Petak, 29.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Van Gog na transformatoru

Talentovani mladi ulični slikari oslikavaju grad umetničkim delima
Ван Гогова „Соба” на трансформатору (Фото Ј. П. Стаменић)

Od našeg dopisnika

Atina – Grafiti su u Atini stari koliko i sam grad. Bilo da je reč o uličnoj umetnosti ili vandalizmu kroz ružno narušavanje fasada. Njihovo postojanje je dokaz da je grčka prestonica živa, da oni koji posežu za bojom pokušavaju da preslikaju probleme i glavna obeležja epohe u kojoj žive ili da jednostavno – ulepšaju stvarnost i okruženje.

Međutim, ideja da se ulični transformatori za struju i telefon „obuku” u novo ruho i ukrase delima poznatih slikara donela je priobalnoj atinskoj opštini Alimos priznanje iz Holandije. Muzej Van Goga u Amsterdamu je na svojoj fejsbuk stranici nedavno objavio fotografiju jednog takvog ormarića s „reprodukcijom” Van Gogove slike „Spavaća soba u Arlu” ili jednostavno – „Soba”. Uzbuđenje je zahvatilo sve u opštini, vest se pročula i društvenim mrežama prenela u svet. Saznalo se da je reč o samo jednom iz čitave serije umetničkih dela kojima su ukrašeni uglovi ulica Alimosa i iza kojih stoji prvi čovek opštine, koji je sproveo u život ideju o galeriji na otvorenom, izložbi na kojoj su se našla dela Van Goga, Dalija, Vorhola...

„Inicijativa da se ulice ulepšaju pokrenuta je pre nekoliko godina u više grčkih gradova, ali mi smo rešili da je razvijemo i ulice Alimosa ispunimo slikama svetskih i grčkih slikara. Otkrili smo dvoje talentovanih mladih uličnih slikara iz tima ’SpiLek’ i zamolili ih da ružne transformatore pretvore u umetnička dela”, kaže za „Politiku” gradonačelnik opštine Alimos Andrea Kondili i podvlači da je priznanje muzeja u Amsterdamu izazvalo veliko uzbuđenje među stanovnicima opštine, ali i gostima, koji sada, kako kaže, pored plaže i mora, dolaze i da vide i fotografišu kopije slika poznatih slikara.

„Ulice su tako postale galerija na otvorenom koja nam ulepšava život, donosi pozitivne emocije, čini nas boljima”, kaže Kondili i podseća da je opština za Novu godinu stanovnicima podelila kalendar u kojem su bile reprodukcije slika iz opštinske galerije. Takođe, upravo u Alimosu je u godinama pre pandemije održan festival grafita na kojima su ulični slikari dočarali istorijske junake, likove iz stripova, preneli svoje maštarije...

Andrea Kondili, gradonačelnik opštine Alimos

Još u antičko vreme grafiti su bili umetnost, slike kojima su ukrašavane prostorije i sudeći po onome što je sačuvano u muzejima, govorili su o zabranjenoj ljubavi, ratnicima, filozofima... Njima su oslikavani i zidovi u egipatskom carstvu, starom Rimu... U Grčkoj je ulično slikarstvo za vreme nacističke okupacije, građanskog rata i hunte dobilo političku konotaciju, da bi se tradicija nastavila i danas, kada veliki broj mladih Grka upravo kroz njih pokušava da izrazi nezadovoljstvo zbog krize, nezaposlenosti, neizvesnosti... Od 2000. godine grafiti postaju sve prisutniji na atinskim ulicama, a sa početkom ekonomske krize govori se o „epidemiji grafita”, jer stasava generacija mladih koji na festivalima organizovanim po opštinama sprejevima u boji izražavaju svoja osećanja.

U pojedinim delovima Atine murali ukrašavaju zidove, zgrade, prolaze. Najviše ih je u centru grada, u Gaziju, Psiriju, duž linije pirejskog metroa... Već godinama turistima se prilikom posete Atini nude i organizovane ture obilaska atinskih murala, grafita i upoznavanje s radovima najpoznatijih grčih uličnih slikara. Veliki je broj turista, posebno onih iz Berlina, koji poznaju i cene uličnu umetnost. U njihovom gradu se mesecima čeka na red da bi neko od poznatih uličnih slikara oslikao njihovu zgradu, i to za sume od više hiljada evra.

Mnogi od atinskih uličnih umetnika poznati su širom Evrope... Taksis slika političare, često istorijske ličnosti, dok Bili Dži na svojim muralima prikazuje životinje, a Disizopijum scene magičnog realizma.

​S početkom ekonomske krize govori se o „epidemiji grafita” jer stasava generacija mladih koji na festivalima organizovanim po opštinama sprejevima u boji izražavaju svoja osećanja

U upravo objavljenoj knjizi „Oči grada – ulična umetnost”, Tanasis Čulijaris, doktorand na Katedri za komunikaciju Atinskog univerziteta Kapodistrija, izučava pojavu sa estetskog, socijalnog, ekonomskog i političkog aspekta i kaže da se „kroz čitanje ilustrovanih atinskih zidova može videti pokušaj umetnika da se na ovaj način približe socijalnom i političkom prostranstvu”.

Uporedo sa onima koji svom gradu bojama žele da donesu svežinu ne bi li postao bolje mesto za život, stasala je i generacija sa suprotnim shvatanjima – mladi anarhisti, koji tu istu Atinu uništavaju, njene državne institucije zasipaju patronama sa crnom i crvenom bojim pokušavajući da tako pokažu kako se ne slažu sa sistemom, s vladom, merama zabrane u vreme pandemije... To su grupe koje se svakodnevno sukobljavaju s policijom, pale automobile i kontejnere, razbijaju izloge prodavnica i banaka, podmeću eksploziv i uništavaju prestonicu Grčke pretvarajući je u taoca svog nezadovoljstva, sejući strah među Atinjanima – uništavaju sve što je lepo.

Sociolozi kažu da su žvrljotine po tek okrečenim fasadama izazov i reakcija frustriranih klinaca koji „plaču da im pomogne društvo koje i ne primećuje da oni postoje”. Ima ih na svakom koraku, ali u Atini, čini se – previše. Opštinske i gradske vlasti troše ogromne sume kako bi izbrisale tragove njihovog vandalizma, ali nema pravih mera i kazni koje bi ih zaustavile. Gradonačelnik Atine Kostas Bakojanis tvrdi da neće odustati od namere da centar bude čist i da tek okrečene fasade ponovo zablistaju. Koristi se boja s koje se lako spiraju grafiti, pa tako svako jutro gradske ekipe peru zidove, preko noći osvanu novi grafiti, a sociolozi ulivaju nadu tvrdnjom da će gnev i nezadovoljstvo jednom ipak uminuti.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dr Slobodan Devic
"Општинске и градске власти троше огромне суме како би избрисале трагове њиховог вандализма, али ..." kada bi te sume ulozili da "... им помогне друштво које и не примећује да они постоје" svima bi bilo lepse - ali, avaj, tako je od kada je sveta i veka, pa i u Atini ...
Petar Dozet
Uvek će biti onih, koji se zbog svog malog samopouzdanja ili talenta nigde ne uklapaju pa svojim protestnim aktivnostima ljute one druge. Ovi koji bi da "ulepšaju svet" ne mare ni najmanje za većinu, koja je tim potezima uvredjena i oštećena...ali to je sada tema o demokratiji i sociopatima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.