokorangirani svetski zvaničnici. Naprotiv. A što se tiče zajedničkih institucija, one su mesta na kojima se najčešće vode neplodne i burne rasprave, s unapred izgubljenom šansom za približavanje stavova.

Dvojica Novosađana, koje smo pre neki dan sreli u Sarajevu, rekoše nam da su i oni primetili da se Sarajevo „prilično” promenilo. Na ono nekadašnje Sarajevo u koje su, kažu, „rado dolazili” na provod, podseća ih još jedino miris sarajevskih ćevapa koji se širi Baščaršijom i zvuk lupkanja čekićem koji dopire iz mnogobrojnih zanatskih radnji, tradicionalnog obeležja glavnog jezgra i nekadašnjeg i sadašnjeg Sarajeva.

Komentari13
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Зоран Бања Лука
Почетак рата сам дочекао у социјалистичкој БиХ. Потакнута је хистерија против свега што се косило са политиком СДА. Тамо сте као србин могли опстати само ако сте показали мржњу према Србији и према свом народу. Требали сте пристати на то да сте грађанин другог реда, имали сте ограничено кретање у односу на припаднике других народа. Преко дана су вам муслимански претставници власти давали лажну подршку, али сте страховали од оних које су слали ноћу да убијају оне србе који нису мрзили Србију.
Veliki krs
Jel nam nije dosta svađa i neslaganja na čitavom Balkanu? Dok smo bili"isti"nije bilo ni arapskog,ruskog,turskog.. Volio bi da mladi žive srećno,lijepo i u ljubavi zato ih ne treba trovati mržnjom radi interesa nekog trećeg.
Леон Давидович
Пре доласка Османлија Врхбосна је била насељена искључиво Србима и тако једнако Србима све до Дрине. Западно су живели Срби и католичко становништво које је себе називало и Босанци.
Леон Давидович
@bibi Из путописа Бенедикта Курипешића "Кроз Босну, Србију, Бугурску и Румелију 1530.":"Сад треба нешто речи и о Горњој Босни, која се протеже од прилике од града Врхбосне до Звечана или Митровице, данашњег коначишта Становници земље су припадници двије нације Срби и Турци....Ми смо у Горњој Босни видели много цркава и српских свештеника и манастира, са српским и грчким калуђерима, видесмо крстове на гробовима и друге хришћанске знакове..." Дакле то говоре историјски извори, а не да ја измишљам
Ešref Zaimbegović
Floskula o protjerivanju oko 150.000 srajevskih Srba stalno živi iako je opšte poznato da su naredbu o iseljavanju, nakon dogovora u Dejtonu da Sarajevo u cjelini ostaje u Federaciji BiH, izdalo rukovodstvo Republike srpske ili bolje reći Karadžić i Krajišnik. Rečno je da treba demografski jačati RS i jadni ljudi su napustili svoje domove i dan danas se potucaju daleko od svoga zavičaja.
Srbi, za sve krivi
Da, naravno. I Srbi su po Sarajevu drzali logore gde su mucili i ubijali Srbe, Srbi su Srbima odsecali glave, Srbi su streljali Srbe po Sarajevu. Srbi su napadali kolone JNA u povlacenju i ubijali vojnike (Dobrovoljacka ulica, Tuzla, ...). Ma srbi su za sve krivi. I da ne zaboravin najvaznije, verovatno su, po vama, Srbi ubili i srpskog svata na bas-carsiji, cime je i poceo rat u Sarajevu.
Misko
Pa da su ostali bilo bi dosta ubijenih odmah po potpisivanju Daytona i Srbi bi bili gradjani drugog reda kao sto su to i danas. Nije Karadzic pozivao Srbe iz Konjica, Mostara , Jablanice da napustaju ta mesta, ali oni su pobegli da spase zivot. U Konjicu je bio zatvoren svaki Srbin u starosti od 18-65 godina. Mnogi su tamo pobijeni, nekima poput B. Zuze je odsecena glava, zene i starci su takodje ubijani i ti ocekujes da taj narod ostane tamo? Zato ih tamo od 7500 pre rata sada ima 250..
Prikaži još odgovora
Pera
A investitor Beograda na vodi je Jovan.Ili?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.